58. MESS

Internacionalni teatarski festival MESS predstavlja od 29. septembra do 6. oktobra 23 predstave iz 17 zemalja, koje se mogu podeliti u više tematskih blokova o aktuelnim pitanjima današnjice, ali i večitim problemima čovečanstva, kao što su rat i posleratna tematika, patriotizam, sećanje, porodični odnosi… Teme 58. MESS-a teme biće razmotrene i u okviru foruma, uz učešće eminentnih imena BiH i regiona iz oblasti teatra, filozofije, antropologije, kao i festivalskih gostiju čije će predstave publika gledati.

Kao mesto alternativnog mišljenja naspram dominantnih narativa i avangardni festival koji uporište ima u tradiciji, 58. MESS će početi predstavom “Otvoreni za sve” Constanze Macras, koja je izrazila zadovoljstvo na konferenciji za novinare povratkom u Sarajevu, navodeći da je tema njene predstave univerzalna, jer govori o ksenofobnom odnosu prema Romima.

“Na jedan specifičan način želeli smo da prikažemo kako Romi zapravo žive. Nismo želeli da pravimo romantičarsku priču o Romima, ali ni da upadnemo u zamku standardnih klišea kako se Romi danas predstavljaju. Veoma je bitno da predstavu koja je nastala 2012. godine igramo i danas kada je aktuelna migrantska kriza i kada se svet na sličan ksenofoban način odnosi i prema toj populaciji ljudi”, navela je Macras, dodajući da glumačku ekipu i kompletnu trupu, uz predstavnike romske populacije, čine umetnici iz Mađarske, Češke, Izraela, Nemačke, Argentine i ostatka sveta.

Direktor MESS-a Nihad Kreševljaković najavio je dramske, dokumentarne, plesne, muzičke i koreografske predstave, kojima MESS želi da prikaže raznolikost upravo zato što je “prostor kulturne i teatarske emancipacije i promoter radikalnog, modernog i kosmopolitskog teatra”.

Izražavajući zahvalnost za podršku ambasadama i međunarodnim organizacijama, te Ministarstvu kulture i sporta Kantona Sarajevo i Gradskoj upravi, Kreševljaković je rekao da je odnos prema kulturi i umetnosti ogledalo društva. “U narednih sedam dana doći će oko 400 gostiju, a na realizaciji festivala biće angažovano 150 ljudi koji će zajedno raditi noć i dan. Neki od njih će raditi po 20 sati dnevno i ti ljudi će utrošiti 52.000 sati da bi naša publika mogla da pogleda sve ove predstave”, istakao je Kreševljaković, naglasivši da MESS zadržava svoj kvalitet iako ima duplo manji budžet nego regionalni festivali. “Održavanje festivala je pobeda umetnosti nad demagogijom i tiranijom”, dodao je Kreševljaković.
 
U okviru programa 58. MESS-a, publika će imati priliku da vidi i predstave o vrtlogu istorije i čoveka, koje dolaze iz Rumunije, Italije, Češke, SAD i BiH.

Predstava fizičkog pokreta, upečatljive vizuelnosti sa važnim temama istorije i čovjeka, “Rambuku“ Narodnog pozorišta Temišvar, govori o načinima na koje ljubav može da preživi istoriju, materiju i sam život. Snažna predstava o čoveku kao uzroku i posledici biće igrana 30. septembra u Bosanskom narodnom pozorištu u Zenici, čime MESS nastavlja tradiciju decentralizacije pozorišta.

Rambuku

Nakon četiri godine, na MESS se vraćaju italijanska trupa CollettivO CineticO i Francesca Pennini koja je na 54. MESS-u osvojila nagradu “Jurislav Korenić“ za najbolju mladu rediteljku. Predstava “Sylphidarium-Maria Taglioni na terenu“ na sceni SARTR-a biće igrana 1. oktobra, a prema navodima kritike, reč je o „dinamičnoj mapi koja ponovo definiše izvrsnost“.

Teatarski performans “Ti nisi onaj koji će dugo živeti”, obojen političkim i socijalnim angažmanom autora Linde Kapetanea i Jozefa Fruceka, bavi se različitim tabuima modernog sveta nastalim zbog moralnih, društvenih i verskih predrasuda i stereotipa. Oni mešaju humor i dramu, monotoniju, ali i snažne trenutke akcije koji graniče sa fizički nemogućim. Predstava će biti igrana 2. oktobra u SARTR-u.

