Bogat program 12. Beldoksa, ponovo nedovoljna podrška

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks prikazaće od 8. do 15. maja više od 100 premijera, počev od “Linije života” Darka Bajića do dokumentarca o beogradskoj rok grupi Električni orgazam Marije Vukić, ali su organizatori ponovo izrazili negodovanje zbog nedovoljne podrške na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Srbije, zbog čega najavljuju tužbu.

Osnivač i direktor Beldoksa Mladen Vušurović rekao je 17. aprila na konferenciji za novinare da je veoma zadovoljan profilisanjem tog festivala, jer mu “umetnički pečat daje ličnu kartu”, a tome je oduvek i težio. “Beldoks je došao u situaciju da zacrta cilj da izraste među 20 najznačajnijih evropskih festivala dokumentarnog filma, i u narednih pet godina verujem da će uspeti u tome”, izjavio je Vušurović, dodajući da je zahvalan na pomoći Filmskom centru Srbije za industrijski program Beldoksa, kao i na podršci Media deska Kreativne Evrope.

Međutim, na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Srbije Beldoks je dobio samo jedan od traženih osam miliona dinara, što je oko polovine potrebnog budžeta. Vušurović je rekao da će podneti tužbu, kao i prethodne godine, zbog kršenja odredbe iz Zakona o kulturi o ravnopravnom tretmanu učesnika konkursa.

“Odavno tražimo da se organizuje ozbiljan skup i utvrdi strategija za našu festivalsku scenu. U Ministarstvu kažu da je to dobra ideja, ali još ništa nije preduzeto”, rekao je Vušurović.

Selektori i direktor BELDOCS-a, foto: Tamara Markić

Reditelj Darko Bajić, čijim će filmom “Linija života” 12 Beldoks biti otvoren 8. maja u Kombank dvorani, rekao je da su “od vremena kada su ‘ubijeni’ bioskopi, festivali postali jedina mogućnost da publika komunicira sa delima koja nisu blokbasteri”. Bajić je podsetio da je prvi Beldoks održan u bioskopu “Balkan” koji je on programski vodio kao kuću autorskog i nezavisnog filma.

Najavljujući svoj film “Linija života”, koji će na 12. Beldoksu imati svetsku premijeru, Bajić je rekao da je to priča o sinu i ocu, o životu i radu njegovog oca, akademskog slikara Miloša Bajića, koji je preživeo zloglasni logor Mauthauzen. “Posetio sam taj logor sa ocem prvi put kada sam imao 17 godina. On je i u logoru smrti uspevao da crta i da uz pomoć drugova krije i sačuva crteže. Uvek me je fascinirala njihova energija, ljubav i volja za životom i to sam hteo da pokažem u svom filmu”, izjavio je Bajić. Kako je dodao, njegov otac je imao cilj, umetnost mu je pomogla i uspeo je da preživi, ali 11 miliona drugih ljudi u logorima širom Evrope tokom Drugog svetskog rata nije.

“Zato ovaj film nije samo biografska priča o slikaru, nije samo reportaža, već je to film o jednom vremenu o kom publika treba više da čuje, naročito danas kada su opet surova vremena”, rekao je Bajić.

Darko Bajić, Linija života, privatna arhiva

Koscenaristkinja filma je Tamara Danilović Ćirić, koja se već desetak godina bavi istraživanjem te teme i koautorka je knjige o koncentracionom logoru Mauthauzen, u kojem je bio i njen deda Trivun Danilović. “Mauthauzen je bio najstrašniji logor. Otišla sam tamo na komemoraciju 2009. godine. To je najveća i najbolje organizovana komemoracija, ali imam utisak da Srbija oskudno učestvuje u tome. Ne shvatam zašto, mnogim našim ljudima preci su tamo stradali, trauma je pogodila ogroman broj članova porodica”, rekla je Tamara Danilović Ćirić i zahvalila reditelju, kao i producentkinji Darji Bajić što se ušli u ovaj ni malo lak, ali vrlo potreban projekat.

