Bonjour l’Europe

Izložba “Bonjour l’Europe” sa delima hrvatskih umetnika iz privatne zbirke Dagmar Menegelo (Meneghello), biće otvorena 3. marta u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) i Galeriji poklon-zbirke Rajko Mamuzić u Novom Sadu, a preispituje funkcije privatnosti i intimizma problematizovanjem utopijskih zahteva umetnosti ranog modernističkog slikarstva u Hrvatskoj i transfera privatnosti u kulturu.

Projekat otkriva privatne veze umetnika sa kolekcionarom i modele njihovih ukrštanja u umetničkim radovima, ali i uspostavljanje modela saradnje, razumevanja sličnosti, razlika i rešenja, te dekonstrukcije jednog modela zatvaranja koji opterećuje naše istorije i postavlja nov kulturni model koji pojmove savremenog društva razume kao vrednosti Evropske unije, vrednosti u razlikama, naveo je u tekstu povodom izložbe kustos Živko Grozdanić, umetnik i bivši direktor MSUV.

Prema Grozdanićevim rečima, izložba je samo jedan mogući scenario “ispričan” u dva galerijska prostora, gde se pojam intimizma i privatnosti sagledava kroz uvid u Kolekciju Dagmar Menegelo, odnosno kroz poznavanje modela prikupljanja radova i načina artikulisanja “velikih tema” istorijskog nasleđa hrvatske umetnosti.

Dagmar Menegelo izložiće dela umetnika s kojima je blisko sarađivala gotovo pola veka, a među njima su: Ivo Šebalj, Ferdinand Kulmer, Ivan Lesiak, Željko Hegedušić, Đuro Seder, Ordan Petlevski, Miroslav Šutej, Boris Bućan, Boris Demur, Zlatan Vrkljan, Željko Jerman, Igor Rončević, Toni Franović, Ivica Malčić i mnogi drugi.

   Boris Bućan, Botanika Twins

Poseban segment izložbe čini omaž nedavno preminuloj Nives Kavurić Kurtović, hrvatskoj slikarki i redovnoj članici Hrvatske akademije nauka i i umetnosti (HAZU), koja je svojim radovima blisko obeležila kolekcionarkin život.

Hrvatsko žensko pismo značajni je deo kolekcije, kao što su: Vera Fischer, Tonka Petrić, Nada Falout, Zea Fio, Anja Ševčik, Lidija Šeler, Nikolina Ivezić, Paulina Jazvić, Koraljka Kovač, Tisja Kljaković…

     Fio Zea, Moj atelier

Dom Dagmar Menegelo na malom nenastanjenom dalmatinskom ostrvu uvek je bio omiljeno sidrište skulptorima od Angelija Radovanja, Raula Goldonija, Belizara Bahorića, preko Josipa Diminića, Dine Merhav, Ante Marinovića, Edithe Merle i Edithe Sćubert, Sanje Sašo, Dore Kovačević, Peruška Bogdanića, Kuzme Kovačića do najmlađih - Petra Dolića, Petra Hranuellija, Nikole Vudraga, Ivana Valušeka, Alane Kajfež.

Kolekcija broji oko 1.500 umetničkih artefakata, a tu je i brojna važna dokumentacija.

  Vrkljan Zlatan, 1955. Mitologija, Adam i Eva, 1985.

Dagmar Menegelo, rođena 1943, već je sa 16 godina radila u “Studentskom listu”, a sa 18 godina bila redovno zaposlena u zagrebačkom “Večernjem listu”. Životni planovi bazirali su se na radu i životu u kulturi u svetskim metropolama. Slučajni susret, 1965. godine s harizmatičnim i  20 godina starijim Jurjem Totom Menegelo, koji je pokušao da obnovi od komunista uništen 200 godina stari porodični posed na Palmižani, nenastanjenom ostrvu kraj Hvara - promenio joj je kompletno život. Umesto da se otisne na plovidbu svetom, ukotvila se na maloj enklavi bez ijedne civilizacijske tekovine, vode, struje, telefona, redovne veze s kopnom. Kako bi preživela kompletnu izolaciju od ljudi i ikakvih događanja, izuzev nekoliko letnjih meseci, težak fizički rad i surovo zimsko okruženje, u svoj život i dom uvela je umetnost i umetnike. Više od 400 likovnih izložbi, koncerata ozbiljne muzike priredila je u Galeriji na kraju sveta i od svog doma napravila jedinstveni “otok umetnosti”, jedan od najpoznatijih i najlepših hrvatskih brendova kulturnog turizma, omiljenu internacionalnu destinaciju umetnika i onih koji vole umetnost.

“Smatrala sam da je umetnost i kolekcionarstvo jedna vrsta vlastitog preispitivanja, avanturizam u nepoznato, otkrivanje nečeg što još nije otkriveno, pa sam pomagala izlagala i sakupljala mlade. Danas mnogi nisu mladi, neki su postali i akademici, brojni su profesori na akademiji. Neki su nas i napustili”, navela je Dagmar Menegelo, dodajući da je njena uloga mecene, koja je često prevagnula nad željama i ambicijama kolekcionara, obeležila njenu kolekciju, ali joj daje i čar.

“Od brojnih danas vrlo značajnih umetnika ja posedujem njhove, ne najbolje, ali najiskrenije rane radove. Ujedno za 90 posto mojih sakupljenih slika i skulptura znam kada su i kako nastali, a brojnim ‘rođenima’ bila sam prisutna. Savim sigurno za pola stoleća neće biti dvoumice o njihovoj autentičnosti”, navela je kolekcionarka, koja istiše i da njena kolekcija slika, zasnovana na ranim radovima umjetnika, u suštini nema tržišnu vrednost, ali je i ne misli nikad otuđivati, već ostavlja porodici da je nastavi.

Izložbu organizuju Hrvatski građanski savez i Centar za savremenu kulturu i komunikaciju ArtKult, uz podršku MSUV-a i Galerije likovne umetnosti poklon-zbirke Rajka Mamuzića.

Na izložbi u MSUV prvi put će u tom obimu biti predstavljena, a posle Novog Sada, videće je i publika u Sarajevu. U razgovoru su i izložbe u Zagrebu i Italiji.

Izložba će biti otvorena do 17. marta u MSUV, a do 3. aprila u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajko Mamuzić.

*Na vrhu: Ivan Lesiak, Bonjour l'Europe, kolaž, 1989. Pariz

(SEEcult.org)