Aca Rafajlović – Nastaviće se…
Akademski slikar Aleksandar Rafajlović, ulični portretista – kako sam voli da kaže, fotograf, multimedijalni umetnik, konceptualista bez poze – kako su drugi navodili, ličnost posebnog senzibiliteta, radoznala, zanimljiva i samosvojna pojava, predstavlja se od 11. juna u Galeriji Haos u Beogradu izložbom “Nastaviće se…”
Postavka Rafajlovića sastoji se od preuzetih artefakata iz neposrednog životnog okruženja, enterijera doma kao mesta pripadanja, intime i poznatih utabanih svakodnevnih praksi, zatim od crteža iz davno nastalog stvaralačkog opusa autora, kao i od aktuelnih crteža koji se nadovezuju na pomenute prethodnike i preuzete elemente, navela je u tekstu za katalog istoričarka umetnosti Milica Stojanov.
Postavka Rafajlovića se sastoji od preuzetih artefakata iz neposrednog životnog okruženja, enterijera doma kao mesta pripadanja, intime i poznatih utabanih svakodnevnih praksi, zatim od crteža iz davno nastalog stvaralačkog opusa autora, kao i od aktuelnih crteža koji se nadovezuju na pomenute prethodnike i preuzete elemente.
Kao takva, izložba Rafajlovića, kako je dodala, podseća na elegiju koja istovremeno lamentira ali i proslavlja ono što je postojalo.
“Elegija koja nas poziva da kontempliramo nad prolaznošću i krhkosti životnih istina, ali i nad snagom sećanja i čuvanja, kroz iskustva koja predstavljaju male radosti i užitke; iskustva koja ne moraju biti samo odgovor na nužnost svakodnevice već mogu biti i izbor, odnosno izraz slobode da kreiramo i učestvujemo u onome što nam je važno i što smatramo vrednim življenja”, navela je Milica Stojanov, opisujući izložbu “Nastaviće se…” kao “prozor u malu pobunu protiv silovitog koraka današnjice, često orijentisane na što veću efikasnost i produktivnost, zanemarujući istinski smiraj, uživanje, merak”.
Aleksandar Rafajlović, crtež
Preuzeti artefakti su upotrebne i dekorativne bele pamučne tkanine – dozidnice, stolnjaci, nadstolnjaci, peškiri. Vez na njima oslikava idilične motive iz svakodnevice, sa dodatkom floralnih ornamenata kome i sam umetnik daje važno mesto u čitavom opusu.
“Poput nekadašnjih vezilja koje su trukovale mustre ovih vezenih prizora iz radionica šablona, iz albuma za vez i časopisa, te prilagođavale jezik i scene svojim pogledima, znanjima i navikama, svojoj maštovitosti i duhovitosti, umetnik takođe nastavlja žanr-scene, prilagođavajući ‘vez po pismu’ svom stvaralačkom alatu i svojim viđenjima životnih situacija u kojima žena ima centralno mesto. Preuzete kućne dekoracije kojima su žene ‘oslikavale’ životno okruženje porodice u domu, svedočanstvo su društvenog i ekonomskog napretka prošlog veka, ali i svedočanstvo kulture stanovanja, običaja i ondašnjih dodeljenih, ispunjenih i neispunjenih životnih uloga i očekivanja unutar građanskog a potom i seoskog miljea”, navela je Milica Stojanović, dodajući da su, kao takve, itekako slojevit predložak za kritičko i komparativno promišljanje.
Namera autora, prema njenim rečima, bila je čini se da stvori umetničku celinu koja je iskorak u prostor malih manifestacija nežnosti, čilosti i harmonije, van velikih narativa i učitavanja koja nam često ne daju ništa drugo do iluziju poznavanja i ovladavanja određenom temom.
Aleksandar Rafajlović, crtež
Još jednu važnu celinu u okviru postavke čine crteži koje je Rafajlović nadogradio uzimajući kao polazište svoje crteže iz studentskog perioda, kada je koristio crtež kao alat da sagleda i pribeleži detalje, lepotu i poredak stvari između stvarnosti i imaginacije. Oni oslikavaju ljudsku slobodu i potrebu za samoistraživanjem, za nekim nedokučivim svetovima i opsenarstvom.
Imajući u vidu obe celine, ulazak u Rafajlovićev umetnički prostor doživljava se i kao ulazak u prostor između ljudske potrebe za potragom unutrašnjeg života, sveta magičnog, duhovnog i imaginarnog, i sa druge strane - ljudske potrebe da se jasno prikažu i priznaju naše uloge i doprinosi u stvarnosti svakodnevnog života...
“Nastaviće se…” nudi priliku za uranjanje u tuđa i vlastita sećanja i iskustva, zarad pronalaženja mudrosti, veselja, pa čak i zarad neke vrste duhovnog oslobađanja koje dolazi od udaljavanja od društveno političkog učitavanja u svako ljudsko iskustvo. U takvoj refleksiji a ujedno i introspekciji, dolazi se do istinske zahvalnosti na sposobnosti da praktikujemo i cenimo radost življenja, i pored svih iluzija, obećanja i nametnutih uloga, istakla je Milica Stojanov.
Aleksandar Rafajlović, crtež vezom
Prema navodima umetničke direktorke Haosa Borke Božović, ta galerija je - u susret 30-godišnjici rada, a u želji da zaokruži specifičan izlagački koncept, smatrala da bi bilo nedopustivo da preskoči neke od značajnih likovnih stvaralaca na domaćoj likovnoj sceni, među koje svakako spada i Rafajlović.
“Jedan od retkih stvaralaca potpuno poisvećenih svojoj umetnosti. Dobitnik brojnih značajnih nagrada i priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi. Ceneći sve to što on predstavlja i što je u stanju da inventivno osmisli, sa puno poverenja smo mu uputili poziv i prepustili odabir u komponovanju postavke kada je reč o crtežu i ulozi linije”, navela je Borka Božović, dodajući da je znano da Rafajlović u mnoštvu ili odbačenog materijala ili kakvog materijala izvučenog iz zaborava - pošto potiče iz specifičnog i retkog kulturnog miljea i ne raskida te veze sa prošlošću - kreira i otkriva nove slojeve ne samo svoje ličnosti nego i korene naših poimanja, predrasuda, odnosa prema ženi i naročito prema vrednostima uopšte.
Pokreće emocije i reinterpretira sve na njemu svojstven način, dajući nova tumačenja, nove estetske i poetičke iskaze, sa specifičnim porukama, opomenama, preispitivanjima, istakla je Borka Božović, izrazivši uverenje da posle izložbe “Nastaviće se…” slede razni nastavci u mnoštvu ideja koje Rafajlović ima nameru da isporuči.
Aleksandar Rafajlović, crtež
“Reč je o pobuni protiv enormne produkcije u našoj savremenosti koja sve manje mari za ono što su zadovoljstva, uživanja i potrebe za istinskim sadržajima u umetnosti. Ali, i ne samo o tome”, dodala je Borka Božović.
Izložba “Nastaviće se…” biće otvorena do 5. jula.
(SEEcult.org)
