75 godina FLU, problemi i izazovi isti
Fakultet likovnih umetosti (FLU) u Beogradu obeležava 75 godina postojanja izložbom reprezentativnih radova više od 120 profesora koji su proteklih decenija edukovali više od 2.500 umetnika različitih generacija, među kojima su i neki od najznačajnijih predstavnika srpske i jugoslovenske scene 20. i 21. veka. Od osnivanja nekadašnje akademije likovnih umetnosti (ALU), koja je 1973. godine postala FLU, malo se toga, međutim, promenilo u pogledu problema i izazova sa kojima se suočava.
Izložba “FLU 1937-2012” predstavlja do 24. decembra u Muzeju “Cepter”, Kući legata i Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” gotovo 300 radova profesora FLU, odnosno nekadašnje Akademije likovnih umetnosti (ALU).
Trodelna izložba zamišljena je kao pregled umetničkih dostignuća svih profesora FLU, dajući uvid i u njihovu poetičku raznovrsnost, rekao je 30. novembra na otvaranju u Muzeju “Cepter” prof. Mileta Prodanović, umetnik i pisac, koji je i prodekan FLU za međunarodnu saradnju i urednik kataloga-monografije izložbe priređene povodom jubileja.
Temelje ALU/FLU postavili Toma Rosandić, Petar Dobrović i Milo Milunović, a za njima su usledili Sreten Stojanović, Ivan Tabaković, Nedeljko Gvozdenović, Ljubomir Ivanović i mnogi drugi značajni umetnici. Time je uspostavljeno nepisano pravilo da se u stvaranje likovnog podmlatka uključuju najznačajniji stvaraoci ove sredine, naglasio je Prodanović, dodajući da to pravilo važi i danas.
Publika tako ima priliku da vidi da su među profesorima FLU bili ili još uvek jesu i predstavnici Jugoslavije i Srbije na prestižnim bijenalima širom sveta, dobitnici međunarodnih i nacionalnih nagrada, brojni akademici i drugi stvaraoci.
Toma Rosandić: Autoportret, 1930, bronza, 65x70x40 cm
"Važnija od toga je činjenica da nekadašnji studenti FLU stvaraju na svim kontinentima i da su čak među najznačajnijim umetnicima u znatno većim umetničkim sredinama od one u kojoj su ponikli", istakao je Prodanović, opisujući izložbu “FLU 1937-2012” kao vrstu istorijske lične karte, a posredno i kao mogući pregled zbivanja na beogradskoj likovnoj sceni druge polovine 20. i početka 21. veka.
“Zato je naše uverenje da svaki retrospektivni pogled otvara prostor za budući razvoj, pa sa tim uverenjem predajemo ovu izložbu sudu javnosti”, rekao je Prodanović, koji je govorio na otvaranju umesto sprečenog dekana FLU Milutina Dragojlovića.
Rektorka UU, prof. dr Ljiljana Mrkić-Popović
Rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu prof. dr Ljiljana Mrkić-Popović, zvanično otvarajući izložbu, istakla je da UU, osim jubileja FLU, obeležava i 75 godina od osnivanja Fakulteta muzičke umetnosti, te 55 godina sopstvenog postojanja. Istorijat FLU i FMU obuhvata i razvoj ostala dva fakulteta umetnosti - na Muzičkoj akademiji jedan od prvih odseka bio je Pozorišni, a uz ALU je radila i Škola za primenjenu umetnost.
ALU je osnovana 1937. godine Uredbom Ministarstva prosvete, a imala je nastavni savet od pet profesora i prvu generaciju od 23 studenta. Godine 1973. ALU postaje FLU sa svim obavezama i ingerencijama univerzitetskog obrazovanja, podsetila je rektorka UU.
Zgrada FLU, Knez Mihailova, Beograd
Od osnivanja do danas redovne studije završilo je više do 2.500 studenata, poslediplomske više od 1.100, a u nastavnim procesima učestvovalo je više od 120 profesora, od kojih su 16 članovi Srpske akademije nauka i umetnosti.
Sadašnji FLU sa tri odseka (Slikarski, Vajarski i Grafički, kao i Odsek za teoriju likovnih umetnosti i Centrom za grafiku i vizuelna istraživanja), sa tri studijska nivoa - osnovnim, master i doktorskim (umetničkim i naučnim), prošao je naporan put kroz reformu visokog obrazovanja, koja je nametala strukturne promene, nove finansijske regulative i programske inovacije radi usklađivanja sa evropskim sistemom obrazovanja, dodala je ona.