Program 12. Beldoksa obuhvata filmove u 16 selekcija, koje su odabrali umetnički direktor Marko Grba Sing i selektor Igor Stanojević, a biće prikazani na 11 lokacija. Na zatvaranju, nakon dodele nagrada, biće premijerno prikazan srpski dokumentarac “Električni orgazam za ljude budućnosti” u režiji Marije Vukić.

U međunarodnom takmičarskom programu biće prikazano deset filmova, a prema rečima selektora Stanojevića, taj program “krasi energičnost, hrabrost i odlučnost pretežno mladih autora u punoj stvaralačkoj snazi”.

“Obeležen je zapitanošću nad mestom života, domom, bilo da se radi o rumunskim migrantima u filmu ‘A Lua Platz’, meštanima skvotovanog gradića u filmu ‘Doel’ ili noćnom tumaranju pod neonskim svetlima Taipeija u filmu ‘Kraj radnog vremena’. Nastanjeni gluvare, a bezdomni traže uzemljenje, u Evropi, Aziji, po celom svetu”, rekao je Stanojević.

Umetnički direktor Marko Grba Sing najavio je šest filmova u domaćoj konkurenciji (četiri svetske i dve domaće premijere) raznolikih tematika.

“U filmu ‘Taurunum boy’ Jelene Maksimović i Dušana Grubina pratimo zemunske tinejdžere tokom letnjeg raspusta s prelaska iz osnovne u srednju školu. ‘To sam što jesam - Gipsy mafia’ Andrijane Stojković obrađuje istoimeni romski hip-hop bend i njihove živote. Film Ivana Markovića ‘Centar’ je eksperimentalni dokumentarac o Sava centru. ‘Deca proleća’ Dušana Solomuna proučava pitanje sirijskih izbeglica u Nemačkoj, ‘Na crnoj listi’ Sare Marković i Nikole Dragovića prati pripadnike Falun Dafe u Srbiji i konačno, tu je biografski film o bendu Električni orgazam Marije Vukić”, rekao je on.

Od ove godine uvedena je i nagrada za najbolji kratki film, za koju konkurišu filmovi dužine do 40 minuta iz svih pratećih selekcija.

Koncepcija pratećih programa se naslanja na prošlogodišnju, ali uvedene su i neke izmene. U programima Vatromet i Meteori zastupljeni su filmovi naglašeno kinematičnih poetika.

“Filmovi iz programa Vatromet su uzbudljivi, dinamični i vizuelno upečatljivi, dela snažnih, neafirmisanih, mladih glasova, dok filmovi iz programa Meteori otvaraju neke nove horizonte i obasjavaju nove staze filmskog jezika”, najavio je Stanojević.

U nastavku saradnje sa Muzejem savremene umetnosti, u okviru Meteora biće prikazani novi filmovi velikih reditelja kao što su Cai Ming-Lijang, Albert Sera, Vang Bing, Radu Žude i drugi.

Filmovi sa aktuelnim političkim temama uvršteni su u program Naslovna strana, a selekcija Udarni termin je skup kritički i komercijalno najuspešnijih dokumentaraca iz 2018, među kojima su dobitnik Oskara “Slobodan i sam” i nominovani za Oskara “U procepu” i “Okrug Hejl ovog jutra, ove večeri”.

Program Lavirinti pravde na ispit stavlja pravdu, njeno čitanje i razumevanje u modernom trenutku, a podržala ga je Fondacija Hajnrih Bel.

Značajnu pažnju u tom programu privlači film “Suđenje Ratku Mladiću” Roberta Milera i Henrija Singera, reditelja koji će biti gosti Beldocsa. To je film o procesu koji je pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu vođen protiv nekadašnjeg generala i načelnika Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića.

Tu je i film “RBG”, o sudiji američkog vrhovnog suda Rut Bejder Ginsberg i mnogi drugi.

