• Search form

22.12.2009 | 14:08

Atrakcije 3. Kustendorfa

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf na Mokroj Gori, koji je osnovao režiser Emir Kusturica, posvećen je i u trećem izdanju - od 13. do 19. januara, mladim stvaraocima i velikanima savremenog autorskog filma, a kao najveću zvezdu ugostiće američkog glumca Džonija Depa, koji će dobiti i bistu u prirodnoj veličini.

Osim Depa, na trećem Kustendorfu najavljena je i većina autora filmova iz programa “Savremene tendencije”, među kojima su i Fatih Akin, Asgar Farhadi, Elija Sulejman, Kristijan Karion i Pavel Lungin.

Atrakcije 3. Kustendorfa

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf na Mokroj Gori, koji je osnovao režiser Emir Kusturica, posvećen je i u trećem izdanju - od 13. do 19. januara, mladim stvaraocima i velikanima savremenog autorskog filma, a kao najveću zvezdu ugostiće američkog glumca Džonija Depa, koji će dobiti i bistu u prirodnoj veličini.

Osim Depa, na trećem Kustendorfu najavljena je i većina autora filmova iz programa “Savremene tendencije”, među kojima su i Fatih Akin, Asgar Farhadi, Elija Sulejman, Kristijan Karion i Pavel Lungin.

Među gostima će biti i poznata strip autorka i režiserka iranskog porekla Marđan Satrapi, kao predsednica žirija koji će dodeliti nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, najavio je Kusturica 22. decembra na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture Srbije, koje je pomoglo treći Kustendorf sa 15 miliona dinara, što je pet miliona manje nego prošle godine.

Za takmičarski program Kustendorfa 2010. odabrano je 28 filmova iz 18 zemalja (Austrije, Belgije, Bangladeša, Bugarske, Velike Britanije, Izraela, Kube, Litvanije, Meksika, Nemačke, Poljske, Rusije, SAD, Srbije, Slovačke, Francuske, Češke i Švajcarske), a prijavljeno je više od 300 naslova mladih autora i studenata filmskih škola iz čitavog sveta.

Prema rečima Kusturice, mladi ljudi prave najbolje filmove pred završetak škole i pre velikih zahteva za komercijalizaciju i velikih kompromisa s producentima.

Studentske filmove, osim Satrapijeve, koja se proslavila stripom i animiranim filmom “Persepolis”, ocenjivaće i producentkinja i filmska autorka Sara Drajver i poznati holivudski producent Džonatan Vajsgal.

Predstavljajući program, Kusturica je rekao da će treći Kustendorf ustanoviti vrednost filma, jer je reč o festivalu bez reklama i brendova koji su danas odlučujući u svemu, pa i u kulturi.

I ministar kulture Srbije Nebojša Bradić istakao je da je Kustendorf jedinstven festival na ovim prostorima, dodajući da je Kusturica time “podigao i kapacitet srpskog filma”, prepoznao kreativnost mladih ljudi i doveo ih u svoju kuću.

“Bitno je prepoznavanje tog festivala - preko mladih do proverenih, poznatih autora i putem različitih vrsta kulturnih sadržaja, odnosno i filma i muzike”, rekao je Bradić, koji se osvrnuo i na usvajanje budžeta za 2010. godinu u parlamentu, navodeći da će biti “malo više novca” nego ove godine za kulturu, te da je pozitivino i ohrabrujuće što su najvažniji programi kulture opstali koristeći zalihe i veze u inostranstvu.

“Za ovakve projekte, odnosno za promociju savremene umetnosti i mlade, biće novca”, rekao je Bradić i najavio da Ministarstvo sprema za 2010. i projekat “SEE film” - festival popsvećen mladim autorima iz regiona.

Osim podrške Ministarstva kulture, sredstva za Kustendorf prikupljena su i, kako je rekao Kusturica, njegovim nastupima širom sveta s grupom The No Smoking Orchestra, koja će i ove godine učestvovati u muzičkom programu u Drvengradu.

Prema rečima Kusturice, filmu se sprema teška sudbina, jer se menja u druge forme, poput video igrica, koje prave ogromne pare, posebno u Americi.

“Film se danas polako gasi kao forma komunikacije i opstaće uz brigu mecenarstva i sponzorstva”, rekao je Kusturica, napominjući da je film za njega i zabava i nešto što pokreće ozbiljna društvena i politička pitanja.

Povodom učešća Džonija Depa, koji će održati na Kustendorfu i nekoliko radionica, Kusturica je rekao da Dep “nije od onih holivudskih lutaka kojima su drugi kreirali karijeru, već je glumio samo u filmovima za koje je sam osetio da su dobri”.