Ti nisi onaj koji će dugo živeti

Najavljen je i teatarski performans “Welcome” Nermina Hamzagića, nastao u cilju preispitavanja našeg intimnog odnosa prema ljudskim sudbinama onih koje nazivamo izbeglicama. Predstavnici savremenog teatra scenski drsko i odvažno ispituju individualnu i kolektivnu odgovornost u interakciji izvođača i umetnika. Olimpijski bazen Otoka postaće projekciono platno Sredozemnog mora 5. oktobra.

Welcome

Istom bloku pripada i predstava "Groznica“ jedne od najboljih netradicionalnih kompanija u Njujorku - prema magazinu Njujorker - trupa 600 Highwaymen testira granice individualnih i kolektivnih odgovornosti i spremnosti ljudi da budu prisutni jedni za druge. Komad se izvodi u kompletnoj kolaboraciji sa publikom, ispitujući kako se sakupljamo, organizujemo i brinemo za tela oko nas. Istinsko pitanje je: "Kakva ćete biti osoba kada se upere oči u vas?", naveo je MESS povodom te predstave, koja će 4. i 5. oktobra biti igrana na Akademiji scenskih umetnosti.

Groznica

Poseban blok predstava čine one koje provociraju oštre reakcije svojom kritičkom radikalnom i hrabrom poetikom, a dolaze iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore i sa Kosova. Reč je o predstavama "Bordel Balkan", "Leptir", "Ono što nedostaje" i "Carstvo mraka", kroz koje se provlače posleratna tematika i porodični odnosi.

Subotički reditelj Andraš Urban režirao je dve predstave iz tog bloka – “Bordel Balkan” Narodnog pozorišta Priština i “Leptir” Kraljevskog pozorišta Zetski dom, dok “Ono što nedostaje” Zagrebačkog kazališta mladih potpisuje Selma Spahić, a predstavu Narodnog pozorišta u Beogradu “Carstvo mraka” Igor Torbica.

“Bordel Balkan” je baziran na Eshilovom delu "Orestija" i transformisan u novom kontekstu - balkanskom. Predstava se suočava sa moralnim transgresijama i lažnim uverenjima, a tema je post-ratni period u Staroj Grčkoj, kao i post-ratni period Balkana (nakon 90-ih). Povlači se paralela ta dva značajno divergentna istorijska momenta kako bi nas podsetila na sličnost rata kao koncepta, kao mašinerije uništenja koja dovodi moć onima koji govore najglasnije. "Bordel Balkan" dovodi mračnu stranu i vrlo pesimističan nazor sa područja Balkana. Likovi u performansu predaju se sudbini i nesvesno padaju u stanje nesreće i uništenja. Predstava je na programu 5. oktobra na sceni Narodnog pozorišta Sarajevo.

Bordel Balkan

Drama “Leptir” Aleksandra Radunovića, u režiji Urbana, beskompromisno dekonstruiše pojam porodice. Čovek, unutar vlastite nesposobnosti da se obračuna sa tradicionalnim pristupom društvu, nije u stanju da postane adekvatno Ja, autentično lice osnovne zajednice, i prihvati onog drugog s kojim treba da čini prvobitnu ćeliju društva, koja svakako nije namenjena za destrukciju, već za stvaranje. Tradicija, društvo, država, javni prostor, sve to je ušlo u intimu, tako da je i ona postala javna. A nove generacije stradaju, i stradaju iznova, naveo je MESS povodom predstave “Leptir”, koja je na programu 1. oktobra na sceni Pozorišta mladih.

Leptir - Vežba rođenja

Predstava “Ono što nedostaje”, kako je navela kritika, napeta je i uzbudljiva i gleda se bez daha, premda se u njoj ne ruše svetovi, a nema ni velikih društvenih ili političkih događaja. Uzbudljivost i napetost “dali su joj odličan Zajecov tekst i inovativna režija sarajevske rediteljke Selme Spahić, koja je u ovoj svojoj prvoj zagrebačkoj režiji na sceni stvorila uverljiv i pomalo iščašeni svet rastrzanih porodičnih odnosa, bračnih lomova i potrage za polnim identitetima”. Predstava je na programu 1. oktobra u Narodnom pozorištu.

