• Search form

04.05.2020 | 23:53

Biljana Tomić - sećanje na Đermana Ćelanta

Biljana Tomić - sećanje na Đermana Ćelanta

Vest o smrti Đermana Ćelanta izazvala je teško osećanje gubitka jednog od poslednjih značajnih autora i učesnika u tokovima savremene umetnosti, poznatog međunarodnog promotora Siromašne umetnosti, kritičara akritičke kritike, novih medija i disciplina, kustosa muzeja Gugenhajm i fondacije Prada, urednika časopisa Artforum i direktora Bijenala u Veneciji, promotora italijanske umetnosti u Evropi i Americi. I mada je u složenim sistemima suprotstavljenih struja bio izložen kritici u Italiji i šire, Ćelant je u osnovi bio cenjen i drag prijatelj, kao realan, konstruktivan i afirmativan promotor koji je podizao nivoe umetnosti, umetnika i institucija.

Upoznali smo ga 1965. na izložbi Novih tendencija 3 u Zagrebu i od tada se razvijalo dugo prijateljstvo i saradnja. Boraveći povremeno u Italiji, sretali smo se na ključnim mestima i tada sam upoznavala i ključne umetnike. Ta druženja inicirala su ideju da se organizuje prezentacija umetnika Siromašne umetnosti u vreme održavanja drugog Bitefa 1968. Tokom otvaranja Bijenala u Veneciji 1968, zaključujemo ovu ideju o dolasku Đermana i umetnika u Beograd. Bilo je sve smo spremno za taj događaj - štampa promo priloga, prateće izložbe: vizuelna poezija, optička umetnost, Grupa OHO i happening, javni događaji. Pred sam početak, međutim, stigao je telegram od Đermana i brojna pisma umetnika da je poginuo Pino Paskali… Tragična sudbina umetnika zaustavila je planirani događaj Arte povera u Beogradu. Ćelant dolazi potom 1970. godine u Beograd i drži predavanje sa projekcijama o konceptualnoj umetnosti, arte povera i lend artu u Ateljeu 212, na četvrtom Bitefu.

Ponovo je boravio u Beogradu 1980. godine, u okviru programa Galerije Studentskog kulturnog centra, kada je govorio o ličnom iskustvu u Americi, posebno u Los Anđelesu. Zapravo, govorio je o promenama i novim strategijama ka različitim disciplinama i medijskom dobu.

U vreme poznatog skandala povodom učešća Marine Abramović na Bijenalu umetnosti u Veneciji 1997. godine, Ćelant ju je, kao direktor Bijenala, pozvao da učestvuje na njegovoj izložbi Futuro Pasato Presente – Buduće Prošlo Sadašnje. Tim povodom pozvana sam da napišem tekst za katalog Bijenala.

Đermano Ćelant, Jovan Ćirilov, Biljana Tomić i Paris Murray, JDP, BITEF 2006, privatna arhiva

Na poziv Jovana Ćirilova, učestvovala sam 2006. u programu obeležavanja pola veka Bitefa, na kojem sam organizovala program umetničkih dešavanja od 1968. do 1973. Zahvaljujući Italijanskoj ambasadi, dolaze Đermano Ćelant i Akile Bonito Oliva.

Đermano je došao sa svojom suprugom Paris Murray. Održao je predavanje Arhitektura i umetnost. Akile Bonito Oliva govorio je o izložbi Persona 1971. Može se reći, dva bitna italijanska predstavnika: Ćelant sa Arte povera 60-ih, a Oliva sa transavangardom 80-ih godina, ali i kao učesnik na petom Bitefu 1971. sa Personom, pred-postmodernim konceptom i sa značajnom grupom umetnika (Jannis Kounellis, Gino De Dominicis, Giulio Paolini, Vettore Pisani, Mimmo Germana i drugi).

Za mene, pisati o Đermanu je i memorija jednog nezaboravnog vremena kada se sve pokretalo i kada smo bili deo i učesnici u opštim promenama 60-ih.

Veoma mi je značilo shvatanje i interpretacija akritičke kritike, i takođe, njegovo formiranje Dokumentarnog centra u Đenovi. Moram reći da je moja metodologija pisanja imala slične karakteristike, kao i pristupi u organizovanju razlitičih programa i posebno shvatanja saradnje sa umetnicima i rada galerije. Druga bitna inicijativa je da sam u jednom periodu vođenja Galerije SKC-a, dok je Dunja Blažević boravila u Americi 1971/72, postavila i bazu Dokumentarnog programa SKC-a, kao najbitnije službe dokumentovanja nove umetnosti, i kasnije pokrenula SKC novinu Moment, gde bi se sabirali aktuelni koncepti i teorije umenosti. Izašla su 4 broja.

Prelom između 60-ih i 70-ih zanimljiv je primer kako se umetnost brzo menja i da se mora ići dalje i dalje sa novim / starim generacijama. Dakle, Buduće Prošlo Sadašnje - tema Đermana Ćelanta, Bijenale u Veneciji 1997.

Biljana Tomić

*Naslovna foto: Screenshot/YouTube

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r