“Mi insistiramo na njegovoj ličnosti, koja je iznad njegovih uloga”, istakao je Kusturica i najavio da će u okviru programa “Retrospektiva velikana” biti rikazani Depovi filmovi “Edvard Makazoruki” (1990), “San o Arizoni” (1993) i “Doni Brasko” (1997).

U Drvengradu će biti otkrivena Depova bista u prirodnoj veličini.

Prema rečima Kusturice, Dep je “mnogo značajniji od Bila Klintona, koji u Prištini ima spomenik u natprirodnoj veličini”.

Program “Savremene tendencije” predstaviće neke od najboljih filmova prošlogodišnje produkcije i njihove autore-goste festivala, koji će takođe održati radionice.

Bihe prikazani filmovi “O Eli” iranskog reditelja Asgara Farhadija koji je osvojio nagradu za najbolju režiju (Srebrni medved) na Berlinalu 2009. godine, zatim “Soul Kitchen” Fatiha Akina, dobitnika specijalne nagrade žirija u Veneciji ove godine, “Vreme koje preostaje” Elije Sulejmana, “Afera ‘Zbogom’” Kristijana Kariona, “Car” poznatog ruskog režisera Pavela Lungina, “Zakopane tajne” mlade tunižanske rediteljke Radže Amari i najnoviji film zvezde 2. Kustendorfa - Džima Džarmuša “Granice kontrole”.

Kusturica je najavio dolazak svih autora filmova u programu “Savremene tendencije”, osim Džarmuša, ali će psirustvovati njegova supruga Sara Drajver, kao članica žirija.

Program “Evergrin” podsetiće na neka od najvažnijih filmskih ostvarenja, kao što je animirani film “Persepolis”, debitantsko delo Marđan Satrapi i Vinsenta Parnoa, koje je osvojilo nagradu žirija u Kanu 2007.

U kontekstu pratećeg programa, koji je protekle dve godine obeležen sahranom holivudskog blokbastera “Umri muški”, Kusturica je naglasio da treći Kustendorf želi da afirmiše “ono najbolje što Amerika može da ponudi”.

U pratećem programu biće predstavljen izbor najboljih filmova sa prestižnog američkog Filmskog seminara Robert Flaerti 2009 koji pod naslovom “Svedoci, spomenici, ruševine” istražuje pojam filmskog svedočanstva i odnosa savremenog čoveka prema prošlosti kroz tematski i formalno raznovrsne filmove.

Muzički program, koji je najavio Nele Karajlić, biće održan svake večeri posle projekcija i radionica, a nastupiće Global Kryner iz Austrije, francusko-španski sastav Festicultores Troupe, Rubl iz Rusije, špansko-italijanska atrakcija Tonino Carotone, koji je sarađivao sa Manu Chaom, poznata turska pevačica Aynur, te Vlada Maričić, Vrelo i Emir Kusturica and The No Smoking Orchestra.

Prvi Kustendorf, u organizaciji Rasta Film International, predstavio je 2008. godine studentske filmove iz 12 zemalja, a glavna zvezda bio je ruski reditelj Nikita Mihalkov, koji ga je i otvorio.

I tadašnji ministar kulture Vojislav Brajović rekao je da je “privilegija da država podrži privatnu inicijativu tako značajnog autora koji je sam po sebi institucija nekad veća i od same državne institucije”.

Žirijem prvog Kustendorfa predsedavao je Peter Handke, dok je početkom ove godine na čelu žirija bila srpska glumica Anica Dobra.

Žiri 2. Kustendorfa zaključio je da je taj festival mnogo više nego što stoji u njegovom nazivu, te da pokazuje “čak i da je danas utopija moguća”.

“Sve što se događa na ovom mestu jedinstveno je i neobično. Prostor je ovo izvan uobičajenog prostora. Mesto koje se potkrepljuje lepotom, originalnošću i strašću. Mesto otvoreno za mlade umetnike iz celog sveta koji imaju mogućnost da se sretnu jedan sa drugim, da vide i čuju kako drugi rade, da slušaju i izuzetne međunarodne umetnike i razgovaraju s njima”, istakao je žiri, koji su činili, pored Anice Dobre, i Karl Baumgartner i Đanluka Farineli.

Glavnu festivalsku nagradu, u konkurenciji studenata 16 akademija iz celog sveta, dobio je “Godog” japanskog autora Kohkija Haseija, koji prikazuje kako se na đubrištu industrijskog društva prelepa deca anđeoskih lica, kreću se slobodno, igraju i veselo trče pred kamerom bez ikakvih ograničenja.

Kusturica je ideju za naziv nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje dobio u razgovoru sa čuvenim piscem Gabrijelom Garsija Markesom.

Sajt Kustendorfa je www.kustendorf-filmandmusicfestival.org

(SEEcult.org)

Poster for the solo exhibition of Zoran Popović, Novi Sad, 1973
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r