Actopolis – Umetnost akcije
Izložba međunarodnog projekta “Actopolis – Umetnost akcije”, održanog 2016. godine u sedam evropskih gradova, u kojima je različitim programima preispitivao izazove pred kojima se nalaze urbani prostori i ulogu koju u tome imaju kultura, umetnost i aktivizam, biće otvorena 25. aprila u Muzeju grada Beograda, uz poseban fokus na umetničku i aktivističku produkciju nastalu u okviru beogradskog izdanja “Actopolisa”.
Na koji način urbani prostoru mogu da se, u vremenu njegovog ekonomskog iskorišćavanja i privatizacije, izgrade i održe kao zajednički prostori društva i koju ulogu igraju u tim procesima umetnost, kultura, arhitektura, samoorganizovano delovanje i aktivizam – pitanja su na koja su pokušali da odgovore umetnici, arhitekte, filozofi, urbanisti i aktivisti u Ankari/Mardinu, Atini, Bukureštu, Beogradu, Oberhauzenu, Sarajevu i Zagrebu. Materijali više od 45 njihovih projekata pokazuju bogat repertoar mogućnosti delovanja radi oblikovanja i menjanja današnjih gradova, koji će na izložbi biti predstavljen na 50 tabli, delimično otvorenog tipa, a delimično grupisanih u intimnije prostorne situacije.
Izložbu dopunjavaju punktovi koji su posvećeni filmskoj i video-produkciji projekta “Actopolis”, te sto sa materijalima za čitanje izložbenih kataloga i dodatno informisanje o viđenom, kao i “javni prostor” za akciju između polukružnih prostorija, koji nudi mogućnost za lokalne dopune, organizaciju pratećih programa i radionice.
Posebno će obimnije biti predstavljeni projekti 14 umetnika i umetničkih grupa iz Beograda, realizovani u maju 2016. godine u okviru intenzivnog programa beogradskog izdanja tog međunarodnog projekta Gete instituta i kulturne institucije Urbana umetnost Rura (Urbane Künste Ruhr), koji je povezao šest gradova Jugoistočne Evrope i Oberhauzen u Nemačkoj.
U programu “Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija”, čija je kustoskinja bila Mirjana Boba Stojadinović, učestvovalo je 14 umetnika i umetničkih grupa: Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena Ristić, Kurs, Mariela Cvetić, Marija Radoš i Miroslav Karić (Remont), Marijana Cvetković, Nebojša Milikić i Tadej Kurepa, Nikola Radić Lucati, Umetnički kolektiv U10, Vahida Ramujkić i Noa Treister, Gradska gerila i Urbani inkubator.
Izložbu u Muzeju grada u Resavskoj dopunjava raznovrstan prateći program koji čine razgovori, prezentacije i performansi, a uz osvrt na prošlogodišnje beogradsko izdanje “Actopolisa” i predstavljanje pojedinačnih umetničkih praksi, biće reči i o različitim pitanjima kulturne politike, uključujući poziciju javnih institucija kulture, poresku politiku i krizu sistema vrednovanja u oblasti kulture.
Nakon svečanog otvaranja 25. aprila, prvi javni razgovor najavljen je za dva dana kasnije, a posvećen je svođenju iskustava iz prošlogodišnjeg “Actopolisa”, odnosno sagledavanju postignutog i kritičkoj refleksiji.
Nestajanje kulturne institucije kao funkcija investicionog ciklusa tema je razgovora koji će 29. aprila voditi Nikola Radić Lucati koji će, kako je najavljeno, produkciju pojma “sećanja” u ciklusu trajanja umetničke prakse i rezultirajućeg dela trasirati preko dvoznačnosti njene pozicije: njenog nestajanja, u zavisnosti od ne-permanentnih društvenih struktura, nosilaca ličnog, generacijski strukturisanog sećanja, te posledice procesa ekonomskog raspadanja koje erodira pre-digitalne, pre-liberalne institucije kulture u Srbiji. Druga pozicija, sa koje se kontekstualizuje nestalnost kulture je ulaganje u strukturisanje srpskog nacionalnog narativa projekcijom dominantnih socio-ekonomskih narativa samih investitora – nacionalnih i nad-nacionalnih tela, prateći promene njihovog fokusa i ciljeva. Tema razgovora će biti i sekundarni faktori koji utiču na formiranje pozicije umetničkog rada kao derivativnog objekta koji se stalno re-konstituiše u preseku političkog i ekonomskog.