Ono što nedostaje

“Carstvo mraka” Narodnog pozorišta u Beogradu priča je o ljudskom životu u bedi i sposobnosti čoveka da čini radikalno zlo. Pokazuje šta se desi sa ljudima koji bivaju nevidljivi, kako se oni nose za mrakom koji imaju u sebi i da li je moguće izboriti se sa tamom i okrutnošću kojom smo okruženi. Predstava će biti igrana 4. oktobra na sceni Narodnog pozorišta Sarajevo.

Carstvo mraka

Poseban segment programa 58. MESS-a čine i predstave koje tretiraju istoriju kroz dokumentarizam, istrazujući na teatarski način pogled na svet u odnosu na iskustva i sećanje. To su predstave “Bagdad”, “Besmrtnost” i “Palmira”, koje donose ratna iskustva i sećanja iz Irana, Iraka i Sirije.

“Bagdad” je komad dokumentarističkog teatra o dečacima koji love leptire i ljudima koji ubijaju. Chris Keulemans i Enkidu Khaled, koji potpisuju koncept i režiju, ujedno su i glumci koji dele mesto rođenja, Bagdad. Prošle godine obojica su se tamo vratili prvi put. U ovoj izvedbi dokumentarističkog teatra, oni razmenjuju prizore i iskustva: automobili u plamenu i pucnjava u haosu iz 2005. godine, ali takođe i Bagdad iz davno proteklih dana: miran grad s palmama i parkovima. Festivalska publika će moći da je pogleda 2. oktobra u Kamernom teatru 55.

Bagdad

Iranska produkcija Experiment Theater Group izvešće 4. oktobra u Pozorištu mladih predstavu “Besmrtnost”, čiju režiju potpisuje Nima Dehghan. To je priča o čoveku koji je umoran od svog običnog životnog stila i svoje domovine prepune rata. On sanja o putovanju. Potom emigrira u svoju zemlju snova, ali se suočava sa određenim preprekama na tom svom putu.

Drevni grad Palmira bio je jedan od najbolje očuvanih na svetu sve do 2015. godine, kada je Islamska država preuzela kontrolu nad gradom, uništila njegove hramove, opljačkala  njegove grobnice, te iskoristili njegov amfiteatar kako bi izvodili pogubljenja. “Palmira” je performans istraživanja osvete, politika uništenja i onoga što smatramo varvarskim. Performans koji poziva ljude da se povuku korak unazad od vijesti, koji posmatra ono što se nalazi ispod i iznad civilizacije. Predstava je na programu 3. i 4. oktobra u SARTR-u.

Palmira

U širokom rasponu stilske raznolikosti, posebno su najavljene i predstave koje teatarskim jezikom farse pričaju priče inspirisane ratom, patriotizmom i istorijskim prilikama, a to su “Cezary odlazi u rat” poljske produkcije Komuna Warszawa, “Deveta” slovenačke Via Negative i “Kraj misije” u nemačko-kamerunskoj produkciji kainkollektiv/OTHNI Laboratoire de Théâtre de Yaoundé. Bloku klasika novom sociološkom, kulturološkom i političkom kontekstu pridružuju se i predstava “Macbettu” i festivalska koprodukcija sa Narodnim pozorištem “Kralj Lear”, u režiji Diega de Bree.

Kada se različite strategije otpora prema fundamentalističkom konzervatizmu i autokratiji desničarskih stranaka potroše, umetnost koja stimuliše kritičku svest dođe kao melem na ranu, a ovoga puta, izvedbu koja pokušava uraditi upravo to, režirao je Cezary Tomaszewski, a ona se zove "Cezary odlazi u rat" i na programu je 6. oktobra u SARTR-u.

Cezary odlazi u rat

Via Negativa dolazi sa predstavom “Deveta” u režiji Bojana Jablanoveca koji je sa umetnicima/ama stvorio performans kao odgovor na Betovenovu Devetu simfoniju, muzičko delo o vrednostima humanizma, koje je u suštoj suprotnosti sa stvarnošću, pa u današnjem vremenu zvuči jeftino. "Grandiozna Deveta simfonija ostavlja sve ogoljeno, umanjeno, jasno. Petoro golih umetnika sede na stolicama, imitirajući galopiranje. Oda radosti. Umetnici kao konji. Pola ljudi, pola konji. Veličanstveno”, deo je kritike o “Devetoj”, koja će biti izvedena u noći otvaranja 58. MESS-a u SARTR-u.

