Akumulacija umetnosti

Konferencija “Umetničko delo. Akumulacija i dostupnost” biće održana 1. decembra u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, a okupiće učesnike iz Srbije, regiona i Evrope, polazeći od ideje da se tradicionalni mehanizmi akumulacije i kolekcioniranja umetničkih dela danas nalaze pred ispitom iznalaženja novih modela korišćenja umetničkih sadržaja, koje neminovno prati i transformisanje uloge institucija kulture.

Konferencija “Umetničko delo. Akumulacija i dostupnost” biće održana 1. decembra u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, a okupiće učesnike iz Srbije, regiona i Evrope, polazeći od ideje da se tradicionalni mehanizmi akumulacije i kolekcioniranja umetničkih dela danas nalaze pred ispitom iznalaženja novih modela korišćenja umetničkih sadržaja, koje neminovno prati i transformisanje uloge institucija kulture.

U produkciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) i koprodukciji Centra za nove medije_kuda.org, konferencija će okupiti teoretičare/ke, umetnike/ce i kulturne radnike/ce koji će se baviti analiziranjem različitih modela koji danas postoje u tretiranju, dokumentaciji, arhiviranju i diseminaciji medijske i šire umetničke prakse, statusu kolekcija umetničkih dela i njihove društvene i ekonomske implikacije.

Takođe, biće reči o revalorizaciji i finansijalizaciji umetnosti druge polovine XX veka, s posebnim osvrtom na neoavangardnu i konceptualnu umetnost Istočne Evrope.

Prema navodima urednika Kristiana Lukića i Gordane Nikolić, jačanje kreativnih industrija u savremenim postfordističkim uslovima produkcije i akumulacije kapitala ukazuje na ulogu koju danas ima oblast umetnosti i kulture u globalnom finansijskom poretku. Umetnost, sa inherentno subjektivnom i spekulativnom prirodom, odgovara spekulativnosti i relativizmu vrednosti kapitala u kojima je ekonomija pažnje ključni vrednosni generator.

Striktne politike vlasništva i menadžmenta umetnizckih dela ne mogu da prate razvoj informacijskih i komunikacijskih tehnologija u kojima je efikasna razmena ultimativni cilj. Kolekcije umetničkih dela sa ograničenim pristupom postaju javne arhive, a akumulacija umetničkih dela gubi auru društvenog statusa i nosi (ne)lagodni predznak privatnog preduzetništva i finansijske spekulacije.

U istoriji umetnosti, kako je navedeno, postoje primeri praksi koje su se fokusirale na kritiku komodifikacije i hiper-produktivizma u umetnosti, kao i kritiku institucije umetničkog tržišta i posredničke uloge dilera u akumulaciji umetničkih dela kao investicije sa potencijalom uvećanja njihove finansijske vrednosti. Dematerijalizacija umetnosti kroz konceptualnu umetnost i "nove umetničke prakse" iz 60-ih i 70-ih godina i njihov prodor u svakodnevni život, odvijala se u otklonu od tržišne paradigme i galerijske sredine visoke umetnosti. Međutim, ta vaninstitucionalna umetnička praksa ostavila je za sobom materijalne tragove svoje kritike koji danas dostižu visoku tržišnu vrednost i deo su velikih kolekcija muzeja, galerija i privatnih kolekcionara, kao i institucionalizovanih istorijskih narativa.

Reproduktibilnost određenih umetničkih medija među kojima su digitalna umetnost, film i video, pokreće pitanje ekskluziviteta svojine i korišćenja ovih sadržaja u institucionalnim i vaninstitucionalnim okvirima. Ovo pitanje se zaoštrava sa internet revolucijom tokom 90-ih i pokretima za slobodni softver i slobodnu kulturu nakon 2000-te, kao i velikom zastupljenošću otvorenih onlajn video arhiva, koji kroz afirmaciju vrednosti umrežavanja, komunikacije i kreativne saradnje menjaju značenje pojma autorstva i vlasništva nad umetničkim delima. Sa druge strane, postavlja se pitanje: da li će i na koji način privatne i javne kolekcije i umetničko tržište uspeti da isprate ove trendove?

Prva panel diskusija, posvećena akumulaciji umetnosti, trebalo bi da odgovori na pitanja: Koja je priroda želje za posedovanjem umetničkih dela - Ljubav prema umetnosti? Društveni status? Dugoročna investicija i profit? Da li postoji razlika između akumulacije umetničkih dobara i akumulacije ostalih vrednosnih jedinica razmene kao što su zlato ili dijamanti? Koja je uloga umetnosti u globalnom poretku finansijskog kapitala?

Među učesnicima su najavljeni Suhail Malik (Velika Britanija), Stiven Rajt (Velika Britanija/Francuska) i Stefan Hajdenrajh (Nemačka).

Drugi penal posvećen je otvorenosti sadržaja i novoj ekonomiji, odnosno mogućnostima implementacije iskustva pokreta za slobodni softver i slobodnu kulturu, koje poslednjih decenija prožima supkulturu i kritičke krugove, u mejnstrim sistem umetnosti. Biće reči i o tome koliko otvorenost arhiva i pristup sadržaju mogu ugroziti održivost umetničke produkcije, kao i o modelima regulacije odnosa između opozitno pozicioniranih otvorenih (onlajn) arhiva i muzejskih praksi kolekcioniranja koji bi išli "na ruku" i umetnicima i publici i muzejima.

Među učesnicima će biti Anelis de Vet (Holandija) i Vladimir Jerić Vlidi, dok će u trećem panelu, posvećenom arhivama i digitalizaciji, govoriti Luka Kulić (MSUV), Martina Munivrana (MSU Zagreb), Andreja Hribernik (Moderna galerija Ljubljana) i Maria Matuskjevic (Muzej moderne umetnosti Varšava).

Panel diskusija usredsrediće se na osnovne pristupe digitalizaciji kulturnog nasleđa posredstvom primera digitalizacije u praksi, objašnjavajući svrhu, mogućnosti i prednosti digitalizacije, a baviće se konkretnim tehničkim aspektima digitalizacije, uključujući i tipove opreme i tehničke uslove, međunarodne standarde i preporuke, kao i primere konkretnih problema i resesnja u vezi sa raznim vidovima digitalizacije kulturnog nasleđa. Studija slučaja pružiće primere dobre prakse iz muzeja savremenih umetnosti u regionu, okupljenih oko projekta “Digitalizacija ideja”.

Konferencija je deo projekta “Zbirka medijske umetnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodine”, u produkciji MSUV i Centra za nove medije Kuda.org

Radni jezik konferencije je engleski, a organizovana je uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, programa “Kultura 2007-2013”, Grada Novog Sada, Ministarstvo kulture Srbije i Muzeja Vojvodine.

Program konferencije nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)