Bogat program 6. BELDOCS-a
Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOSC biće održan od 26. do 30. aprila u Beogradu i paralelno u Novom Sadu, a bogatim programom nastavlja da neguje vrstu živog, aktuelnog, angažovanog, borbenog dokumentarca, čija etička dimenzija ide ispred estetske.
Uz takmičarsku i informativnu selekciju srpskog dokumentarnog filma, međunarodni takmičarski program i muzičke dokumentarce, šesti BELDOCS prikazaće i revijalni program, kao i retrospektivu filmova Krisa Markera.
Srpski takmičarski program nudi deset filmova, među kojima je i eksperimentalni dokumentarac Marte Popivode “Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo”, koji je izazvao veliku pažnju na nedavnom 63. Berlinalu, gde je imao svetsku premijeru.
Jugoslavija, Marta Popivoda
U domaćoj konkurenciji su i “Drugi susret” Željka Mirkovića, “Anplagd” Mladena Kovačevića, “Kosma” Sonje Blagojević, “Albertov put” Predraga Bambića, “Prag i srpski slikari” Nenada Ognjenovića, “Dragan Wende” Dragana Petrovića, Vuka Maksimoviča i Lene Miler, “Biljeg Živka Nikolića” Snežane Bajčete, “Tačno u centar” Marka Grujića i “Arie” Branka Lazića.
U okviru srpskog informativnog programa biće prikazani filmovi: “Ovde sam” u režiji Irene Fabri, “Vrata Srbije - Mojsinjska sveta gora” Marka Dabića i “Odavde nema nazad”, u režiji Milana Smiljanića.
Kao i ranijih godina, BELDOCS će prikazati i nekoliko filmova koji problemskom dimenzijom, polemički intoniranim kontekstom, nekonvencionalnim i nestereotipnim filmskim pristupom, a pre svega beskompromisnošću, snažno emancipuju ideju slobode stvaralaštva i suočavaju se s gorućim problemima našeg okruženja.
Među njima su i filmovi Marte Popivode, Sonje Blagojević, Irene Fabri i Predraga Bambića.
Film Marte Popivode, koji se bavi izvođenjem ideologije u javnom prostoru putem masovnih performansa, snažna je rekonstrukcija geopolitičke tvorevine koja više ne postoji i koja se zvala Jugoslavija. Autorka je obiljem arhivskih snimaka, stavila tu istorijsku tvorevinu na snažan i nezaboravan način pod filmsku lupu, istakli su organizatori.
Film “Kosma” Sonje Blagojević, kroz rad istoimene mreže pet srpskih radio stanica na Kosovu, govori o ljudima koji kreiraju informatičku svest svojih korisnika i hrabrošću i posvećenošću pomeraju granice profesije. Bez ostrašćenosti, bez gneva, pogled rediteljke je pogled objektivnog izveštača koji pravi alarmantni stenogram o izolovanosti čitave jedne populacije.
“Ovde sam” rediteljke Irene Fabri je angažovani film o životu jedne romske porodice, viđen očima same te porodice. Priča je bremenita problemima, počev od nemogućnosti apsolutne adaptacije u novi milje, preko reakcija ljudi na njeno prisustvo, do provokacija i bojkota koji ta porodica doživljava, da se posle svega nameće pitanje o toleranciji sredine kao suštinsko pitnje o svesti urbanih sredina novog milenijuma.
Bambićev “Albertov put”, prikazan premijerno na nedavnom 41. FEST-u, posvećen je nagrađivanom konstruktoru filmskih kamera Albertu Majeru. Film na dramatičan način pripoveda o njegovoj sudbini, kao pripadnika nemačke manjine u Vojvodini, koji je nakon oslobođenja 1945. godine, trpeo razna šikaniranja, degradacije i poniženja kao Nemac, da bi odlaskom u Ameriku postao jedan od najčuvenijih konstruktora filmskih kamera i za svoje životno delo primio najveću esnafsku nagradu za svoje invencije.
The Gatekeepers, Dror Moreh
Međunarodni program šestog BELDOCS-a obuhvata osam filmova, među kojima je i “The Gatekeepers” Drora Moreha koji je taj dokumentarac snimio tako što je nagovorio šest nekadašnjih vrhunskih obaveštajaca izraelskog Shin Beta da mu se povere u gledajući u kameru. U pitanju su prvorazredne ispovesti koje govore o mučenju zarobljenika, o mukotrpnom praćenju osumljičenih, o spektakularnim akcijama, koje završavaju željenim ciljem, tokom takozvanog Šestodnevnog rata 1967, kada je izraelska vojska okupirala teritorije naseljene Palestincima. U toj delikatnoj situaciji, Palestinci su uzvratili terorizmom, pa je sve postalo jednostavnije, u smislu moralnog utemeljenja i opravdanja nasilja, nad nasiljem.
