BB – diva svetskog filma
Jugoslovenska kinoteka nastavlja od 3. do 6. aprila ciklus “Dive svetskog filma”, predstavljajući ovog puta slavnu Brižit Bardo (Brigitte Bardot), francusku glumicu, manekenku, pevačicu i poslednjih decenija aktivistkinju za prava životinja, koja je bila jedan od neprikosnovenih seks simbola 50-ih i 60-ih godina 20. veka, a povukla se iz filmske industrije 70-ih.
U Muzeju Jugoslovenske kinoteke biće prikazano 12 filmova legendarne BB, u kojima je sarađivala sa glumcima kao što su Žan Gaben (Jean Gabin), Marčelo Mastrojani (Marcello Maistroiani), Alen Delon (Alain), Šon Koneri (Sean Connery) … i rediteljima poput Felinija, Vadima, Godara…
Ciklus počinje filmovima “U slučaju nesreće” (1956) Kloda Oton-Lara (Claude Autant-Lara), “Parižanka” (1957) Mišela Boarona (Michel Boisrond) i “I Bog stvori ženu” (1956) Rožea Vadima (Roger), prvog supruga BB.
Do 6. aprila biće prikazani i Vadimovi filmovi “Odmor ratnika” (1962), “Progonjeni ljubavnici” (1958) i “Don Žuan je bio žena” (1974), kao i “Privatni život” (1962) i “Viva Marija!” (1965) Luja Mala (Louis Malle), “Prezir” (1963) Žan-Lik Godara (Jean-Luc Goddard), “Tri koraka kroz ludilo” (1968) Frederika Felinija (Federico), Mala i Vadima, te “Šalako” (1968) Edvarda Dmitrika (Edward Dmytrik) i “Žene” (1969) Žana Orela (Jean Aurel).
Čuvena glumica, manekenka, pevačica i borac za prava životinja ove godine će proslaviti 80. rođendan.
’’Bila sam veoma srećna, veoma bogata, vrlo lepa, mnogo voljena, veoma poznata i vrlo nesrećna”, opisala je BB svoj život, navodeći za sebe i da je “zapravo mačka transformisana u ženu... Predem. Grebem. A ponekad i ujedam”.
I Bog stvori ženu
Rođena kao Brižit An-Mari Bardo u Parizu 28. septembra 1934. godine, BB se od malena bavila plesom i baletom, a kao tinejdžerka je počela da se bavi manekenstvom, što ju je ubrzo dovelo na naslovnicu čuvenog modnog časopisa “El” (Elle). Nedugo zatim je stigla i pred filmske kamere, podsetio je u programu Kinoteke Đorđe Zelenović.
“Ja sam devojka iz dobre porodice koja je veoma dobro odgajana. Jednog dana sam okrenula leđa tome i postala sam boem”, izjavila je svojevremeno. U to vreme upoznala je legendarnog reditelja Vadima za koga je odmah požela da se uda, ali su njeni roditelji insistirali da napuni 18. godina, i bi tako. Te iste godine (1952) snimila je i svoj prvi film “Crazy For Love”, a već sledeće i “Act of Love” u kojem je bila partnerka Kirku Daglasu (Douglas). Ipak je odlučila da ostane u Evropi i tu snima filmove (Francuska, Italija i Velika Britanija), a ne da ode u Holivud. Jedini holivudski film koji je snimila bio je “Dear Brigitte” (1965), u kojem je glumila samu sebe i pojavila se svega nekoliko minuta. Odbila je da putuje u Ameriku radi snimanja te scene, pa je cela ekipa došla u Sen Trope.
Vadim nije bio zadovoljan razvojem filmske karijere mlade supruge i mislio je da je ona potcenjena kao glumica, posebno što su reditelji i glumci francuskog novog talasa i italijanskog neo-realizma bili velike internacionalne zvezde. Iako je za samo prvih nekoliko godina karijere snimila 17 filmova, najveći uspeh će postigla 1956. godine glavnom ulogom u debitanskom rediteljskom filmu svog supruga Vadima “I Bog stvari ženu”, u kojem glumi ženu koja ima ljubavnu vezu sa dvojicom braće. Na snimanju tog filma započela je ljubavnu vezu sa glumcem Žan-Lujem Trentinjanom (Jean Louis Trentignant), koji je u to vreme bio u braku sa glumicom Stefan Odran (Stéphane Audran). Ubrzo se razvela od Vadima i naredne dve godine provela je s Trentinjanom. Dvogodišnju vezu obeležilo je njegovo često odsustvo zbog vojne obaveze, kao i veza koju je BB započela sa Žilberom Bekoom (Gilbert Becaud), pa se par posle dve godine rastao.
BB je 1958. odlučila da se preseli u mondensko letovalište Sen Trope na Azurnoj obali.
