7. Beogradski Šopen fest u maju
Beogradski Šopen fest biće održan sedmi put od 7. do 13. maja, a u slavu Frederika Šopena, “pesnika klavira” i najvećeg kompozitora romantičarske epohe koga slavi ceo svet, ponudiće publici koncerte uglednih pijanista i mladih talenata, predavanja, te programe za decu.
Kao deo programa proslave stogodišnjice nezavisnosti Poljske, sedmi Beogradski Šopen fest daće značajan doprinos prezentaciji kulturne baštine te zemlje, najavilo je umetničko udruženje Kreartiva koje organizuje taj festival uz pokroviteljstvo poljske ambasade u Beogradu i uz podršku gradskog Sekretarijata za kulturu, te Predstavništva Republike Srpske u Beogradu i ambasade Australije.
Festival će svečano biti otvoren 8. maja u Kolarčevoj zadužbini koncertom pijaniste Eugena Inđića iz Francuske, laureatom Međunarodnog takmičenja “Frederik Šopen” 1970. u Varšavi.
Program obuhvata i humanitarni koncert Majkla Leslija iz Australije 10. maja u Skupštini grada, gde 11. maja biti održan dvostruki pijanistički resital Nina Gireviča iz Gruzije i Zorana Imširovića iz Nemačke.
Za 12. maj u Svečanoj sali Muzičke škole “Stanković” najavljen je koncert mladih talenata iz regiona (Srbija, Republika Srpska i Federacija BiH), a nastupiće i Kongju Vang (Singapur). Ujedno u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu gostovaće pijanista Lešek Moždžer iz Poljske, koji će 13. maja nastupiti na svečanom zatvaranju Festivala u Kolarčevoj zadužbini.
Festivalski program obuhvata i susrete sa umetnicima u MŠ “Stanković” i kafeu Gajba, te stručna predavanja koja će održati dr Ivana Medić (Frederik Šopen), prof. Marijana Milošević Simić (Rana muzička edukacija) i prof. dr Marija Ranđelović (Klara Šuman).
Uvodni program “Kako se sluša Šopen”, najavljen za 28. april u Kolarčevoj zadužbini, namenjen je deci i mlađoj publici, a organizovan je u saradnji sa Centrom za muziku Kolarca, partnera Beogradskog Šopen festa.
Kako podseća dr Ivana Medić, Šopen je, iako je živeo svega 39 godina (1810-1849), ostavio veoma obiman i značajan opus koji obuhvata dva klavirska koncerta, veliki broj kompozicija za solo klavir, nekoliko kamernih dela i solo pesama. Među kompozicijama za solo klavir izdvajaju se sonate, etide, prelidi, balade, valceri, mazurke, poloneze, skerca, nokturna, fantazije i drugo.
Poput Mocarta, Šopen je bio čudo od deteta - konzervatorijum u Varšavi završio je sa svega 19 godina, a sačuvana beleška o njemu iz studentskih dana glasi: “Šopen F, student treće godine, izuzetan talenat, muzički genije”. Do 20. godine već je u potpunosti oformio sopstven pijanistički i kompozitorski stil, a nakon završetka studija otisnuo se najpre u Beč, a zatim u Pariz, gde je proveo ostatak života. Usled političkih nemira, više se nikad nije vratio u Poljsku.
Osnovni izvor prihoda u Parizu bilo mu je komponovanje i davanje časova klavira. Zbog lošeg zdravstvenog stanja, tokom poslednjih 18 godina života održao je svega 30 javnih koncerata (mada je češće nastupao u pariskim salonima).
Kako ističe muzikolog Artur Hedli, ”kao pijanista, Šopen je bio jedinstven po tome što je stekao vrhunsku reputaciju na bazi minimalnog broja nastupa”.
Šopen je bio istinska zvezda svog doba, a njegov buran ljubavni život, emigrantska sudbina i prerana smrt od tuberkuloze učinili su ga jednim od simbola razdoblja romantizma.
Sa nepunih 19 godina Šopen je prvi put čuo violinskog virtuoza Nikola Paganinija, čiji nastup ga je inspirisao da komponuje Etide za klavir. Ovim kompozicijama Šopen u potpunosti preosmišljava žanr etide, koja od tehničke vežbe prerasta u virtuozni koncertni komad. Ujedno, u Etidama je Šopen predstavio svoju inovativnu, revolucionarnu klavirsku tehniku i potpuno nov tretman instrumenta. Ovo su primetili i kritičari koji su prisustvovali njegovom prvom solističkom koncertu u Parizu, u Sali Plejel, 26. februara 1832. godine: “Ovaj mladi čovek je, ne sledeći nikakve uzore, u potpunosti regenerisao klavirsku muziku… ovakvo obilje originalnih ideja se nigde ne može naći.” Još eksplicitniji bio je Robert Šuman, koji je Šopena predstavio evropskoj publici rečima: “Kapa dole, evo genija”.
