Apokalipsa Moskve očima pisaca i pesnika

Svaki stanovnik Moskve danas na ulici može da vidi sliku koju su pisci predskazivali vekovima - upravo ovako je u književnosti i opisivano kako će izgledati planeta posle smaka sveta: tiha, vrela, pusta i dimna. Ali, moskovska apokalpisa ima i neke osobenosti. Na primer, pre gotovo sto godina Ana Ahmatova je, gledajući kroz prozor, videla isto ono što Moksovljani vide danas. Samo, tada je to bilo odbrojavanje dana do Prvog svetskog rata.

Svaki stanovnik Moskve danas na ulici može da vidi sliku koju su pisci predskazivali vekovima - upravo ovako je u književnosti i opisivano kako će izgledati planeta posle smaka sveta: tiha, vrela, pusta i dimna. Ali, moskovska apokalpisa ima i neke osobenosti. Na primer, pre gotovo sto godina Ana Ahmatova je, gledajući kroz prozor, videla isto ono što Moksovljani vide danas. Samo, tada je to bilo odbrojavanje dana do Prvog svetskog rata.

Ako pažljivo čitamo rusku književnost nastalu u prvim decenijama prošlog veka, naći ćemo u njoj precizan opis šumskih požara, videćemo crni dim koji se diže sa zapaljenih treserišta u Podmoskovlju, jer su zadimljeni gradovi neizdrživo mučili zemlju u periodu od 1900. do 1920.

Pesnici su u dimnom zadahu kojim je disala Rusija predosećali nadolazeću veliku nevolju i siromaštvo. I nisu se prevarili.

“Dnevni požari gorski čađu pune okolinu. Nad Moskvom su se noću događale pojave prepune svetog značenja. Gromade sinje od gustog dima otežale stuštile se pokrivajući s vremena vreme zaplavljene vidike. To nije bilo ni jednostavno, ni slučajno: kružilo je ispod neba pomračenog pitanje o svetom značenju Rusije”, pisao je Andrej Beli 1901. godine.

A Vladislav Hodasevič se spominje 1914. godine: “Žega velika beše. Gorahu gore. Dosadno / vuklo se vreme. Na susednoj dači / kukuriče petao. Izađoh iz kapije i videh: Ogromno sunce malinove boje i zrake mu suhe kako nemo stoje / nijedan da krene, da beži / svi su osmuđeni u dimu od gareži. Na kržljavo žito smrdljiva jara se slila / tog dana i objava rata se zbila”.

I Ana Ahmatova, obdarena oštrim osećanjem predosećanja i natopljena fatumom predskazanja, odaslala je svoje pesničko upozorenje pokoljenju: “Niko neće slušati pesme više / Predskazanja sudbe dani nastupiše”, napisala je velika pesnikinja, a kao da se bila zagledala u leto 2010.

Njena pesma “Juli 1914” glasi: “Zasmrdelo sve je od gareži. Već četiri nedelje / kako gore tresetišta suva, dok užaren vetar niz jaruge duva. Nijedna ptica danas da zapeva / na trepetljiki ne zdrhta ševa. / U nemilost Božju, ko u noć večnu, Sunce nam zađe, ni kap kiše za usahla polja od Vaskrsa još se ne nađe. / Skitnica hromi po selima propoveda: Smak sveta je bliži svakog trena / tesno će nam biti od svežih grobova, / spremajmo se još sad za zemljotrese, pomore i glad, / i nevolje druge, sve veće i veće, / i za mrak večni kad se nebeske utule sveće”.

Poslednjih godina u Rusiji raste popularnost najrazličitijih izdanja o apokalipsi, pa je postala literarna i društvena moda da se opisuju katastrofe. Izgleda kao da svaki pisac fantastične literature sada likuje: pogledajte samo kako sam ja sve to predvideo i opsiao!

Ipak je malo opisano, a pročitano još manje...

