Asimetrija premijerno na FAF-u
Debitantski igrani film "Asimetrija" Maše Nešković, koji će srpsku premijeru imati 23. novembra u Glavnom takmičarskom programu 25. Festivala autorskog filma, prikazuje paralelno tri priče o ljubavnim odnosima – tinejdžersku simpatiju, mlade ljubavnike i sredovečni par koji se rastaje.
Prema ideji rediteljke, koja potpisuje i scenario sa Stašom Bajac i književnikom Vladimirom Arsenijevićem, sve tri priče dešavaju se u Beogradu u današnje vreme, ali bi mogle da predstavljaju i tri faze u odnosima jednog istog para tokom vremena. “Uvek su me zanimali ljubavni odnosi i pitanje kako se desi da ti neko ko ti je bio jako blizak odjednom postane stran“, izjavila je Maša Nešković 22. novembra na konferenciji posle novinarske projekcije “Asimetrije” u Kombank dvorani.
Prema rečima Maše Nešković, želela je da angažuje publiku, da istražuje i pravi konekcije, a ne da ona sama pokazuje prstom i objašnjava.
Maša Nešković unela je i lične elemente u scenario koji je davno započela sa Stašom Bajac. Kada je njihov projekat dobio sredstva na konkursu Filmskog centra Srbije 2015. godine priključio im se i Arsenijević. Za poznatog pisca, koji je prvi put angažovan na filmu, to je bilo interesantno i pozitivno iskustvo.
“Kada se čovek bavi prozom reč je o jako usamljeničkom poslu. U radu na filmu privukla me je intenzivna komunikacija, razmena energija. Maša je složila osnovni kostur koji sam ja doživeo kao horizontalnu i vertikalnu liniju koje se presecaju. Tri priče koje vidimo u filmu mogu se shvatiti i doživeti kroz prostor ili kroz vreme. Imate dva čitanja jedne iste naracije. To je za mene jako interesantan postupak koji je kreativan i poziva na dodatnu kreaciju”, rekao je Arsenijević.
Pominjući da “čovek u sve što radi unosi ono što su njegove priče”, Arsenijević je istakao da je u ovom slučaju bilo važno da se ostvari dobar balans između kreativnog učešća tri ličnosti, a ocenio je da je “ono što je dobro u rezultatu posledica upravo takvog postupka”.
Glavne uloge u filmu igraju Daria Lorenci Flatz i Uliks Fehmiu, Mira Janjetović i Mladen Sovilj, kao i tinejdžeri Lola Vitasović i Mateja Poljčić, a epizodne Dubravka Kovjanić, Milica Stefanović, Tamara Krcunović, Ljubomir Bandović...
Svetska premijera bila je ove jeseni u Brazilu, u takmičarskom programu New Directors Competition 43. Mostre u Sao Paulu.
Mlada glumica Mira Janjetović izjavila je da su je tada na prvoj projekciji preplavile emocije, ali i da je bila ponosna što ovakav film dolazi iz Srbije i da ga je gledala na tri od ukupno četiri festivalske projekcije.
“U svetu su navikli da iz Srbije dolaze teške teme, socijalne, ličnosti sa margine, ratne teme, kojih je meni dosta jer mislim da nismo baš zemlja koja nema nadu. Možemo više da ponudimo, različite priče, a ne samo nešto jako depresivno”, rekla je Mira Janjetović. Kako je dodala, “istina je da ni ovaj film nije najsrećniji”, jer se bavi i nekim teškim osećanjima na planu ljubavnih odnosa, ali je svakako svetliji od ratnih užasa i smrti.
Arsenijević se nadovezao da se “nekako uvek očekuje od kinematografija, pa i od književnosti malih zemalja da nastupaju kao ambasadori nekih svojih specifičnosti”.
“Mi imamo jednu sliku u javnosti, koju smo delimično sami stvarali, ali delom je stvorena iz predrasuda koje postoje spram nekih kultura koje su slabije vidljive u globalnom kontekstu. Ta slika se nameće kao neka vaša šansa za komunikaciju i onda to koristite dok je ne dovedete do krajnje zloupotrebe. A mi smo za ovaj film odlučili već u prvim razgovorima da napravimo jedan identitetski nespecifičan film. On se dešava u Beogradu, ali uz male promene mogao bi da se događa i u Tokiju ili Rejkjaviku. Osnove priče time ne bi bile promenjene”, istakao je Arsenijević.
Gosti konferencije FAF-a bili su i Lola Vitasović i Mateja Poljčić, koji su uloge dobili na kastingu, a snimanje opisali kao naporno, ali veoma pozitivno iskustvo.
U filmu preovladava atmosfera melanholije i nostalgije. Rediteljka je izjavila da nije imala konkretne uzore, ali da voli stil Kšištofa Kješlovskog, Vima Vendersa, autore francuskog novog talasa.
Veliki doprinos kvalitetu "Asimetrije" dali su direktor fotografije Đorđe Arambašić, Janja Lončar koja je birala muziku, te montažerka Marija Šarac.
Film je snimljen u koprodukciji Srbije, Slovenije i Italije.
Predstoji mu učešće u takmičarskom programu festivala u Trstu, a Maša Nešković je istakla da joj mnogo znači učešće na FAF-u uz koji je odrastala.
(SEEcult.org)
