53. Bitef - opšti raspad i alternativa

Predstojeći, 53. Bitef biće tematski posvećen problemu sveopšteg raspada društva i zajednice, ali i mogućnostima njihove obnove, a umetničkom linijom pokušaće da izbriše granice scene i gledališta, odnosno izvođača i publike. Obe linije 53. Bitefa manifestuju dve belgijske predstave - “Orest u Mosulu” NT Gent, u režiji Mila Raua, i “Pozvani” koreografa Sepa Bajensa, najavio je 11. juna u Briselu umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica.

Predstavom “Orest u Mosulu” Mila Raua, jednog od politički i umetnički najradikalnijih i najznačajnijih svetskih reditelja današnjice, 53. Bitef biće svečano i otvoren 18. septembra, dok će Bajensova predstava “Pozvani” (Invited), u produkciji briselske kompanije Ultima vez, biti izvedena na zatvaranju 26. septembra.

Ivan Medenica, Sep Bajens

Glavni tematski koncept 53. Bitefa čine predstave koje se bave raspadom prevashodno političke zajednice (ali, i porodice, i ljubavnih/partnerskih odnosa), ali i one koje pokušavaju da ponude alternativu. Ta se alternativa svodi na obnovu humanističkih vrednosti na kojima se moderna zajednica zasnivala od perioda prosvetiteljstva do naših dana: slobodu, jednakost, solidarnost, kolektivni rad i zalaganje, poverenje, rekao je Medenica na konferenciji za novinare u Flamanskom institutu za umetnost

Rau je predstavu “Orest u Mosulu”, čija je premijera bila u aprilu ove godine, postavio u grad Mosul u Iraku, podjednako razoren i terorom Islamske države (ISIS), čija je bio prestonica, i napadima američke avijacije protiv islamista.

Predstava kombinuje filmski materijal iz Mosula i živu scensku radnju koja obnavlja snimljene prizore, prožimajući priču o razaranju Troje i vladarskog doma Argosa s razaranjem Mosula u kome se nalazi Niniva, mnogo starija civilizacija od naše/grčke, spaja belgijske i iračke glumce, fikciju i dokument... Za razliku od Eshila, Rau ne nudi izmirenje i uspostavljanje demokratije i pravde, već jasno ukazuje da su globalna razaranja, nasilje jednih koje rađa nasilje drugih, nepravda, urušavanje demokratije... sveopšte obeležja današnjeg sveta.

Rau je u video poruci, emitovanoj na promociji 53. Bitefa, naveo da njegova predstava postavlja pitanje da li je demokratija danas moguća.

Svojevrsni odgovor u tom pogledu pružiće i predstava “Pozvani” Sepa Bajensa koja nosi deo glavnog programa koji objedinjuje umetnička linija posvećena ovoga puta tzv. imerzivnom pozorištu, odnosno onome koje briše razliku cene i gledališta, izvođača i gledalaca i u kojima publika participira.

Kako je istakao Medenica, Bajensova predstava postavlja pitanje da li teatar sam po sebi, sa svojim strategijama i formama, može da bude sredstvo za izgradnju novih zajednica u savremenom društvu koje se urušava politički.

“Za mene najuzbudljiviji deo Sepove predstave je politički aspekt, iako to možda nije bila umetnikova namera”, rekao je Medenica, navodeći da se gotovo do kraja te predstave ne zna ko su sve izvođači, jer su različitih godina, pola, porekla… Pomešani su sa gledaocima u zajedničkom, praznom prostoru.

“Shvatamo da je neko izvođač tek kad nama ili drugome priđe, pogleda u oči, pruži ruku i pozove da zajedno trčimo, ležimo, pravimo različite prostorno-koreografske konfiguracije i tako se oslobađamo stega, iskušavamo odnose poverenja, solidarnosti, podrške, kolektivnog rada, tj. kreacije”, rekao je Medenica, navodeći da je Bajensova predstava “simbol nade i primer kako se teatarske strategije mogu koristiti za stvaranje boljeg sveta i novih zajednica”.

