60 godina FCS-a, ambiciozni planovi za dalje
Filmski centar Srbije (FCS) obeležio je 60 godina rada na svečanosti 18. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci, u prisustvu istaknutih filmskih umetnika i predstavnika srodnih ustanova iz regiona, Italije i Francuske, sa kojima je dogovoren nastavak jačanja saradnje.
Predsednica Upravnog odbora FCS-a Jelena Trivan najavila je nastavak ambicioznih planova te ustanove kulture, koja poslednjih godina ima jedan od najvećih budžeta u regionu.
Zahvalivši Ministarstvu kulture i informisanja Srbije i svima koji podržavaju rad FCS-a, ali “pre svega rediteljima, glumcima, scenaristima i producentima koji su stvarali istoriju srpskog i jugoslovenskog filma”, Jelena Trivan je rekla da je FCS tu da bude “podrška kinematografiji, njen servis i pomoć na svaki način, ne samo finansijski”.
Podsetivši da je zadatak Instituta za film, čiji je FCS naslednik, bio da edukuje prve filmske radnike, ona je istakla da je FCS danas “najveći producent, s obzirom da država ima najveći finansijski potencijal da ulaže u film, u odnosu na privatni sektor, ali da se u FCS-u i dalje trude da budu edukatori, motivatori, podrška i spona između Vlade i filmske industrije”.
“Imali smo zlatne periode našeg filma, onaj partizanski, pa crni talas, a nadam se da zlatne godine za srpski film dolaze, da je to prepoznala Vlada Republike Srbije koja nam je dodelila jedan od najvećih budžeta u regionu. O tome govori činjenica da se danas u Srbiji snima 60 filmova različitog metra godišnje, da smo sposobni kao FCS da organizujemo retrospektivu filmova Dušana Makavejeva u prestižnom Centru ‘Žorž Pompidu’ (u Parizu), da promovišemo naš film na različitim mestima, da dođemo iz Berlina sa nekoliko nagrada, a da sledeće godine očekujemo na gotovo svakom od festivala A kategorije neki od naših filmova”, rekla je Jelena Trivan, koja je i direktorka izdavačke kuće “Službeni glasnik”.
Prema njenim rečima, jednako su velike i ambicije FCS-a u promovisanju Srbije kao filmske lokacije.
“Došli smo do već sto miliona direktnih investicija u filmove i produkcije i do toga da je Srbija mesto gde čuveni producenti i čuvene mreže poput BBC-a, Netflixa ili HBO-a vole da snimaju”, izjavila je Jelena Trivan pred zvanicama u Sali Makavejev, kojima su se obratili i novi direktor Gordan Matić i Miroljub Vučković, koji već decenijama vodi odeljenje FCS-a za međunarodnu saradnju i promociju.
Gordan Matić rekao je da je pre svečanosti održan razgovor sa gostima iz regiona i Evrope, te da su donete “odluke i zaključci o nastavku saradnje”. “Taj razgovor je bio bitan za srpsku kinematografiju i njenu budućnost iz mnogo uglova, a mislim i za ceo region”, izjavio je Matić, konstatujući i da je “velika čast, a i odgovornost u ovoj godini jubileja biti direktor FCS-a”.
“Mislim da je glavni zadatak, moj i celog FCS-a, da pomogne ljudima koji žele da stvaraju filmove, da prenose emocije, priče i svoje snove publici, da im mi budemo neka vrsta servisa. Veliko je zadovoljstvo da imamo talas izuzetnih stvaralaca koji su prisutni na festivalima, da imamo jako darovite mlade ljude koji dolaze i da imamo sjajnu saradnju sa stranim centrima sa kojima radimo dosta koprodukcija”, rekao je Matić.
U znak zahvalnosti za dobru saradnju i doprinos filmskoj umetnosti dodeljene su plakete FCS-a, koje su na svečanosti primile nekadašnje poslenice Instituta za film Radica Petronić i Ljubinka Milenković Tatić, reditelji Đorđe Kadijević, Boro Drašković i Želimir Žilnik, kao i predstavnici stranih filmskih centara i srodnih ustanova Nataša Bučar iz Slovenije, Sehad Čekić iz Crne Gore, Olivije Enrar (Henrard) iz Francuske, Eduart Makri iz Albanije, Jovan Marjanović iz Bosne i Hercegovine i Roberto Stabile iz Italije.
Prethodno je Miroljub Vučković podsetio na istoriju FCS-a, započetu 1959. godine kada je Udruženje filmskih proizvođača Jugoslavije osnovalo Centar za stručno obrazovanje filmskih kadrova.
Savez filmskih radnika Jugoslavije preuzima Centar 1966. godine, menja mu ime i proširuje zadatke, pretvarajući ga u Institut za film, koji se bavio i dokumentacijom, promocijom domaćeg filma u svetu i izdavačkom delatnošću. Odlukom UO, Institut za film 2004. godine menja naziv u Filmski centar Srbije, a 2011. osnivačka prava i obaveze preuzima Republika Srbiјa.
Budžet FCS-a u jubilarnoj godini je 11 miliona evra, a raspisano je 27 konkursa za sufinasiranje filmova u različitim kategorijama, istakao je Vučković.
Ranije u toku dana, održan je okrugli sto na temu “Unapređenje saradnje institucija filma” kojem su prisustvovali direktori filmskih centara iz regiona, Italije i Francuske.
Gordan Matić se osvrnuo i na taj segment današnjeg programa FCS-a.
“S obzirom na to da su naša i kinematografije iz regiona male, mi moramo da sarađujemo. Kako u razmeni iskustava i znanja, tako i u međusobnom deljenju pozitivnih praksi koje ima svako od nas u pravnoj legislativi i u nekim drugim stvarima koje olakšavaju pregovaračke pozicije kod trećih partnera. Ova saradnja je značajna jer svi imamo isti cilj, svima nama je stalo da se naši filmovi gledaju što više i van balkanskih prostora”, dodao je Matić.
Jedan od gostiju okruglog stola bio je i direktor Hrvatskog audiovizuelnog centra (HAVC) Kris Marčič, koji je naglasio da je saradnja sa regionalnim zemljama jako dobra. “Mislim da imamo jako dobre odnose sa svim filmskim centrima iz regije, a i šire. Nalazimo se u kontekstu filmskih centara cele Evrope”, rekao je Marčić i istakao “jako dobru saradnju sa FCS-om”, za koju je uveren da će se nastaviti.
“Radimo jako puno koprodukcija i to funkcioniše uspešno. Svako ima osoben doprinos toj kinematografskoj baštini i sada to dolazi do izražaja. Srbija ima jako uspešnu kinematografiju”, zaključio je direktor HAVC-a.
*Foto: KomunikArt
(SEEcult.org)