Zgrada FLU, Topčider, Beograd
“Osnivači ALU, Petar Dobrović, Milo Milunović i Toma Rosandić, veoma bi se iznenadili da čuju da su problemi i izazovi, sa kojima su se oni suočili prvoga dana, davne 1937. godine, ostali isti. U prvom izveštaju rektora Tome Rosandića ističe se: nedostatak osnovnog materijala i pribora, nemanje prostorije za održavanje prijemnog ispita, problem sa nacrtom budžeta koji je vraćen na doradu i usvajanje plana za podizanje posebno projektovane zgrade za Likovnu akademiju”, rekla je Ljiljana Mrkić-Popović, dodajući da se te reči iz izveštaja Rosandića mogu uputiti i danas u ime četiri fakulteta umetnosti.
Jer, kako je dodala, u burnim vremenima novije srpske istorije, u vreme svetske ekonomske krize, u vreme borbe za nacionalni i državni integritet, u teškim društvenim okolnostima, kada su na prvom udaru institucije umetnosti i kulture, UU čini iste napore da se prihvate specifičnosti nastave visokog umetničkog obrazovanja i dostojno uvaže.
“FLU u potpunosti oslikava tri elementarne osobenosti kojima se celokupan UU izdvaja od sličnih umetničkih intitucija, a pre svega, to su njegovi profesori, jer na njemu predaju najistaknutije umetničke ličnosti, iz pojedinih umetničkih oblasti”, rekla je rektorka Mrkić-Popović, dodajući da su to i studenti FLU - strogo birani, nakon položenih prijemnih ispita, godinama profilisanih. I najzad, to su i programi nastave, središnje pitanje jedne visokoumetničke škole.
Rektorka UU, prof. dr Ljiljana Mrkić-Popović
“Pronalaženje mere između tradicionalnog shvatanja školskog rada i potpune otvorenosti prema novim iskustvima, principi su nastave koji decenijama opstaju i daju, kako se možemo osvedočiti, vrhunske rezultate. Taj balans u pristupu, individualni rad profesora i asistenata sa studentima zasnovan na negovanju individualnosti, na nesebičnoj podršci, na ohrabrenju da se bave svim vidovima umetnosti, na podsticanju umetničkih sloboda u širokom spektru poetika - daje mogućnosti svakom pojedinom studentu, da u skladu sa uloženim naporom, shvatanjima i intencijama, pronađe sopstveni prostor i put za sebe i svoje inovacije”, rekla je rektorka.
Zato su alumni, svršeni studenti FLU, njegov ponos i njegova najbolja prezentacija, naglasila je ona.
Petar Dobrović: Autoportret, 1932, ulje na platnu, 45x39 cm
Prema rečima Ljiljane Mrkić-Popović, nije slučajno da je prvi rektor UU, tadašnje Umetničke akademije, osnovane kao zajednica Likovne, Muzičke, Primenjene i Akademije za Pozorište film, radio i TV, bio 1957. godine profesor ALU Sreten Stojanović.
“On je postavio i kamen temeljac ove institucije, koju su dično gradili njegovi naslednici sa sva četiri fakulteta umetnosti, a sa FLU rektori su bili i Đorđe Andrejević Kun, Jovan Kratohvil, Vojin Stojić i Čedomir Vasić”, podsetila je Ljiljana Mrkić-Popović, dodajući da su, svako u svom vremenu, doprineli očuvanju visokih standarda i vrednosti umetničkog obrazovanja, negujući profesionalnu i akademsku saradnju.
Vojin Stojić: Arabeska, 1960, vareni mesing, 41x80x24 cm
“Mi ćemo se svim silama truditi da to nastavimo”, poručila je rektorka.
“Otvarajući izložbu profesora FLU, koji su duhovni oci svojim nastavljačima, a nekima i pravi roditelji, pozivam vas da zastanemo pred delima velikana, koji su se upisali u istoriju srpske umetnosti, sa punom svešću i željom da učinimo sve da njihovi naslednici, naši studenti, budu dostojni uvaženja budućih pokolenja i nastave da budu stožer srpske likovne umetnosti”, istakla je prof. Ljiljana Mrkić-Popović.
Petar Lubarda: Kompozicija, 1953, tempera na papiru, 19x34 cm
U Muzeju “Cepter”, kako je istakla direktorka, prof. dr Ivana Simeonović-Ćelić, predstavljen je veliki deo umetničke zbirke te muzejske ustanove, koju čine radovi nastavnika koji su, dostižući najviše univerzitetsko zvanje redovnog profesora – po nepisanoj tradiciji poklanjali školi svoje delo.
