Aminovanje medijskih zakona

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije usvojio je 28. jula u načelu set medijskih zakona koje je vlada uputila na usvajanje po hitnoj proceduri, pa će se naći na dnevnom redu vanrednog zasedanja parlamenta koje počinje već 29. jula.

Povodom hitnosti usvajanja seta medijskih zakona, uz pojedina novinarska udruženja, negodovali su i članovi Odbora iz redova opozicije, navodeći da su imali svega nekoliko sati da ih prouče i da to govori o neodgovarajućem odnosu izvršne vlasti prema zakonodavnoj.

Predloge zakona o javnom informisanju i medijima, elektronskim medijima i javnim medijskim servisima, koje je aminovala već Evropska unija, sa čijim su standardima usaglašeni, obrazložio je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, koji je rekao da su novinarska udruženja, strukovne i druge nevladine organizacije mogle da upute primedbe za vreme javne rasprave.

Predlogom zakona o javnom informisanju i medijima, kako je istakao, obezbeđuje se povlačenje države iz medija i definiše transparentan sistem finansiranja i vlasništva u medijima, te javni interes u oblasti javnog informisanja.

Po završetku privatizacije medija, iz državnog budžeta biće moguće samo projektno finansiranje sadržaja koji su u javnom interesu.

Predlog zakona o javnim medijskim servisima, kako je istakao Tasovac, garantuje institucionalnu, programsku i ekonomsku nezavisnost javnioh servisa - Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, jer će ih država finansirati iz budžeta do 2016. godine, a umesto donedavne pretplate, biće uvedena obavezna taksa koja će biti jedini način njihovog finansiranja.

Predlog zakona o elektronskim medijima, dodao je Tasovac, uvodi novu terminologiju i nove audio-vizuelne medijske usluge, u skladu sa direktivama EU. Tasovac je posebno naglasio da usvajanje tog zakona predstavlјa preduslov za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje, za koje je rok sredina 2015.

Dok su poslanici skupštinske većine pozdravili predložena zakonska rešenja, opozicija je negodovala, i to pre svega zbog hitnosti procedure, prenela je RTS.

Poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov rekla je da nije problem hitan postupak sam po sebi, već kada se “koristi da se od građana sakrije šta se nalazi u zakonima” predloženim za hitno usvajanje.

Tasovac je rekao da se o medijskim zakonima priča već čitavu deceniju i da se zapravo donose po usporenoj proceduri.

Ističući i da su medijski zakoni važni u procesu evropske integracije Srbije, Tasovac je rekao da je hitna procedura uslovljena, između ostalog, i kalendarom Brisela koji priprema redovni godišnji izveštaj o napretku Srbije.

Usvajanje seta medijskih zakona predviđeno je Medijskom strategijom Srbije, usvojenom pre tri godine, ali je hitnost procedure izazvala i negodovanje dela medijske javnosti - Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) apelovalo je nedavno na vladu da primeni redovnu skupštinsku proceduru, navodeći da ona obezbeđuje transparentnost i viši nivo demokratičnosti u procesu izglasavanja zakonskih rešenja.

Napominjući da je transparentan zakonodavan proces obavezan i propisan Rezolucijom Narodne Skupštine o zakonodavnoj politici, Zakonom o državnoj upravi, Poslovnikom o radu Vlade Srbije i Strategijom reformi javne uprave, NUNS je naveo i da “najširoj javnosti, zapravo, nije poznata sadržina Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim servisima”.

Medijski zakoni najavljivani su već nekoliko godina, a krajem 2013. godine konačno su utvrđeni njihovi nacrti i poslati na dalju analizu, uključujući i u Brisel, sedište Evropske unije.

Prethodni saziv Ministarstva kulture povukao je nacrte zakona o elektronskim medijima i javnim medijskim sredstvima, koji su objavljeni bili u avgustu 2013, jer su izazvali burne reakcije u javnosti.

*Novi set medijskih zakona, koji je Vlada Srbije usvojila 27. jula, objavljen je 27. jula na sajtu parlamenta - Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, Predlog zakona o elektronskim medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisima.

(SEEcult.org)