Apsurdnost i paradoksi današnjice u fokusu 16. Kustendorfa

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf prikazaće u 16. izdanju, od 25. do 29. januara u Drvengradu na Mokroj gori, 14 filmova mladih reditelja u takmičarskoj selekciji, kao i dela afirmisanih autora u više programskih celina, a gosti će biti Suzana Nikjareli, Paolo Virci, Gregorio Graciozo i Čije Hajakava.

Festival će biti otvoren video porukom švedskog reditelja Rubena Estlunda, čiji se “Trougao tuge”, dobitnik Zlatne palme u Kanu i niza drugih nagrada, prikazuje u programu Savremene tendencije, uz filmove gostiju 16. Kustendorfa.

Nagrada festivala “Drvo života” biće uručena Dušanu Kovačeviću, najavio je 18. januara na konferenciji za novinare u Vladi Srbije osnivač Kustendorfa, reditelj Emir Kusturica.

Potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković izrazila je zadovoljstvo što drugi put u svom mandatu može da govori o “festivalu koji je namenjen isključivo onoj istinskoj, izvornoj kulturi” i podsetila da Ministarstvo kulture (MKS) već 16 godina podržava taj “veoma značajan festival koji je vredan kako domaćoj javnosti, tako i svojim sadržajem pokazuje da je ušao u kalendar velikih svetskih filmskih festivala”.

“Ove godine ću prvi put doći na otvaranje festivala i ne očekujem crveni tepih. Možda ćilim u skladu s našom tradicijom”, rekla je Maja Gojković, dodajući da je prema njenom, a i prema mnogo relevantnijim mišljenjima, Kustendorf “najbolji festival, bez obzira na velike brendove kao što su Kan i Venecija”, jer “slavi lepotu i slavi ono što je najvažnije, a to je autorski film, razmišljanje autora, ideju”.

Ministarka je istakla da je Kustendorf osoben po tome što nije komercijalne prirode, već mesto druženja sa velikim imenima filma i da zaslužuje posebnu pažnju jer omogućava spoj mladih autora i eminentnih gostiju i predavača, razmenu ideja, priliku da mladi pokažu svoje prve filmove i da uče od afirmisanih autora.

Kusturica je, pominjući “dramatično doba, promenu statusa svih pojmova koje smo preneli iz 20. veka, otkaz kulture u svetu”, izjavio da Kustendorf “zahvaljujući jednom segmentu u državi uspeva da već 16. put proizvodi festival koji nema komercijalnu osnovu, nema potrebu da se prilagođava novim uslovima, odnosno onima koji film vide samo kao robu”.

Posle prošlogodišnjeg izdanja, održanog u maju zbog pandemije, Kustendorf se vraća u svoj stalni termin.

“Ovde ponovo dolaze mladi ljudi iz čitavog sveta i poznati autori. Tu sad imamo mali problem. U međuvremenu su većina autora koji su slavljeni u proteklih 16 godina ili ostarili ili izašli iz proizvodnje. Međutim, njihovi naslednici su tu i mnogi od njih dolaze kod nas”, rekao je Kusturica, napominjući da su ipak najvažniji mladi, zbog kojih je festival i osnovan.

Za 16. Kustendorf stiglo je oko 400 prijava, a 14 odabranih ističu se kvalitetom i istovremeno dobro predstavljaju raznovrsnost pristupa među prijavljenim fimovima. Za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmiče se autori iz Mađarske, Srbije, Rusije Uzbekistana, Izraela, Grčke, Češke, Irana, Slovačke, Mongolije i Švajcarske, rekao je Kusturica, dodajući da najveći deo novca Kustendrof potroši zapravo na avionske karte, dovodeći autore iz čitavog sveta.

Članovi žirija biće italijanska rediteljka Suzana Nikjareli, srpski glumac Slavko Štimac i izraelski producent reditelj i scenarista David Noj. O nagradi “Vilko Filač” odlučiće direktor fotografije Vladan Radović i profesor kamere, stručnjak za vizuelne efekte i vizuelni umetnik Ivan Šijak.