Za 3. maj najavljeno je predstavljanje U10 kroz razgovor o radovima Sofije Crnjanski i Martine Petrović koje su se bavile ispitivanjem granica mogućnosti fotografije, njene pojavnosti i suštine da zabeleži i ovekoveči neuhvatljivo i nestajuće. Istražujući karakteristike sećanja koje se lako izmeni i izobliči, s jedne strane su dovodile u pitanje sposobnost fotografije da čini dokaz prošlog trenutka, a sa druge - ispitivale odnos analognog i digitalnog preplitanja u svetu umetnosti.
U10 (Lidija Delić, Marija Šević, Iva Kuzmanović, Isidora Krstić, Sava Knežević, Nina Ivanović, Nemanja Nikolić) predstavlja grupu od sedmoro umetnika koji imaju kustosko-organizacioni angažman u vođenju Umetničkog prostora U10, čije je osnovno težište da promoviše mlade umetnike na početku karijere.
Rad koji U10 predstavlja u okviru izložbe “Actopolisa” deo je obimne izložbe “A Light Room” koja je otvorena do 6. maja u U10.
Gradska gerila predstaviće 6. maja “Enciklopediju savamalskih bića” u vidu izložbe i prezentacije knjige čiji su autori Simon Marić (tekst) i Olga Jorgačević (ilustracije), a osnovna ideja je da kroz mešavinu fikcije i stvarnosti ukaže na istorijski značaj Savamale, ali i da na maštovit način skrene pažnju na njene probleme, specifičnosti, kao i njene skrivene i često zanemarene kutke. Autori teže da predstave prostor Savamale kao stanište mnogobrojnih i raznovrsnih izmišljenih bića koja svakodnevno utiču na tu gradsku četvrt, kako svojim postojanjem, tako i posrednim i neposrednim delanjem. Dvojezična knjiga - na srpskom i engleskom jeziku, preuzima formu klasične enciklopedije ili priručnika, dajući detaljne ilustracije bića, fotografije, opise njihovih staništa, životnih navika, stepena ugroženosti, kao i mapu gde se ona mogu naći, ali to čini na sebi svojstven način, neprestano se poigravajući sa maštom čitaoca, formom i likovnim rešenjima.
U “Enciklopediji savamalskih bića” se, između ostalog, može saznati zašto Španska kuća nema krov, zašto fasadožderi vole da proždiru fasade, koji mikroorganizam određuje granice Savamale, a koji virus voli da napada samo arhitekte. Otkriva i misterije laguma, alternativne i paralelne istorije Savamale, kao i načine na koje se manifestuje simbioza čoveka i tih stvorenja. Iako je u osnovi imaginarna, knjiga služi i kao vrsta hronike usled rapidnih promena koje se svakodnevno dešavaju u Savamali, koja je poslednjih par godina, inače, u posebnom fokusu javnosti i zbog megalomanskog projekta “Beograd na vodi”.
