Bardovi režije o filmu nekad i sad
Dugometražni dokumentarac “Film davne budućnosti” reditelja Siniše Cvetića, u kojem o svom radu i filmskoj umetnosti nekad i sad govore istaknuti autori Đorđe Kadijević, Zdravko Šotra, Boro Drašković i Miloš Radivojević, biće premijerno prikazan u Beogradu 15. novembra u MTS dvorani, uz besplatan ulaz.
Autor projekta Darko Bajić i producentkinja Darja Bajić Božović, u nameri da napredak digitalne tehnike iskoriste za priču o dobu filmske trake, pozvali su u pomoć Bajićeve studente, a najbolji koncept predložio je Siniša Cvetić.
“Njegova je ideja model sa sedam kamera koje u kontinuitetu snimaju naše vrhunske reditelje. Suština ideje je da se iskoristi digitalna tehnika, kojom možete beskrajno da snimate, da bi se ispričala priča o filmu, o filmskoj traci s kojom ste morali osmišljeno svaki kadar da radite, svaki metar te trake da iskoristite. Tu se negde i stvorila suštinska razlika između onoga što ja zovem filmsko vreme i digitalno vreme”, izjavio je Bajić 9. novembra na konferenciji za novinare.
Bajić je istakao da njegova producentska kuća “Magična linija” to nije mogla da uradi bez pomoći Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), te zahvalio studentima kamere i zvuka koji su “sjajno snimili ovaj film”, kao i bardovima srpske kinematografije koji su pristali da s njim razgovaraju u nekoj formi okruglog stola.
“Spojile su se generacije u pokušaju da u ovom razrušenom vremenu, u ovom vremenu jednoumlja - kod nas i u svetu, dozvolimo sebi da razmišljamo svojom glavom”, izjavio je Bajić.
Siniša Cvetić je istakao da nije teško napraviti film kada imate četvoricu legendarnih autora koji pričaju o svojim stavovima i iskustvima.
“Tu se film sam stvara. Ideja je bila da razgovor snimimo u kontinuitetu, da bude spontano. Nismo znali šta ćemo dobiti, mada smo imali neke smernice kuda bismo želeli da to ide. U montaži sam imao malo prostora da tu priču uobličim tako da teče i da funkcioniše kao film, a ne kao televizijski zapis”, rekao je Cvetić.
“Najvažnije je bilo da čujemo šta naši najiskusniji reditelji misle o našoj kinematografiji, o prošlosti i budućnosti kinematografije, šta se to promenilo i šta nam nedostaje danas. Mene je kao mladog reditelja to poprilično zanimalo da čujem”, izjavio je Cvetić.
Iskusni direktor fotografije Zoran Jovanović rekao je da je njegov zadatak bio zanimljiv i izazovan: “Hteli smo da svetlo i prostor budu postavljeni kao da se radi o imaginarnom prostoru bez obrisa i pozadine, gde petorica ljudi razgovaraju i mogu da budu potpuno opušteni. Mislim da smo postigli finu atmosferu koja izgleda plemenito i filmski”, ocenio je Jovanović.
Đorđe Kadijević, foto: Stefan Vacić
Komentarišući temu filma, Đorđe Kadijević je primetio da bi “pitanje o tome kakva je danas filmska umetnost, šta je ona danas i o čemu govori, kako se vrednuje i ceni, trebalo pre da bude postavljeno u nekom velikom, svetskom kulturnom ambijentu”.
“O ovome bi trebalo da se pitaju Amerika i Evropa. Mi smo na tu temu razgovarali zahvaljujući lucidnosti Darka Bajića, koji je skovao u glavi našu radoznalost prema onome o čemu pre ovog filma možda i ne bismo razmišljali”, rekao je Kadijević.
Prema njegovoj oceni, srpska, regionalna, a i svetska kinematografija, kao i literatura i vizuelna umetnost, nalaze se u globalnoj krizi.
“Nema jasno eksponirane stvaralačke paradigme, kakvu je imao, recimo, italijanski film u vreme neorealizma, francuski u vreme Godara i Šabrola ili ruski u vreme Tarkovskog, američki u vreme Orsona Velsa. Linija istorijskog kretanja čitave svetske kulture, a i drugih oblasti društvenog života, ustalasana je i nalazimo se u, svakako prolaznoj, ali silaznoj parceli tog talasanja. Najteže je reći šta je primarna, najaktuelnija i u produkciji najprisutnija filmska paradigma. Snima se sve i svašta. Vreme je ne-autorsko. Film oscilira između populističkog kulturno-zabavnog žanra i više ili manje ispolitizirane kvazi estetike”, rekao je Kadijević.
Kako je dodao, protiv takve situacije “postoji samo jedan način borbe, a to je individualni revolt”, dok nadu budi to što “ponekad i pojedinačni herojski podvig može da promeni događanja”.
Zdravko Šotra, foto: Stefan Vacić
Zdravko Šotra je ispričao da su pre “okruglog stola” sva četvorica reditelja “pojedinačno nastupali” pred Darkom Bajićem. Tako su, pored zajedničkog filma, u pripremi i četiri odvojena filma u okviru dokumentarnog serijala “Film davne budućnosti”.
“Razgovor sa Darkom za mene je bio prilika da potpuno prođem kroz svoj život, dela i nedela”, rekao je uz osmeh Šotra, dodajući da bi njegova iskustva možda mogla poslužiti kao poduka mladima da ne prave gluposti kakve je on ponekad činio.
“Posle, kad smo se sastali nas četvorica, to ukrštanje naših izlaganja dobilo je jedan novi smisao. Bilo mi je zaista lepo popodne kada smo nas četvorica govorili ono što mislimo o svojoj karijeri, životu i filmu”, rekao je Šotra.
Pominjući kako je u tom razgovoru “bio nezapažen”, objasnio je da su se ostala trojica sagovornika bavila isključivo filmom, dokje on bio zaposlen na televiziji.
“Ja sam jedan praktičar. Ne znam da držim govore, da pravim velike analize. Oni su se bavili i pedagogijom, a ja sam uvek bio rmbadžija koji stalno juri”, izjavio je Šotra.
Zamoljen da uporedi stanje u kinematografiji nekad i sad, odgovorio je da “živimo u vremenu u kojem nestaju jake individue”.
“Tu su bataljoni autora osrednje vrednosti. Snima se mnogo, užasno mnogo. Čovek uradi jedan film i više ne. Dolaze novi i opet novi. Stvaralačke ličnosti koje su stubovi nestaju, i kod nas i u svetu. Nema ničeg što će ostati za sva vremena”, ocenio je Šotra.
Nakon pres konferencije u foajeu MTS dvorane otvorena je izložba fotografija iz filma, a autor je mladi fotograf Stefan Vacić.
Projekat “Film davne budućnosti” realizovali su Leskovački internacionalni festival filmske režije (LIFFE), produkcijska kuća “Magična linija” i FDU, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Filmskog centra Srbije.
(SEEcult.org)