Direktorka Muzeja Zepter, prof. dr Ivana Simeonović-Ćelić
U toj zbirci ističu se dela trojice osnivača ALU/FLU, ali i radovi Petra Lubarde, Zore Petrović, Stojana Ćelića, Mladena Srbinovića, Vojina Stojića, Nikole Jankovića i drugih profesora prvih generacija, sve do najnovijeg poklona - velikog platna profesorke Marije Dragojlović u penziji.
U Kući legata izložena su ostvarenja profesora koji su delovali posle Drugog svetskog rata, dok se u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ mogu pogledati dela još uvek aktivnih profesora i onih koji su to tek postali.
Marija Dragojlović: Kaljeva peć, 1998, ulje i zlatni pigment na platnu, 200x110 cm
Kustoskinja izložbe Bojana Burić, čije su asistentkinje Olivera Erić i Jelena Spaić, navela je da su u tri prostora prikazani reprezentativni radovi profesora koji su na ALU/FLU predavali od osnivanja do danas, prenoseći znanja kao nastavnici slikarstva, vajarstva i grafike, ali i različitih stručno-umetničkih predmeta (tehnologija slikarstva, plastična anatomija, zidno slikarstvo).
Kosta Hakman: Portret Ljube Ivanovića, 1930, ulje na platnu, 89x71 cm
Pod svodovima starog zdanja FLU u Knez Mihailovoj i u prostranim ateljeima na Topčiderskom brdu stručne predmete predavalo je u različitim periodima ukupno 123 nastavnika. Njima treba pridružiti i dvadesetak profesora koji su, kao stalno zaposleni, predavali teorijske predmete bez kojih, kako nekada, tako i danas, nije moguće zamisliti profil umetnika ili umetničkog pedagoga.
Marko Čelebonović: Autoportret u ogledalu, 1970, ulje na platnu, 92x73 cm
Posebnu celinu u okviru FLU čini zbirka grafika, koju je na Grafičkom odseku utemeljio Boško Karanović, a pored njegovih, tu su i otisci Milorada Jankovića Doce, Miodraga Rogića, Emira Dragulja, kao i po dva primerka svih studentskih i profesorskih grafika koje su nastale pod presama FLU. Zato se može tvrditi da je ova tematska zbirka jedna od najreferentnijih kolekcija srpske grafike, uz poklone gostujućih umetnika.
FOTO-PORTRETI PROFESORA
Pažnju više stotina posetilaca proslave jubileja FLU u Muzeju “Cepter” privukla je i prateća izložba crno-belih fotografija “Portreti profesora”, čiji je autor dipl. inž. elektrotehnike i majstor umetničke fotografije Dragiša Radulović (Čačak, 1936). Postavku u prostoru “Pastel sobe” čine portreti profesora čija su dela i izložena u tom muzeju, kao i nekoliko profesora koje taj autor poseduje, a snimao ih je punih pet decenija. Tekst u pratećem katalogu potpisuje prof. Branimir Karanović.
PUBLIKACIJE I PREDAVANJE
Tokom trajanja jubilarne izložbe profesora FLU, u Galeriji FLU organizovane su promocije šest stručnih publikacija, uz početno predavanje koje je održala dr Liza Fišer iz Beča na temu “Gustav Klimt i žene: modeli, muze i mecene”.
Reč je o knjigama Stojana Ćelića “Iz drugog ugla – kritike i eseji” (Muzej “Cepter, Beograd, 2012), Bojane Škorc “Kreativnost u interakciji –psihologija stvaralaštva” (Mostart, Zemun, 2012), Jelene Todorović “O ogledalima, ružama i ništavilu” (Klio, Beograd, 2012), monografijama “Kosta Hakman – život i delo” autorke Ljiljane Piletić-Stojanović i “Mile Grozdanić – psihologija simboličkih formi” autora Srete Bošnjaka (Službeni glasnik, Beograd, 2012).
Knjiga Sanje Filipović “Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja” (UU i Kllet, Beograd, 2012) biće predstavljena 18. decembra, a promocija monografije-kataloga “Fakultet likovnih umetnosti 1937-2012”, čiji su urednici Mileta Prodanović i Petar V. Arbutina (FLU Beograd i Službeni glasnik) biće održana 21. decembra.
*U PRILOGU: Tekst Milete Prodanovića iz monografije
Dimitrije Stefanović
