Blokirana ljudskost

Komad „Ružni, prljavi, zli“ Slobodana Obradovića, prema motivima istoimenog filma Etorea Skole / italijanske crne komedije o siromašnoj, sebičnoj i grabežljivoj familiji s margine društva, biće premijerno izveden 14. marta u Beogradskom dramskom pozorištu, u adaptaciji i režiji Lenke Udovički, koja se time vraća na beogradsku scenu posle više od dve decenije.

Obradović je izjavio da je prebacujući filmski u pozorišni jezik posmatrao iz drugačije perspektive film koji je snimljen 1976. godine i za koji se moglo misliti da se tiče samo tih ljudi sa margine koji su u njemu prikazani.

Prema njegovoj oceni, danas se “stiče utisak da je Skola imao gotovo proročku viziju i da se tu ne radi o pojedincima nego o našoj civilizaciji koja je, nažalost, ružna, prljava i zla”. “Na dnevnom nivou, u medijima, vidimo kako stvari idu u pravcu kataklizme. Isplivale su na površinu sve one stvari na koje Skola upozorava, na prvom mestu nemanje empatije i nepostojanje figure koja bi u savremenom svetu mogla da se posmatra kao neko ko je heroj našeg vremena”, rekao je Obradović 10. marta na konferenciji za novinare.

Kako je dodao, raduje ga podvig BDP-a koje je u vremenu kada pozorište izgleda gubi bitku protiv TV serija, uspelo da napravi predstavu s velikim brojem likova.

Lenka Udovički, koja je u bogatoj karijeri sarađivala sa renomiranim svetskim umetnicima i kulturnim institucijama i umetnički je rukovodilac Kazališta Ulysses, izrazila je zadovoljstvo što se vraća na beogradsku scenu posle 22 godine (kada je radila Brehtovu “Majku hrabrost” u Domu omladine).

“Osećam uzbuđenje i odgovornost. Dovela sam i svoje saradnike i mislim da se napravio divan spoj između njih i glumaca i ekipe BDP-a. Radili smo intenzivno i teško. ‘Mučila’ sam glumce i tehniku, ali osećam poslednjih dana da će se uloženi trud isplatiti”, rekla je Lenka Udovički.

“Skola je radio film o sub-proletarijatu, najnižoj i najsiromašnijoj klasi, o ljudima sa dna kace, a moje osećanje je da smo danas nekako svi na dnu nekakve kace, jer samo 0,0001 posto stanovništva ima veće finansije i resurse nego ostalih 99,999... posto. I ne radi se samo o materijalnom siromaštvu nego i o duhovnom siromaštvu, o tome kako smo blokirani. Skola je u jednom intervjuu rekao - ako čovek ne može da razvija plemenitu ličnost koju nosi u sebi, kada je to blokirano sistemom i negde odozgo, to je takođe jedan vid eksploatacije. Kakvi nam se snovi prodaju, kakve vrednosti plasiraju, ko su heroji današnjice u svetu kapitalizma i za šta verujemo da će nas učiniti srećnima – to je sve blokada onoga što kao ljudska bića nosimo u sebi i trebalo bi da razvijamo, a što ne razvijamo”, rekla je Lenka Udovički.

Ipak, ova teška tema, kako je najavila, prikazana je u predstavi isto kao i na filmu, sa puno humora, istina crnog, što ju je i privuklo.

“Skola je napravio grotesku, neorealizam okrenuo naglavačke. Film i jeste stekao kultni status jer daje priču na lud, duhovit način. To je i mene ponelo. U tom smeru smo radili predstavu”, izjavila je rediteljka.

Glavnu ulogu igra hrvatski glumac Ozren Grabarić, najavljen kao regionalna glumačka zvezda, koji je izrazio zadovoljstvo svojom prvom saradnjom s nekim beogradskim teatrom, kao i iznenađenje zbog broja novinara i kamera na konferenciji. “U Zagrebu je to puno manje”, rekao je on.

“Uživao sam radeći sa fantastičnim ansamblom koji se upustio u avanturu koja, čini mi se, nikome nije bila laka. Zahtevi autorskog tima bili su visoki, puno koreografije, muzike koju smo sami stvarali. Bio je to za mene neobičan i uzbudljiv proces, a mislim da će se predstava dalje graditi pred publikom i sa publikom, koja može da očekuje jednu ‘ludu’ predstavu”, izjavio je Grabarić.

Napominjući da je gledao dosta srpskih predstava, Grabarić je rekao da je ova malo drugačija u pozorišnom izrazu, jer se ne zasniva na inače dominantnom psihološkom realizmu.

“Sve je dignuto u jednu stilizaciju, uz preciznost u izvedbi, koja je meni draga, jer za mene teatar jeste teatralan, za mene je on veći od života. Psihološki realizam je samo jedan deo teatra, koji je puno širi od toga. Ovo je nešto uzbudljivo  interesantno”, istakao je Grabarić.

Njegov lik je Đakinto, pater familijas koji je zbog jedne povrede dobio odštetu, ali pare ne da nikom. “Samo troši na sebe i za svoje zadovoljstvo, dok cela porodica samo čeka kad će to maznuti i trošiti na sebe. To jeste i kritika kapitalizma i kapitalističkog sna koji nas je sve doveo u to da budemo sve površniji i da trčimo za novcem, da radimo sto stvari odjednom i da ne možemo da se usredsredimo, zbog čega, između, ostalog, nestaju majstori svog zanata”, rekao je Grabarić.

Članove porodice sastavljene od četiri generacije, koji se izdržavaju uglavnom krađama i prostitucijom, ali i radeći sve druge poslove, poštene ili nepoštene, igraju: Nina Janković, Aleksandar Vučković, Aleksandar Jovanović, Vanja Nenadić, Iva Ilinčić, Ivan Zablaćanski, Ivana Nikolić, Jana Milosavljević, Jovo Maksić, Marko Gvero, Milan Zarić, Nađa Sekulić, Nataša Marković i Slađana Vlajović.

U autorskoj ekipi su scenograf Aleksandar Denić, kostimografkinja Bjanka Adžić Ursulov, kompozitor Najdžel Ozborn i koreograf Staša Zurovac.  

Predstava se igra na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković”, a prva repriza je 15. marta.

*Foto: BDP

(SEEcult.org)