Bajens je ispričao da je pre osam godina, kada je počeo da radi sa kompanijom Ultima vez, najpre organizovao radionice sa različitim grupama ljudi u Molenbeku - briselskom kvartu u kojem, inače, živi i brojno migrantsko stanovništvo. Pitanje je bilo, kako je naveo, kako napraviti zajednicu sa izvođačima i publikom korišćenjem savremenog plesa kao jezika. U tom cilju je radio godinu da istraživanje u Briselu, ali i u drugim gradovima, kombinujući briselske izvođače sa lokalnim. Osim pitanja kako napraviti zajednicu, tražio je odgovor i kako podeliti scenu, a izabrao je demokratsku formu u kojoj izvođači pozivaju publiku da im se pridruži.

Važan element u predstavi je i scenografija Iva Spincemajla (Ief Spincemaille), odnosno plavi konopac dugačak 65 metara, a težak oko 200 kilograma, na kojem ljudi mogu sedeti, nositi ga zajedno, kretati se... Na taj način Bajens je, kako je rekao, probao da uništi granicu izvođača i publike.

U predstavi učestvuju tri muzičara i 12 izvođača, od kojih najmlađi ima 12, a najstariji 85 godina, dok za vreme izvođenja, nakon ulaska publike, na sceni bude u jednom trenutku i oko 150 ljudi.

Prema rečima Bajensa, publika može da odluči šta da se radi na sceni, a to u jednom trenutku i postaje isključivo njena odgovornost, jer se izvođači povlače. “Ljudi postaju svesni da su i sami odgovorni za to što se dešava”, rekao je Bajens i dodao da se izvođači predstave vraćaju na scenu posle kraćeg vremena, u zavisnosti od toga kako publika na sceni regauje.

Bajens je rekao da se na taj način “teatar vraća narodu”.

Ipak, poruka njegove predstave nije samo optimistička, budući da postoji i deo publike koji ne želi da participira. “To je, takođe, deo zajednice, našeg života”, rekao je Bajens.

Promociji 53. Bitefa u Flamanskom kulturnom centru prisustvovali su i predstavnici evropske pozorišne mreže IETM i Evropske asocijacije festivala (EFA), kao i ambasadorka Srbije u Belgiji Marina Jovićević, kojoj je Medenica zahvalio na podršci promociji Bitefa u Briselu.

Belgija će, inače, biti i najzastupljenja i najvidljivija nacionalna produkcija na 53. Bitefu, čime se nastavlja tradicija koju su predstave iz te zemlje uspostavile poslednjih par godina kao neke od najzapaženijih - “Olimp: U slavu kulta tragedije” Jana Fabra koja je osvojila Gran pri 2017. godine, te “Rekvijem za L.” Alana Platela, koja je dobila ovacije publike 2018. godine u Sava centru i osvojila specijalnu nagradu.

U okviru glavnog programa Bitefa, publika će imati priliku da vidi predstave iz vanevropskih zemalja, najkvalitetnija domaća i regionalna ostvarenja, ali i tradicionalno, produkcije iz vodećih evropskih pozorišta.

Prošle godine, na 52. Bitefu, međunarodni žiri proglasio je najboljom predstavu “Zaostavština, komadi bez ljudi” Štefana Kegija i Dominika Ibera, navodeći da je ostao je pod snažnim utiskom angažovanog festivalskog programa posvećenog problemu globalnog porasta ekstremne desnice, koji je podsetio da “politički zadatak pozorišta danas možda nije da nas nauči ono što mi ne znamo, već da se suočimo sa osnovnim problemom zašto se ne bavimo onim što je tu pred našim očima”.

Specijalna nagrada “Jovan Ćirilov” ravnopravno je dodeljena instalaciji “Večna Rusija” berlinskog pozorišta HAU, u režiji Marine Davidove, i muzičkoj predstavi “Rekvijem za L.” Alena Platela, kojom je 52. Bitef završen u Sava centru, uz ovacije duboko dirnute publike tom nesvakidasnjom verzijom Mocartove nezavršene mise za mrtve. Publika je proglasila najboljom kritičku predstavu o urušenim vrednostima u Evropskoj uniji “Svita br. 3 'Evropa'” reditelja Žorisa Lakosta, kojom je 52. Bitef “Svet bez ljudi” svečano otvoren, uz poziv filozofa Srećka Horvata na povratak politike u pozorište kako bi doprinelo promeni stvarnosti.

(SEEcult.org)