Film razotkriva univerzalnu suštinu sukoba, koja se sadrži u verskom fanatizmu, koji podstrekava mlade ljude na ubistvene i tragične akcije terora, kako na palestinskoj, tako i na izraelskoj strani, a za koji država ne nalazi niti interesa niti snage da suzbije, što je predominantni razlog da se situacija desetinama godina samo pogoršava. Film snažno razotkriva i univerzalnu vrednost ljudskog bića - ko i pod kojim uslovima može da naredi tuđu smrt.
Brazilski film “Elena” rediteljke Petre Koste predstavlja snažnu porodičnu ispovest o dubokoj vezanosti dve sestre, starije Elene koja odlazi u Njujork da postane glumica, i mlađe Petre, koja 20 godina kasnije postaje glumica, i odlazi da traži Elenu. O njoj ima samo neke sitnice: kućne filmove, izreske iz novina, dnevnik i pisma. Crte lica dve sestre potpuno se mešaju i stapaju, nemoguće ih je razlikovati. Kada Petra konačno pronađe Elenu na neočekivanom mestu, mora naučiti da je pusti da živi svoj život.
Elena, Petra Costa
U filmu “The Machine Which Makes Everything Disappear”, režiserka Tanatin Gurchiani pozvala je mlade ljude da pred kamerom otkriju svoje probleme i snove. Njihovi razgovori se besprekorno slažu u filmske deliće gruzijskog života. Te vanredne i dirljive priče o ratu, ljubavi, snovima i siromaštvu, ocrtavaju kaleidoskopsku sliku modernog društva kojim još uvek odzvanja sovjetska prošlost. To je svet u kome se tradicija i modernost fino prepliću u poeziju traganja za boljim životom.
Publika BELDOCS-a videće i film “Pussy Riot - A Punk Prayer”, u režiji Majka Lernera i Maksima Pozdorovkina, posvećen članicama ruskog pank benda Pusi Rajot koje su zatvorene posle kontroverznih predsedničkih izbora u Rusiji 2011. godine, kada je Vladimir Putin ponovo izabran za šefa države, uprkos protestima desetina hiljada građana. Članice grupe Pusi Rajot osuđene su na zatvorsku kaznu zbog izvođenja pankerske molitve “Majko Marijo spasi nas Putina” u najvećoj moskovskoj crkvi. Ruski dokumentarista Pozdorovkin, u saradnji s britanskim filmskim autorom Lernerom, priča kako je taj naivan akt protesta tri mlade devojke zaokupio pažnju ruske javnosti i postao snažno prepoznat slučaj zloupotrebe ljudskih prava u svom radikalnom obliku.
Pussy Riot - A Punk Prayer
Film “Gulabi Gang”, u režiji Nishthe Jain, bavi se nasiljem prema ženama i poniženjem koje trpe u okviru porodice u savremenom indijskom društvu, koje je izgrađeno na tradicionalnom kastinskom sistemu. Glavna protagonistkinja, mlada Sampat Pal sa severa Indije, formira grupu istomišljenica Gulabi Gang kako bi obučila i organizovala žene da se suprostave potlačenom položaju i odbrane se. Obučene u roze sarije, noseći u rukama štapove, grupa je izrasla u pokret koji broji na hiljade članica. Film dokumentuje njihovu istrajnsot i uspešnost u razrešavanju mnogobrojnih porodičnih konflikata.
BELDOCS je najavio i retrospektivu Krisa Markera, svojevrsni omaž tom uticajnom francuskom reditelju, fotografu, novinaru, pesniku, piscu, putniku i inauguratoru novog stila u dokumentarnom filmu, koji je preminuo 2012. godine.
Retrospektiva Markera, koga mnogi današnji autori dokumentarnog filma navode kao svog uzora i učitelja, obuhvata šest filmova: “Le fond de l’air est rouge”, “A bientôt, j’espère”, “La sixième face du Pentagone”, “Puisqu’on vous dit que c’est pošible”, “L’ambašade” i “2084”.
Taj program ostvaren je u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu, a projekcije filmova pratiće uvodne reči i predavanja teoretičara umetnosti i filma.
Gulabi Gang
Šesti BELDOCS biće svečano otvoren u Sava centru, a filmovi će biti prikazivani u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra, Domu kulture Studentski grad i u bioskopu “Fontana”, a istovremeno i u Kulturnom centru Novog Sada.
Na jubilarnom, petom BELDOCS-u, 2012. godine, filmovi “Pismo ocu” Srđana Keče i “Biba struja” Dušana Čavića i Dušana Šaponje ravnopravno su osvojili nagradu za najbolji srpski film.
“Pismo ocu” dobio je i nagradu za najbolji film na BELDOCS-u odlukom žirija srpskog ogranka međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI, dok je žiri FIPRESCI Srbija proglasio najboljim “Pećinu zaboravljenih snova” Vernera Hercoga o praistorijskim crtežima na jugu Francuske, a nagradu za najbolji film u međunarodnoj konkurenciji dodelio je filmu “Najmanje mesto na svetu” Tatiana Hueza.
Peti BELDOCS završen je u prepunom Sava centru domaćom premijerom filma “Marina Abramović: Umetnik je prisutan” o retrospektivi te svetski slavne umetnice, rođene u Beogradu, u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA).
(SEEcult.org)
