Akunjinu nagrada Japana
Ruski pisac Boris Akunjin (1956), japanista i jedan od najtiražnijih savremenih pisaca detektivskih romana, koji je i začetnik tog književnog žanra u Rusiji, dobitnik je nagrade Japanskog fonda za 2009. godinu, koji je ustanovila Vlada Japana. Boris Akunjin, čije je pravo Grigorije Čhartišvili, dobio je nagradu, kako je obrazloženo, za doprinos produbljivanju veza Japana i Rusije. Kao istraživač i prevodilac, Akunjin je upoznao ruske čitaoce sa japanskom književnošću, a Japan je i tema mnogih njegovih romana.
Ruski pisac Boris Akunjin (1956), japanista i jedan od najtiražnijih savremenih pisaca detektivskih romana, koji je i začetnik tog književnog žanra u Rusiji, dobitnik je nagrade Japanskog fonda za 2009. godinu, koji je ustanovila Vlada Japana.
Boris Akunjin, čije je pravo Grigorije Čhartišvili, dobio je nagradu, kako je obrazloženo, za doprinos produbljivanju veza Japana i Rusije.
Kao istraživač i prevodilac, Akunjin je upoznao ruske čitaoce sa japanskom književnošću, a Japan je i tema mnogih njegovih romana.
Nagrada se sastoji od diplome i novčanog iznosa od 30.000 dolara, a piscu je uručena u Tokiju.
Akunjin je u aprilu dobio i orden Izlazećeg sunca, koji mu je takođe dodelila japanska vlada za razvoj kulturnih veza dve zemlje.
Taj poznati prevodilac i književnik završio je studije japanskog (Institut za zemlje Azije i Afrike Moskovskog državnog univeziteta).
Preveo je dela Jukia Mišime, pisca monumentalne studije iz istorije književnosti “Pisac i samoubistvo” (1999), Kendžija Marujamija, kao i drugih japanskih književnika, među kojima su Jasuši Inoue, Mašahiko Simadi i drugi.
U serijalu od 11 dosad objavljenih detektivskih romana na srpskom jeziku, pod nazivom “Avanture Erasta Fandorina”, u izdanju “Informatike”, Akunjin hronološkim redosledom opisuje život i karijeru plemića i detektiva Erasta Fandorina koji, pored brojnih vrlina, nikada ne gubi opkladu i uvek dobija u hazardskim igrama.
Lik tog junaka kritičari porede sa Džejmsom Bondom, Šerlokom Holmsom, Herkulom Poaroom, Tolstojevim Andrejem Bolkonskim, D’Artanjanom Aleksandra Dime oca…
On je romantičmi junak, racionalan kad mora, borac sa prometejskim žarom obdaren najraskošnijim vrlinama svojstvenim ruskom plemiću, oficiru i rodoljubu.
U ciklusu od 11 romana o Erastu Fandorinu zastupljeni su svi žanrovi klasičnog kriminalističkog romana: “Azazel” - konspirativni roman; “Turski gambit” - špijunski; “Levijatan” - hermetični; “Ahilejeva smrt” - triler; “Žandar pik” - roman o prevarantima; “Dekorater” - horor o manijaku i serijskom ubici; “Državni savetnik” - politički roman o teroristima; “Krunisanje” - roman o visokom društvu oko dvora; “Ljubavnik smrti” -roman o odrastanju; “Ljubavnica smrti” - detektivski roman i “Dijamantske kočije” - nindža roman.
“U spomen na devetnaesto stoleće, kada je književnost bila velika, vera u napredak beskrajna, a zločini vršeni i otkrivani otmeno i sa stilom“, specifična je posveta koja se može naći na koricama svake od tih knjiga.
Van tog ciklusa, Akunjin je napisao još tri romana o monahinji, detektivu amateru - “Pelagija i beli bulldog”, “Pelagija i crni monah” i “Pelagija i crveni petao”, koji su takođe objavljeni na srpskom, u izdanju “Informatike”.
Prošle godine u Moskvi su objavljena sabrana dela Akunjina u 22 toma, a “Avanture Erasta Fandorina” samo u Rusiji štampane su u tiražu od deset miliona primeraka.
Akunjinova dela prevedena su na tridesetak jezika, a među najčitanijim su u Francuskoj i Velikoj Britaniji.
Akunjin je dobitnik više nagrada, a prema njegovom romanu “Državni savetnik” čuveni ruski reditelj Nikita Mihalov snimio je film.
B. Rakočević / A.L.