Deveta

Kainkollektiv i OTHNI zasnivaju putovanje na temi koja je jedan od najvećih tabua germansko-kamerunske istorije - ropstvu. Susret vrlo različitih muzičkih tradicija stvara novi zvučni reljef koji dolazi u dodir s konkretnim i zamišljenim reljefima evropsko-afričke istorije: od jadikovki preko radničkih i pesama otpora do evropskog repertoara opere. To je izvedba muzičkog teatra koja, kako su istakli organizatori, dovodi naše nepoznato i potisnuto nasleđe iz dubina istorije dok ono ne eksplodira u našim ušima. Predstava “Kraj misije” će biti izvedena poslednjeg festivalskog dana, 6. oktobra, na sceni Narodnog pozorišta Sarajevo.

Kraj misije

“Macbettu” je Šekspirov “Magbet” koji se izvodi na sardinijskom jeziku, te u skladu sa čistom elizabetanskom tradicijom, glumačka postava je u celini muška. Sumorni zvuci stočnih zvona i prastarih instrumenata, životinjske kože, rogovi, pluta... Moć gesta i glasa, srodstvo sa Dionizijama i, istovremeno, neverovatna formalna preciznost plesova i peva – odlike su te predstave koja će 3. oktobra biti igrana u Narodnom pozorištu. Od društvene i političke drame reditelj sarajevskog “Kralja Lira” Diego de Brea, postepeno vodi Šekspirovu priču do porodične i, na kraju, do najintimnije tragedije nekadašnjeg vladara, a sada kralja bez krune i trona, koji je samog sebe porazio, te unesrećenog oca koji se odrekao ne samo vlasti, već i vlastite ćerke. Predstava će biti igrana 2. oktobra u Narodnom pozorištu.

Macbettu

U okviru 58. MESS-a najavljen je i poseban segment za dijalog sa publikom, a motivisan je predstavama iz glavnog programa

MESS forumi biće održani u Art house Kriterion, počev od 30. septembra, kada će biti reči na temu “Ko kreira naše predrasude u 21. stoleću?” Razgovor će moderirati Nihad Kreševljaković, a kao gosti su najavljeni teatarski kritičar i selektor ovogodišnje  selekcije iz BiH Aleksandar Saša Milosavljević, autor i reditelj predstave “Deveta” Bojan Jablanec, te član žirija Tomasz Kirenczuk, inače dramaturg, pozorišni kritičar i umetnički kurator.

Povodom predstave “Palmira”, 2. oktobra, na forumu “Politika uništenja protiv civilizacije”, takođe uz moderaciju Kreševljakovića, diskutovaće autori i protagonisti predstave Bertrand Lesca i Nasi Voutsas, te Marion Kraske, direktorka Heinrich Boell Fondacije u Sarajevu.

MESS kroz forume, kako je istakao programski urednik i bivši direktor, nagrađivani reditelj Dino Mustafić, želi da pokaže da MESS nije samo teatarski festival, nego i društveni događaj.

Nakon prve dve izvedbe predstave “Groznica”, treći forum “Umetnost u službi svesti o individualnoj i kolektivnoj odgovornosti” na programu je 5. oktobra, a gosti Mustafića biće autori i reditelji “Groznica” Abigail Browde i Michael Silverstone, profesor sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu Sulejman Bosto, te reditelj Ivan Plazibat.

Reditelj predstave “Cezar polazi u rat”, koja je tema četvrtog foruma, Cezary Tomaszewski, autor Jeton Neziraj, profesor Nerzuk Ćurak, te dramaturškinja Stela Mišković, razgovaraće 6. oktobra o ulozi umetnosti u dekonstrukciji balkanskih mitova, nacionalizma i patriotizma.

Vizuelni identitet 58. MESS-a inspirisan je Gian Lorenzom Berninijem, italijanskim umetnikom koji se smatra jednim od najznačajnijih skulptora XVII veka i baroka, perioda koji se možda najviše bavio temom vremena i njegovog protoka, u kojem je čovek egzistirao razapet između osećanja prolaznosti i okrenutosti ka večnosti.

Festivalski sajt je mess.ba, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)