Predstavnik Hajnrih Bel Fondacije Milan Bogdanović istakao je da je razlog za podršku festivalu to što je Beldoks plodno tlo za otvaranje tema koje mogu potpomoći kulturu dijaloga. “Zadovoljstvo nam je da pomognemo da se o temama koje nisu mejnstrim, nisu popularne, koje su tabu i kao takve neretko otvarane, govori više u cilju stvaranja plodnog tla za razvoj kulture dijaloga. Beldoks je definitivno ostrvo gde je to moguće”, rekao je Bogdanović.

U programu Profil, selekciji biografskih filmova, publiku očekuju dokumentarci o papi Franji, u režiji Vima Vendersa, o ruskom političaru Mihailu Gorbačovu, MMA borcu Konoru Mekgregoru, reditelju Vilijamu Fridkinu i teniseru Džonu Mekinrou.

Selekcija Intermisija okuplja najbolje od muzičkih dokumentaraca, među kojima i pronađeni film o Leonardu Koenu “Bird on a Wire” Tonija Palmera, koji će biti gost Beldoksa.

Selekcija Pejzaž nudi geografske i antropološke filmove iz svih delova sveta, od Severnog pola do Latinske Amerike, dok će nova celina Povetarac ponuditi naslove koji akcenat stavljaju na blažu, ljudsku stranu života.

Publiku očekuju i retrospektive dela japanskog dokumentariste Kazua Hare i hrvatskog reditelja Gorana Devića, koji će biti počasni gosti.

“Japanski enfant terrible Kazuo Hara je, uprkos svom skromnom ali legendarnom opusu i dalje nažalost nepoznat srpskoj publici, što ćemo, nadamo se, ispraviti ovom kompletnom dokumentarnom retrospektivom, koja uključuje i njegovo najpoznatije delo ‘Careva ogoljena vojska i dalje maršira’, kao i masterklasom i razgovorima posle filma. Dević je autor koji je kod nas najpoznatiji po svom debitantskom igranom filmu ‘Crnci’ (korežiran sa Zvonimirom Jurićem), ali retrospektiva će se fokusirati na njegove pretežno ranije, kratkometražne radove koji se na duhovit, pronicljiv i moćan način bave današnjim društvom na prostoru bivše Jugoslavije”, izjavio je Igor Stanojević.

U saradnji s festivalom Doc Lisboa i portugalskom kompanijom “Nov Group”, biće predstavljena ovogodišnja zemlja u fokusu – Portugal, i to kroz sedam filmova koji na pravi način obuhvataju moderan portugalski dokumentarni film, rekao je Grba Sing. Program će voditi jedna od selektorki festivala Doc Lisboa Agnes Vildenstajn, kao i član žirija srpskog takmičarskog programa i reditelj Manuel Mozos.

Program Teen namenjen je mlađoj publici, za one koji gledaju u budućnost filmske umetnosti i dokumentarizma rezervisana je selekcija VR, a specijalne projekcije imaće filmovi “Sveci, Savo i Srbija” Sava Tufegdžića i “Poslednji bogumili” Nedima Lončarevića, gostiju festivala.

Šef Industry programa Džem Ostufekci istakao je novine u okviru jedne od sekcija - u okviru Beldoks marketa više od 300 naslova biće dostupno putem onlajn video biblioteke gostima tog programa za profesionalce.

Festival su podržali: Evropska unija kroz program Kreativna Evropa (potprogram Media), Ministarstvo kulture i informisanja, Filmski centar Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Austrijski kulturni forum, Italijanski kulturni centar, Gete institut, Francuski institut, Media desk Srbija, ambasade Švajcarske, Holandije, Belgije, Danske, Portugalije, Švedske, Walonie-Bruxellex, Heinrih Ball Srbija i portugalska kompanija “Nov Group” koja je podržala program Fokus Portugal, kao i brojni medijski pokrovitelji, partneri i prijatelji.

Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)