A(rti)k(ula)cija CZKD-a
Centar za kulturnu dekontaminaciju obeležava 20 godina rada u Paviljonu Veljković u Beogradu izložbom “Živi, mrtvi i ostali” koja sadrži spisak imena osnivača, saradnika, učesnika, pomagača, aktivne publike, majstora, slučajnih i namernih gostiju, prijatelja i sagovornika, pronađenih u arhivi, a moguće ju je obići od 9. do 20. januara i učestvovati u daljem procesu a(rti)k(ula)cije rada CZKD-a.
Budući da spisak nije konačan, već apokrifan, CZKD želi tom izložbom da inicira dalji upis imena, ali i da napravi indeks u kojem će se autori povezivati s delatnostima, akcijama i projektima u kojima su učestvovali. Svi su pozvani stoga da se posetom izložbi i putem stranice 20czkd.org pridruže CZKD-u tom nastojanju.
CZKD je prvu izložbu otvorio, možda anticipacijski, zvukom sirene za uzbunu i podizanjem – sa poda na zidove – dokumenata, fotografija, knjiga i drugih predmeta koji su preživeli višedecenijski diskontinuitet u kulturnoj nameni prostora u Birčaninovoj 21. Bio je to poziv na uspostavljanje kulturnog i javnog dobra i osvajanje polja za političku akciju u vremenu u kojem nije bilo potrebno mnogo da se objasni naziv Centra za kulturnu dekontaminaciju.
“Tada nismo mislili da ćemo se sresti i 1. januara 2015”, naveo je CZKD, koji izložbom povodom jubileja, sačinjenom od imena više hiljada ljudi koji su se odazvali inicijalnom ili nekom od kasnijih njegovih poziva, kao i od priziva novih, vrši “svesnu intervenciju u spomeničkoj tradiciji”.
Razumevajući napravljeni popis imena izvan granica memorijalnog obeležavanja, izložba ga potpisuje u nameri da predloži kriterijum autorstva dosadašnjeg rada CZKD-a.
CZKD posvećuje 2015. godinu promišljanju svog 20-godišnjeg učinka i vraćanju arhivi, u smislu u kojem je takav zahvat "uvek osuđen na nezavršenost, ali obavezujući. I, pre svega – javan".
“Jubileji, naravno, nisu jedino vreme uranjanja u nasleđe. Znamo da se imperativ kalendarskog obeležavanja jubileja ispostavlja kao prepreka interpretaciji. Isto tako, kao institucija koja je konstitutivno odredila teme politika sećanja, odnosa prema prošlosti i memoralizacije kao polje svog delovanja, svesni smo odgovornosti da omogućimo postavljanje modela dalje a(rti)k(ula)cije rada CZKD-a, naročito u onom delu gde je Centar bio ne pokretač, nego učesnik, katalizator ili promoter drugih pokreta i incijativa, delegirani javni prostor”, naveo je CZKD koji uz poziv iznesen izložbom “Živi, mrtvi i ostali” i indeks autorskih priloga, priprema i kritičku hronologiju sopstvenog rada (“I tako se skupilo”), koja će izaći iz štampe 2015. godine.
Upućujući poziv za autorske priloge sopstvenoj biografiji, CZKD očekuje od svih zainteresovanih da se putem sajta 20czkd.org uključe u interpretaciju i analizu koja predstoji.
“U logici svakog javnog poziva jeste i stav o kriterijumima za učestvovanje. U ovom slučaju, radikalno demokratski princip doprinosa, naglašen izložbom ‘Živi, mrtvi i ostali’, samo je jedan od načina reafirmacije javnog govora i kritičkog mišljenja. S druge strane, poziv na okupljanje, na odgovor, prevazilazi okvire potpisanih i upisanih tokom našeg dosadašnjeg rada. Obraćamo se i onima koji su nam odgovorili ili o nama govorili, koji su delovali u okviru programa, u zajednicama sećanja i pragmatičnim kooalicijama akcije i/ili autorske intervencije. Poziv na artikulaciju izlazi i preko granica tih pretpostavljenih zajednica... i ostalima”, poručio je CZKD, navodeći i da nepotpuni spisak koji je sačinio do sada nije lista dobrog društva, političkih prijatelja, srodnih duša ili umetničkih senzibiliteta...
“Popis je uznemirujući. Kao mesto okupljanja i javnog govora, Centar je problem onoga što zovemo živeti zajedno, sistematično dovodio do konsekvenci iza iluzija tolerancije i alibija pristojnosti. Ispostavlja se da je najteže nastaviti razgovor. A to podrazumeva i analizu razloga zbog kojih se javna artikulacija danas čini sve manje mogućom”, naveo je CZKD u pozivu na učešće u projektu obeležavanja njegove dve decenije, čiji je koncept inicijalno osmislila Ana Miljanić, a urednički tim čine, osim nje, i Ana Isaković, Borka Pavićević i Ljubica Slavković, koja potpisuje i arhitektonsko rešenje izložbe, dok je Vjeko Sumić osmislio vizuelni identitet i zadužen je za art direkciju.
(SEEcult.org)