Ideja za knjigu rodila se 2015. godine, kao deo projekta Gradske gerile “Savamala Walks”, čiji je cilj bio otkrivanje grada na kreativan način putem ilustracije, fotografije, audio-vodiča, pisanih formi… Projekat je uključivao i nekoliko izložbi 3D modela savamalskih bića, koja su deo velike izložbe projekta “Actopolis”
Gradska gerila učestvuje u pratećem programu izložbe “Actopolis” i 15. maja, za kada je najavljen performans “Neuspeh kao praksa” kao rezultat jednonedeljne radionice realizovane sa Darkom Dragičevićem. U okviru jednonedeljne radionice, učesnici će se osvrnuti na generalno shvatanje neuspeha u zadatim sociološkim kontekstima, ispitujući normativne etike socijalnog ponašanja kroz upotrebu jezika, pokreta, međusobnih odnosa i kolektivnog pamćenja. Skup analitičkih i izvođačkih zadataka će poslužiti kao posmatranje u proizvodnji znanja u odnosu na sebe i druga tela u javnom prostoru. Završna prezentacija u vidu performansa i predavanja će predstaviti različite pokušaje partitura zasnovanih na tekstu, zvuku i pokretu.
Istoričari umetnosti i kustosi Miroslav Karić i Marija Radoš iz Remonta – nezavisne umetničke asocijacije predstaviće se 8. maja kroz “Studiju slučaja”, odnosno performativno crtanje Gorana Stojčetovića, jednog od raznorodnih umetnika koje su odabrali bili i za prošlogodišnje izdanje “Actopolisa”.
Stojčetović je odabrao da se na završnoj izložbi pomeša sa psihijatrijskim pacijentima sa kojima radi i da se predstavi kroz celinu koja ukazuje na zbir značajnih pojediničnih delova.
“Mnoge pojave uzimamo zdravo za gotovo, kao da postoje da bi nam bile ili ne po ukusu umesto da u njih uđemo, istražimo ih i razumemo. Čovek je klao, sekao, pekao, vešao, upucavao, raznosio u paramparčad, pretvarao u pepeo i prah, pretvarao u sapun... drugog čoveka tražeći svoj ukus”, naveo je Stojčetović povodom izložbe, u okviru koje će 8. maja izvesti performativno crtanje na najdirektniji način, uz spontani razgovor sa publikom i uključivanjem zainteresovanih u proces crtanja.
Stojčetović je na beogradsku umetničku scenu došao kao “autsajder”, izbeglica sa Kosova. Od februara 2015. godine vodi Art brut studio VMA, u okviru kojeg radi sa pacijentima Kluba lečenih psihoza Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
Deo pratećeg programa izložbe “Actopolis” posvećen je različitim pitanjima kulturne politike, a počinje 9. maja razgovorom na temu “Čije su javne institucije kulture?” koji je osmislila Marijana Cvetković kao nastavak istraživanja i debate o samoorganizovanoj platformi Druga scena, koja je delovala u Beogradu od 2005. do 2012. godine. Ovoga puta biće reči o tome čemu danas služe javne institucije kulture, odnosno kome se i kako obraćaju. S obzirom na to da je većina institucija kulture nastala u vreme socijalizma, sa vrlo jasnom društvenom misijom i zadacima koji su bili usmereni na podizanje nivoa obrazovanja, kulture i kvaliteta života građana, čini se da je danas urgentno artikulisati njihovu ulogu u promenjenim društveno-političko-ekonomskim uslovima. Kako se ta artikulacija u poslednjih više od 25 godina nije dogodila u samim institucijama, kulturnim i javnm politikama, Marijana Cvetković pokreće javnu debatu o tome kako danas građani da preuzmu svoje institucije kulture i odlučuju o njima pre nego što većina njih bude rasformirana, (i formalno) privatizovana, pripojena profitabilnim preduzećima ili jenostavno, iscrpljena do spontanog nestajanja.
Okrugli sto pokrenuće pitanja zajedničkog u polju kulture (commons), javnog-civilnog partnerstva, modela učešća građana u odlučivanju u polju kulture i druge teme kojima će biti postavljeno pitanje: Čije su javne institucije kulture? Okrugli sto vodiće članovi Grupe za digitalni, obrazovni i kulturni commons Studija zajedničkog - Marijana Cvetković, Marija Jakovljević, Miloš Kovačević i Milica Gudović sa gostima.
Za 11. maj najavljen je razgovor na temu “Delatnost kulture i poreska politika” koji je osmislila grupa umetnika na poziv Anice Vučetić.