Žene
Na snimanju filma “Babet ide u rat” upoznala je glumca Žaka Šarijea (Jacques Charrier) sa kojim je 1959. godine dobila sina Nikolu-Žaka (Nicolas-Jacque Charrierre). Posle razvoda od Šarijea 1962. godine, Nikola odlazi da živi kod njegove porodice i nije imao blizak odnos sa majkom sve do punoletstva. BB se 1966. udala za fotografa i bivšeg sportistu Gintera Sahsa (Gunter Sachs) koji joj se udvarao leteći helikopterom iznad njene kuće u Sen Tropeu, bacajući hiljadu ruža iz njega. Razveli su se 1969. Tokom 70-ih živela je sa skulptorom Miroslavom Brozekom kome je pozirala za nekoliko skulptura. Potom je od sredine 1982. bila u braku sa Bernardom d’Ormalom (Bernard d'Ormale), nekadašnjim savetnikom Žan-Mari Le Pena (Jean-Marie le Pen), osnivača i nekadašnjeg vođe desničarske stranke Nacionalni front.
O političkim stavovima - zbog kojih je često optuživana za rasizam i političku nekorektnost, samo je rekla: “Veoma sam neshvaćena od politički korektnih idiota”.
BB je nastavila i saradnju sa Vadimom pojavljivanjem u njegovim filmovima “Progonjeni ljubavnici”, “Odmor ratnika” i “Don Žuan je bio žena”.
“Vadim je promenio moje mišljenje o glumi i on je bio jedini čovek koji je bio siguran da imam nešto specijalno da ponudim”, navela je slavna glumica, koja se pojavila i u filmovima Mala “Viva Marija!”, “Veoma privatan život” i njegovoj priči u omnibusu “Tri koraka kroz ludilo”. Partneri su joj bili Koneri, Delon, Gaben i glumice Žana Moro (Jeanne Morreau) i Džejn Birkin (Jane Birknn).
BB je 60-ih započela i pevačku karijeru u kojoj je najviše sarađivala sa Sašom Distelom (Sacha Distell) i Seržom Gensburom (Serge Gainsbourg) sa kojima je snimila hitove “Bonnie & Clyde”, “Harley Davidson” i druge. Imala je i ljubavnu romansu sa Genzburom i bila mu inspiracija za pesmu “Je t'aime moi non plus”, koju su i snimili. Na molbu BB, Genzbur je pristao da ne objavi tu verziju pesme, a godinu dana kasnije ponovo ju je snimio i objavio kao singl sa Džejn Birkin, svojom budućom suprugom. Postala je svetski hit.
Originalna verzija sa BB objavljena je tek 1986. godine, a od 2006. je dostupna da se kupi u digitalnom obliku.
Genzbur joj je posvetio i pesmu “Inicials BB”. Tu su i dueti sa Žanom Moro, Ani Žirardo (Annie Girardot) i Gijem Maršanom (Guy Marchand) koji su se mogli čuti kao muzičke teme filmova u kojima je glumila.
BB je odabrana za prvo javno zaštitno lice francuskog nacionalnog simbola Marijane 1969.
BB je 1973, u 39. godini, odlučila da se povuče iz sveta filma i posveti borbi za prava životinja.
“Svoju mladost i lepotu dala sam muškarcima, svoju mudrost i iskustvo daću životinjama”, navela je BB, koja je za 40. rođendan pozirala za magazin “Plejboj” (Playboy).
Uoči 50. rođendana saznala je da je obolela od raka dojke i u početku je odbila lečenje, ali je pristala posle posete glumice i dobre prijateljice Marine Vladi.
Osnovala je Fondaciju BB koja se bori za prava životinja širom sveta i tim povodom često je u javnim izjavama osuđivala Dansku i Farska ostrva i Japan zbog pokolja delfina, rodnu Francusku zbog proglašenja koride kulturnim dobrom, a Kinu i Rumuniju zbog ubijanja pasa lutalica, muslimansko stanovništvo u Francuskoj i širom sveta zbog ritualnog ubijanja ovaca…
“Ljudi su zveri, a čak se ni zveri ne ponašaju kao oni”, smatra BB.
Zanimljivo je da je zaštitno lice njene fondacije je beogradski crni pas lutalica Muki, ženka koja otrovana pre nekoliko godina, o čemu je pisala i domaća i svetska štampa.
Vegetarijanka je i protivnik nošenja pravog krzna, zbog čega se često nije libila da prozove modnu industriju i slavne ličnosti, BB smatra da je životinje nikad nisu izdale.
“One su lak plen, kao što sam i ja bila tokom moje karijere tako da se osećamo isto. Volim ih”, izjavila je BB svojevremeno.
BB je objavila i nekoliko knjiga, od kojih je najpoznatija autobiografija “Inicijali BB” iz 1996.
Nekada velika zvezda odbila je snimanje filma o njoj, a 2010. godine zapretila je tužbom reditelju Kajlu Njumanu (Kyle Newman) koji je to nameravao.
“Sačekajte da umrem pre nego što snimite film o mom životu”, poručila je BB, koju je za sada glumila manekenka i glumica Letisija Kasta (Leticia Casta) u biografskom filmu o Seržu Genzburu “Genzbur – opasne misli”.
“Mogu da me zovu grešnicom, ali ja sam u miru sa samom sobom”, poručila je BB.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