Šopen je prvi pisao balade i skerca kao samostalne klavirske kompozicije, prvi je napisao ciklus samosvojnih klavirskih prelida za koncertno izvođenje, i prvi je dao značajan doprinos žanru klavirskog nokturna (noćne muzike), koji je stvorio irski kompozitor i pijanista Džon Fild.
Veliki broj Šopenovih klavirskih dela inspirisan je poljskim folklorom.
Snagom svog talenta, Šopen transformiše igračke žanrove poput mazurke, poloneze ili valcera u upečatljive koncertne komade. Posebno su zanimljive mazurke, naoko jednostavne forme, koje međutim pred izvođača postavljaju veliki interpretativni izazov u pogledu tretmana ornamenata, pomerenih akcenata, pravilnog doziranja rubata i ostvarivanja balansa između igračkog ritma i gotovo improvizacione slobode. Poloneze i valceri su kompozicije većeg obima, tehnički veoma zahtevne, u kojima igrački karakter ustupa mesto virtuoznosti, navela je dr Ivana Medić iz Muzikološkog instituta SANU.
Kao pijanista i klavirski pedagog, Šopen je u potpunosti odbacio postulate tradicionalne klavirske tehnike, nasleđene iz prethodnih vekova. Insistirao je na prirodnoj postavci šake i na originalnom prstoredu, u kojem je svaki prst nezavisan i sasvim je moguće svirati crnu dirku palcem i naglo menjati “poziciju” šake na klavijaturi; sam Šopen je u svom traktatu o klavirskoj tehnici napisao: ”Najvažniji od svega je dobar prstored… takođe, potrebno je da u punoj meri koristimo ne samo šaku, već i ostatak ruke — zglob, lakat i rame”. Insistirao je na tome da postavka šake bude u potpunosti prirodna: “Dovoljno je samo da prostudiramo poziciju šake u odnosu na klavijaturu da bismo sa lakoćom dobili najlepši ton, da bismo znali kako da sviramo duge i kratke tonove i stekli neograničenu spretnost”.
Rukovodeći se ovim načelima, Šopen u svojim kompozicijama koristi čitav opseg klavijature, ispisuje pasaže u udvojenim tercama, oktavama i drugim intervalima, koristi brze repeticije i veliki broj ukrasnih nota, kao i poliritmiju (korišćenje dva različita ritmička modela u levoj i desnoj ruci), čime ostvaruje fluidnost muzičkog toka.
Tonskim rafinmanom i inovacijama na polju harmonije, Šopen je izvršio veliki uticaj na svoje savremenike, romantičarske kompozitore poput Franca Lista i Roberta Šumana, ali i na kompozitore-impresioniste koji su delovali na prelasku iz 19. u 20. vek, uključujući Kloda Debisija i Aleksandra Skrjabina.
Posebno je značajan uticaj Šopena na predstavnike evropskih nacionalnih škola koji su, inspirisani njegovim primerom, počeli da koriste narodne melodije i ritmove; tu spadaju predstavnici norveške (Edvard Grig), češke (Antonjin Dvoržak), španske (Isak Albeniz), ruske (Petar Iljič Čajkovski), brazilske (Ajtor Vilja Lobos) i mnogih drugih nacionalnih škola.
Šopenova popularnost do današnjeg dana ne jenjava, a gotovo sva njegova klavirska dela čine nezaobilazan deo pijanističkih resitala širom sveta. Šopenova muzika, u orkestraciji Aleksandra Glazunova, poslužila je kao predložak za balet Šopenijana koreografa Mišela Fokina, kao i za brojne druge baletske produkcije.
Nastarije muzičko takmičenje posvećeno jednom stvaraocu, mđunarodno Šopenovo klavirsko takmičenje, održava se svake pete godine u Varšavi, u kontinuitetu od 1927. do danas.
Pored toga, u svetu trenutno deluje više od 80 udruženja posvećenih promociji Šopenovog stvaralaštva.
*U prilogu: biografije učesnika Šopen festa
(SEEcult.org)
