Amela Frankl, Šta nosim
Umetnica Amela Frankl započinje 29. aprila celogodišnji projekat “Šta nosim” na relaciji Pariz-Zagreb, kojim uspostavlja neobičnu vezu kulturne i umetničke scene dva grada. Projekat je usloženi odnos privatnog i javnog pri čemu umetnica svoju privatnu vezu s Parizom i Francuskom povremeno stavlja u javnu funkciju.
Umetnica Amela Frankl započinje 29. aprila celogodišnji projekat “Šta nosim” na relaciji Pariz-Zagreb, kojim uspostavlja neobičnu vezu kulturne i umetničke scene dva grada.
Projekat je usloženi odnos privatnog i javnog pri čemu umetnica svoju privatnu vezu s Parizom i Francuskom povremeno stavlja u javnu funkciju.
Amela Frankl će rezultate misije povezivanja dva grada prezentovati 14 puta u prostoru Ekstenzije zagrebačkog Muzeja savremene umetnosti, za šta je angažovala 14 kustosa, umetničkih udruga i aktivista sa zagrebačke kulturne scene kako bi joj dali po jedan zadatak, odnosno očekivanje ispunjenja neke želje koja je na neki način vezana uz Pariz i parisku kulturnu i umetničku scenu.
U projektu učestvuju: DelVe, Kontejner, Slobodne veze, WO kolektiv, Irena Bekić, Marina Viculin, Iva Radmila Janković, Evelina Turković, Tihomir Milovac, koji je i kustos projekta, te Feđa Vukić, Kornel Šeper, URK, Dora Baras (Subversive Film Festival), Stefan Haus, Vesna Vuković (BLOK).
Po povratku u Zagreb, umetnica priređuje mikro događanje, izložbu ili prezentaciju rezultata tog istraživanja, pri čemu, koristeći sredstva i dokumentaciju prikupljene za vreme boravka u Parizu, stvara novu celinu.
Format prezentacije zavisiće od vrste zadatka i rezultata dobijenih u tom komunikacijskom procesu.
Narudžbina tako postaje prilika za novu kreaciju, a kroz zajednički proces umetnice nastaje novo umetničko delo, odnosno kako ona kaže: “Šta nosim, za mene znači četrnaest puta imati priliku afirmisati svoju slobodu, staviti na iskušenje svoje mogućnosti: kreirati i improvizovati, poštujući pri tom zadata pravila, ispuniti neočekivana uputstva naručilaca, ponuditi neočekivana rešenja i prevladati ograničenja unutar projekta”.
Nakon realizacije projekta, celokupni dokumentacioni materijal biće objedinjen u knjizi.
Realizacija projekta počinje predstavljanjem rezultata prve narudžbine “Etika heroja” Radmile Ive Janković - u formi prostorne instalacije.
Umetnica kombinuje tekstualni deo korespondencije sa Idom Biard, osnivačicom i voditeljkom Galerije stanara, sa tekstom i pitanjima Radmile Ive Janković i video insertom snimka pozorišne predstave “Horacije” francuskog klasičnog pisca Pierra Corneille.
Prema navodima Radmile Ive Janković, premda je Galerija stanara osnovana 1972. godine u javnom prostor i delovala je samo četiri godine, predstavljala je jedan od prvih “pokreta otpora” prilagođavanju novih umetničkih oblika sistemu tržišta i u revolucionarno vreme menjanja umetničkih načina reprezentacije imala je vrlo značajnu ulogu.
Budući da Ida Biard, pokretačica te nekonvencionalne galerije u javnom prostoru, koja je okupljala tada mlade i neafirmisane umetnike (od kojih će mnogi od njih posle postati prave zvezde, kao Christian Boltanski, Annette Messager, Goran Trbuljak, André Cadere, Alain Fleischer, Daniel Buren, Braco Dimitrijević, Sarkis...) živi u Parizu, a mlađe generacije kustosa i umetnika nisu verovatno nikada imale priliku da je direktno sretnu i dobiju od nje informacije “iz prve ruke”, Amelina ideja posredovanja, kako je navela Radmila Iva Janković, učinila se izvrsnom upravo za tako nešto.
“Uvek mi se činilo kako bih rado i sama želela upoznati Idu Biard i s njom pričati o Galeriji stanara, o kontekstu nastanka i izlaganja pojedinih radova koji su danas postali nezaobilazni deo stalne postavke MSU…”, navela je Radmila Iva Janković.
Sajt MSU Zagreb je www.msu.hr
(SEEcult.org)