U programu Savremene tendencije biće prikazani, u prisustvu autora, film “Kjara” Suzane Nikjareli, “Tinitus” nagrađivanog brazilskog reditelja Gregorija Graciozija, zatim dobitnik sedam svetskih priznanja “Plan 75” japanske rediteljke Čije Hajakave, dobitnik priznanja u Veneciji “Suša” italijanskg reditelja Paola Vircija, kao i Estlundov “Trougao tuge”.

Nagrađivani švedski reditelj Ruben Estlund poslaće video poruku jer, kako je rekao Kusturica, ne može lično da dođe zbog skorašnjeg rođenja deteta.

Kusturica je skrenuo pažnju na “Plan 75”,“ koji je prikazan u Kanu, a govori “o jednoj socijalnoj ideji u Japanu gde nameravaju da predlože skupštini da svi ljudi preko 75 godina budu podvrgnuti eutanaziji zbog prenaseljenosti planete”.

U okviru programske celine Retrospektiva velikana biće prikazan “Balkanski špijun” Dušana Kovačevića, kao i film “Parižanka” Čarlija Čaplina, koji ove godine obeležava sto godina od premijere.

Program Novi autori prikazaće debitantske dugometražne filmove Siniše Cvetića “Usekovanje”, Munije Akl iz Libana “Kosta Brava, Liban” i Karla Franciska Manatada iz Filipina “Svejedno da li je vreme lepo”.

Celina Kustendorf predstavlja prikazaće “Poziv od Boga”, posthumni film slavnog reditelja Kim Ki Duka i dokumentarni film “Pazolini - Hronologija političkog zločina” autora Paola Fjorea Anđelinija.

Svi izabrani filmovi, kako je istakao Kusturica, imaju nivo egzistencijalnih pitanja i apsurda, odnosno paradoksa u kojima živi današnji svet.

“Mislim da se uopšte modernost može svesti na ta dva pojma koja prevlačimo iz prošlog veka, a to su paradoks, apsurdnost, uz, na neki način, i poetičnost”, rekao je Kusturica.

Na pitanje novinara o aktuelnim podelama u svetu i zauzimanju strana čak i u kulturi, Kusturica je odgovorio da je “bio i ostao antiglobalista, ali to ne znači da Kustendorf  ima neku posebnu političku dimenziju”.

Kustendorf, dapače, "pokušava da izgubljene mrvice prikupi i napravi od festivala spoj istoka i zapada. Zahvaljujući državi možemo da dovodimo studente iz Mongolije, Australije, iz najudaljenijih tačaka i da tako pravimo ono što u svetu tržišta može da napravi neka velika korporacija. Ovako država zamenjuje to. Upravo ono po čemu je Srbija poznata jeste to da se ne drži slogana ’ako nisi sa mnom protv mene si’, što je stari kolonijalni recept. Ovde je obrnuto, Srbija je zemlja u kojoj svašta može da se kaže i, izgleda, ponešto i da se uradi”, izjavio je Kusturica.

Kusturica je, odgovarajući na pitanja novinara, govorio i koliko je značajno da država finansira umetnost u svetu korporacija, profita i broja klikova.

Pomenuo je ideju o kompostaciji, odnosno da “čovek završi kao đubrivo, kao podstrekivač rasta biljaka”.

“Takva koncepcija povlači da možemo da budemo đubrad i za vreme života, a ništa večna duša. Između te dve krajnosti – da možemo da budemo dobro đubrivo i da možemo da budemo ljudi koji za života uzimaju kulturu kao jednu vrstu religije, koja budi najdublja osećanja - kada se čovek ljut na vreme u kojem živi i na svet oko sebe vrati onome da možemo klikovima da dođemo do najboljih filmova, onda smo zahvalni tehnologiji. Dakle, ništa nije tako jednostavno”, izjavio je Kusturica.