Dragoslav Krnajski, Mirjana Denkov, Nina Todorović i Anica Vučetić baviće se problemom poreskih olakšica za ulaganja u kulturi, oporezivanjem otkupa umetničkih dela, porezima na materijal i sredstva za rad umetnika, plaćanjem doprinosa samostalnim umetnicima za PIO i zdravstveno osiguranje…
Da li država kroz poresku politiku ima definisan sistem vrednovanja i u kojoj meri i na koji način se država uključuje u sistem vrednovanja kroz sferu poreske politike i da li postoji međuresorna povezanost Ministarstva finansija i Ministarstva kulture – neka su od pitanja koja će
Inicijativa, koju čine Krnajski, Mirjana Denkov, Nina Todorović i Anica Vučetić, najavila je i za 17. maj zanimljiv razgovor o jednom od gorućih pitanja umetničke scene u Srbiji - krizi sistema vrednovanja u kulturi i mogućim rešenjima. Učesnici će se osvrnuti na kriterijume vrednovanja u oblasti vizuelne umetnosti koje uspostavljaju umetnička udruženja i državna uprava kroz različita stručna tela, komisije, odbore, kao i na javnost i transparentnost njihovog rada, način izbora, funkcionisanja i kontrole. Uspostavljanje definisanog sistema vrednovanja bi trebalo da ima za posledicu dosledno nagrađivanje kulturnih radnika. Između ostalog postaviće i pitanje mogućnosti zaštite sistema od stranačkih upliva i nestručnih kadrova.
Beogradsko izdanje završne izložbe “Actopolisa” predstaviće i goste iz atinskog izdanja tog projekta Eftimisa Teua (Efthimis Theou) i Elektru Angelopulu (Angelopoulou), koji će 19. maja izvesti performans radnog naziva “Gavdos: Kuća - predavanje meke moći” (na engleskom, nemačkom i grčkom jeziku).
Strukturisan narativ o kući vrti se oko ruina zgrade stare 3.500 godina na ostrvu Gavdos, najjužnije tačke Evrope. Kuća je u zoni bezbednosti, kao prostor za produkciju fantazija, kao mesto na kojem se živi i umire. Umetnici Eftimis Teu i Elektra Angelopulu koriste metodologije koje proizilaze iz senzorne arheologije, etnografije i teorije prostora da bi postavili pitanja o porodičnom životu, enterijeru, eksterijeru, kao i o privatnom i javnom, u cilju provociranja ideje o lokalnom i translokalnom, o materijalnoj prošlosti i upotrebi istorije i javnog života i javnih prava.
Razmene između lokaliteta i geografija biće upotrebljene u performansu da bi se preispitala mejnstrim zloupotreba pojmova kao što su kriza i jug.
Atinsko izdanje “Actopolisa”, koje su kurirale Elpida Karaba i Glikerija Statopulu, predstavilo je “Predavanja meke moći”, program posvećen pojmu “meke moći” koji je proistekao iz diplomatije kako bi ukazao na vrstu moći koju koriste kultura, znanje i druge vrste indirektnih disciplinskih modusa da kanonizuju subjektivnosti u odnosu na ideologiju moćnih. PAT (Privremena akademija umetnosti) koristi predavanja o toj pojmu kao sredstvo da okrene smer te moći i da nas, kako navode umetnici, natera da preispitamo ideju “javnog” kao sferu polaganja prava unutar i mimo prostornih ograničenja.
Izložba “Actopolis – Umetnost akcije” biće otvorena u Muzeju grada Beograda u Resavskoj do 20. maja na drugom spratu tog bivšeg vojnog zdanja u kojem će paralelno biti održan i deo programa 12. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) “Dvorište ideja".
Program izložbe i pratećih događaja nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).
*Pogledajte i dokumentarni video o prošlogodišnjem izdanju beogradskog dela projekta “Actopolis”, nastao u produkciji Gete instituta i postprodukciji portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