Ipak, “Metro 2003” Dmitrija Gluhovskog su mnogi pročitali: knjiga je prosto razgrabljena zahvaljujući oštro postavljenom sižeu koji je praćen dubinom razmišljanja. Posebno plastično dočarana je nuklearna katastrofa posle koje ljudi silaze da žive u metrou: “Sva Botanička bašta, a sa njom i izložbeni kompleks narodne privrede i dostignuća, VDNH, pretvorio se u jedan zastrašujući užareni masiv, iz koga se uzdižu ogromni klobuci masnog, crnog dima koji se lenjo kreću prema jesenjem nebsekom svodu, i grimizno crveni i rumeni odsjaj čudesnog požara mešao se sa nežnim zracima izlazećeg sunca dok su na beskrajnim prozračno-plavim prostranstvom nad glavom visili teški, sivi oblaci. Zgrade koje su se ocrtavale na jasnoj i bliskoj razdaljini počele se da se udaljuju i utanjaju u sumrak koji je najednom nastao...”

I pesma “Usred sprženog grada” Vadima Kuriljova, bivšeg gitariste grupe DDT, govori na sličnu temu:

“Usred sprženog grada / nastavlja se naša maskarada / Zvezdana zavesa podiže se i sad / kao što je i hiljadu godina nazad. / Može li vam očinji vid / gledajući kroz prozračni zid /, naš budući život staviti na uvid? / Ako može, nek nam se nasmeši gospodin Niko, / jer bar on je na to svik'o, kao niko. Ovde se u zlato olovo pretapa. / Ovde oganj ne ugasi vodom, pa ni pomoću konopa i štapa. / Sa zgarišta sagorelih knjiga / oblaci pepela jezde / pokrivši svo nebom sobom / dok ne stignu do naslućene zvezde. / Usred sprženog grada / ni za našu muziku niko i ne haje. / Ali šta nam drugo preostaje, / šta nam drugo preostaje?” (prev. B.R.)

Nezapaćene vrućine i požari koji nedeljama haraju Rusijom, i smog koji je pritisnuo Moskvu, primorao je, inače, kulturne institucije u prestonici da stave ključ u brave.

Tako je iz uprave Ruske državne biblioteke (ranije Lenjinova) saopšteno da će najmanje do sredine avgusta sve čitaonice biti zatvorene, što se dovodi u vezu sa opasnošću od preopterećenja električnih instalacija i neophodnošću preduzimanja urgentnih mera zaštite od požara.

U mnogim prostorijama tog kulturnog zdanja temperatura se već danima ne spušta ispod 40 stepeni Celzijusovih, što nije sasvim bezopasno za posetioce, ali opasnosti za knjige u depoima nema.

Dok se vremenske prilike ne poboljšaju, do daljeg će biti zatvorena i Sveruska državna biblioteka inostrane knjige “Rudomino”, pošto u njenim prostorijama nema dovoljno klima uređaja i temperatura je stalno iznad 30 stepeni.

Državna javna istorijska biblioteka nije zatvorila vrata za čitaoce, ali je izmenjen dnevni režim, pa u direkciji izjavljuju da će “u vezi sa nepovoljnim meteorološkim uslovima, biblioteka raditi od 12 do 20 sati, a subotom i nedeljom je zatvorena”.

Vrućine su primorale i muzeje da zabrave vrata za posetioce, pa će tako, dok ne prođu nesnosne žege, biti zatvoreni: Državni istorijski muzej, Moskovski muzej savremene umetnosti, Muzej nacionalni park “Ahrangelskoje”, Politehnički muzej i drugi.

Direktorka Muzeja likovnih umetnosti “Puškin” Irina Antonova saopštila je da su neke dvorane zatvorene za posetoce zbog nenormalno visokih temperatura.

“U našem muzeju samo dve velike dvorane imaju sistem rashladnih uređaja, a konstrukcija zdanja muzeja je takva da ne dozvoljava da se i u ostale prostorije uvede klimatski sistem. Zasad su samo u potpunosti otvorene izložbene sale na prvom spratu, normalno funkcionišu i sale na drugom spratu u kojima je u toku izložba ‘Od Rafaela do Goje’, dok su ostale privremeno zatvorene za posete”, rekla je Irina Antonova ruskim medijima.

Branko Rakočević