Navodeći da tržište “apsorbuje svašta”, Kusturica je rekao i da veruje da “država Srbija još uvek ima potencijal da prepoznaje staru frazu Dostojevskog, a i Davos je to prepoznao – da će jedino lepota da spase svet”.

Povodom Davosa, Maja Gojković se osvrnula na, kako je rekla, vrlo interesantno iskustvo u svom prvom susretu sa tradicionalnim godišnjim globalnim samitom u tom švajcarskom zimskom odmaralištu. “Na forumu posvećenom kulturi tema je bila uvođenje nove bau-kulture u oblast arhitekture koja se spaja sa umetnošću. Navela sam kao dobar primer upravo festival na Mećavniku i naselje Drvengrad, gde su spojeni svi principi bau-kulture – lepota, umetnost, raznolikost, zaštita životne sredine, prirodno okruženje i materijali od kojih su napavljene građevine koje čine Mećavnik kao jednistven prostor u našoj državi. To je naišlo na oduševljenje svih koji su čuli moj deo izlaganja”, rekla je Maja Gojković.

“Mislim da sam ih oborila s nogu ovim primerom dobre prakse i da smo mi već uzeli lidersku poziciju jer su videli da uvodimo standarde koji su nam tamo preporučeni. Time smo postali osnivači nove alijanse koja će se truditi da uvede nove standarde u kulturu čitavog sveta”, dodala je ministarka.

Na pitanje portala SEEcult.org o formiranju novog Upravnog odbora Filmskog centra Srbije (UO FCS), za koji je izdvojen veliki budžet, Maja Gojković je odgovorila da iznos novca jeste “izuzetno veliki” i da se nada da ćemo imati “barem jedan film koji će skrenuti pažnju evropske javnosti kakvu smo imali nekada”.

“Ne kažem to zato što je režiser koji je dobio najviše nagrada pored mene. Uz ovoliki napor države da pomogne filmskoj industriji, nadam se da će ona izroditi neko takvo delo kao što su bili Kusturičini filmovi koji su nagrađeni u Kanu i Veneciji”, rekla je Maja Gojković.

Prema njenim rečima, FCS zaslužuje pažnju Vlade Srbije, ne samo Ministarstva kulture.

“Upravo smo u procesu biranja nekog modela kako bi on ponovo mogao da funkcioniše na način u skladu sa Zakonom i o kulturi i (Zakonom) o filmskoj delatnosti. Za UO je davno istekao mandat, onda je došlo do izbora, formiranja nove Vlade i sada je vreme da formiramo odnosno predložimo članove UO FCS. Prvih meseci ove godine ističe i mandat direktoru FCS. Veliki izazovi su preda mnom kao ministrom kulture, ali i pred Vladom jer ona bira sve te ljude. Da izaberemo prave ljude koji mogu da vode FCS uz ovu veliku finansijsku pomoć. Same finansije ne znače da ćemo dobiti kvalitetne filmove. Znači, ljudi koji će moći da prepoznaju kvalitet i da takvim projektima pomognemo koliko to država može”, rekla je ona.

Na ponovljeno pitanje kada se očekuje UO FCS-a, Maja Gojković je rekla da će to biti čim se u Vladi Srbije usaglase.

“Čim se mi u Vladi usaglasimo i nađemo i damo zajednički predlog. Do sada sve poslove radimo u saradnji FCS i MKS i nismo imali problem zbog toga, ali neće moći duže vreme ovako da funkcioniše - da MKS, koje ima izuzetno mnogo posla, još i pomaže jednoj ustanovi kulture kojoj smo poverili poslove još 2012. godine, da radimo i jedno i drugo u isto vreme. Biće to oročeno na zakonski rok, još par meseci i to je to”, rekla je ministarka.

(SEEcult.org)