Basterkitonovski Brushalter
Nemački reditelj i scenarista Vajt Helmer predstavio je na 47. Festu film „Brushalter“, koji učestvuje u Glavnom takmičarskom programu, a glavnu ulogu mašinovođe u neobičnoj avanturi snimljenoj na živopisnim lokacijama u Azerbejdžanu igra srpski glumac Predrag Miki Manojlović.
Prolazeći kroz naselje divlje gradnje, tik uz prugu, lokomotiva je sa konopca za veš povukla plavi čipkani grudnjak. Mašinovođa pred penzijom kreće u potragu za vlasnicom...
Helmer je izjavio da je Manojlović bio njegov prvi izbor za taj film u basterkitonovskom stilu.
„Sa Manojlovićem sam sarađivao prvi put 2002. godine u mom filmu ’Gate to Heaven’. Dok sam pisao scenario za ’Bra’, naleteli smo jedan na drugog na festivalu u Sadaru, pre tri godine. Odmah sam shvatio da on mora biti moj mašinovođa Nurlan“, rekao je Helmer 24. februara na konferenciji za novinare u Kombank dvorani.
Kako je ispričao, apsolutnu potvrdu za to dobio je na kastingu za glumice.
„U sceni gde Nurlan kuca na vrata i pokazuje brushalter, kandidatkinje bi uvek zalupile vrata muškarcu koji je predstavljao Nurlana. Onog dana kada mi je Miki pomagao na kastingu sve žene su otvarale vrata i puštala ga unutra“.
„Postoji nešto vrlo čisto i nevino u njegovom izrazu, što je mnogo pomoglo ovom filmu. Nisam želeo da Nurlan bude neki ljigav tip“, rekao je Helmer.
Manojlović nije bio na konferenciji jer ima pozorišnu predstavu u Zagrebu.
U filmu igraju i Denis Levant, Paz Vega, Čulpan Hamatova...
Helmer je rekao da je ovaj film bio inspirisan izgledom jednog naselja pored Bakua.
„Kada sam ugledao to mesto, odmah sam imao grubu skicu za film. Ljudi to naselje zovu Šangaj jer misle da liči na Kinu. Nastalo je u vreme raspada Sovjetskog Saveza, kada je tu stiglo mnogo izbeglica. Gradili su ilegalno, ali su kasnije uvedeni gas i struja. Kada sam prvi put bio tamo, vlada je već planirala da sve to sruši, što je s jedne strane tužno jer mislim da tu ima lepote. U Azerbejdžanu je već uništeno mnogo starih zgrada da bi ih zamenili soliterima, a mislim da nema potrebe za drugim Dubaijem“, istakao je Helmer.
Dok su snimali, već je počelo rušenja Šangaja.
„Bila je to trka s vremenom. Svakog dana smo morali da proveravamo da li još stoji zgrada koju smo juče izabrali kao objekat. Rečeno mi je da nikad neću dobiti dozvolu za snimanje, ali nismo odustali. Ironija je da je ova vrlo nevina, poetska ljubavna priča snimana kao gerilski film. Policija nas je nekada zaticala na setu, ali je moj producent uspešno bežao sa sve opremom“.
„To je bio moj najteži projekat u produkcionom smislu. Uradio sam i dokumentarac o snimanju ’Brushaltera’ i srećan sam što je pozvan na IDFA u Amsterdamu“, rekao je Helmer.
Autor poznatih igranih filmova „Tulpan“, „Apsurdistan“ i drugih podsetio je da je još 1993. godine bio u Beogradu kada je njegov kratki film „Perač prozora“ učestvovao na Martovskom festivalu. „Taj film je sniman na super osmici i bilo mi je fascinantno kada je prikazan upravo ovde, u Domu sindikata, na tako velikom platnu“.
„Impresioniran sam srpskim filmom. Veliki sam fan scenariste Gordana Mihića, radili smo zajedno. Imao sam priliku da sarađujem sa mnogim vašim divnim filmskim umetnicima, a za film „Bajkonur“ imao sam privilegiju da muziku radi Goran Bregović. Želim da nastavim saradnju sa filmskim svetom iz Beograda“, rekao je Helmer.
Povodom svog filmskog stila, Helmer je rekao da je kao 14-godišnjak gledao „Američku noć“ Fransoa Trifoa i da mu je to otvorilo oči.
„Pre toga sam gledao filmove kao običan gledalac, a tada sam prvi put, i to u igranom filmu, video kako se film snima, šta to znači napraviti film. I tada sam odlučio da ću postati reditelj. Onda sam čitao Trifoovu knjigu intervjua ’Kako ste to uradili, gospodine Hičkok?’. Alfred Hičkok tu kaže: ’Sve što se izgovori u dijalogu izgubljeno je za umetnost filma’. Ta rečenica je postala vodič moje karijere. ’Tuvalu’ sam uradio sasvim bez dijaloga, koristeći ekspresivnu glumu. I sada sam u filmu ’Bra’ pokušao da koristim pristup basterkitonovski pristup, što manje glasne glume, da se fokusiram na naturalističku glumu, bez reči“, izjavio je Helmer.
Fest predstavlja do 3. marta 125 premijernih filmova, među kojima su pobednici svetskih festivala, kandidati za Oskara i holivudski hitovi, ali i autorski filmovi, dokumentarci i druga ostvarenja koja će publika imati priliku da vidi samo ovom prilikom, jer nisu otkupljeni za bioskopsku distribuciju.
Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU (pdf).
(SEEcult.org)
