• Search form

16.12.2016 | 23:19

Borka Pavićević: Da živi Magacin

Borka Pavićević: Da živi Magacin

Borka Pavićević, dramaturg i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, smatra da je značaj Magacina u Kraljevića Marka presudan za kulturnu scenu u Beogradu, a dovođenje u pitanje njegovog opstanka povezuje sa lokacijom na kojoj se nalazi – gradskom četvrti Savamala oko koje se lome koplja. Razlog za decenijsko nerešavanje statusa Magacina Borka Pavićević vidi u odsustvu volje nadležnih i njihovom neshvatanju značaja kulturne proizvodnje.

Kakav je značaj Magacina na kulturnoj sceni Beograda, kao centra nezavisne kulture koji postoji već deset godina?

B.P: I da ne postoji deset godina, mogao je da postoji i 20, ali njegov značaj je u svakom slučaju presudan i veliki. Da li to vide ljudi koji bi trebalo da vide, to sada nije pitanje, jer mi, prosto, živimo u paralelnim svetovima i  u tome i jeste problem. Značaj Magacina je u tome što ljudi u njemu žele da rade, a ima toliko institucija u kojima rade ljudi koji uopšte ne žele da rade. I to su ti paradoksi. Dovodi se u pitanje ono gde postoji sadržaj, i gde postoji energija, a uopšte nikome ne pada na pamet da dovodi u pitanje ono što je beskrvno ili, što bi Bruk rekao, mrtvozorno. U tome je značaj Magacina.

Značaj Magacina je i u tome što se nalazi u beogradskoj četvrti koja se zove Savamala i oko koje se biju koplja. Ima razlike između eksproprijacije i rušenja, jer ima i raznih oblika nasilja. U svakom slučaju, Magacin treba sačuvati - neću ni da pomislim da se neće sačuvati, jer bi to bio, u stvari, nastavak rušenja na neki način - rušenja njegovog sadržaja i okupljanja ljudi, rušenje rezultata rada koji je godinama evidentan i međunarodno značajan. Pored toga što je Magacin, ovaj prostor je i arhiv i memorijal. Tako se i zove. Fundusi su pitanje naših života. A šta mi zapravo imamo u fundusu?

Zašto gradske vlasti još nisu regulisale status Magacina kao centra nezavisne kulture?

B.P: Zato što neće. Prvo su mogli da ga pronađu rešenje oni koji su ga otvorili sa velikom pompom, kao znak svoje demokratske vlasti. A sada će ovi da kažu - kad oni nisu našli, zašto bismo mi!? Zato što ne postoji ta volja, ili to saznanje, taj uvid u stvari. Možda ljudi više vole modne revije… To je pitanje svetonazora. Živimo u svetu u kojem je butik važan, ali ne prozvodni, nego samo preprodavački. Mi toliko imamo malo mesta u kojima  se proizvodi bilo šta da bi ovo apsolutno trebalo sačuvati, jer je to mesto produkcije. Izgleda kao da produkcija ima nekakav niži značaj od trgovine, i to je nevolja koju mi živimo - od poljoprivrede do kulture. Znam samo da se čovek ne može boriti protiv toga konferencijama. Mora uzeti to. Ne znam kako, ali mora uzeti.

Mislite li da postoji kritična masa za odbranu ovakvih prostora?

B.P: Bob Dilan je (u govoru pročitanom na dodeli Nobelove nagrade za književnost) rekao: Svirao sam za 50 ljudi, svirao sam za 500 ljudi i svirao sam za 50.000 ljudi.

Teško je svirati za 50 individualnih ljudi, ali nekada tih 50 postanu 5.000, pa se onda to dalje umnožava. Ne može da bude odjedanput 500.000 ljudi, mora prvo da se naštima. Dakle, jako je važno imati smisla za tu manjinu, jer ona jednom u istoriji stvara većinu. Tako da je to bitno. A šta pametnije ima ovde da se radi, to ja sad ne vidim, osim da ljudi žele da urade ovde nešto što bi bilo korisno. Magacin hoće da živi, a živi u sredini  koja hoće da preživi. Živeti i preživeti nije isto. Magacin je u prilog životu, a ne preživljavanju. Tako da bi to bio uslov da se on i zadrži.

Razgovor sa Borkom Pavićević, vođen je u toku programa “Sačuvajmo Magacin – kulturni centar dostupan svima” koji je održan 12. decembra u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu kao prezentacija impresivnih rezultata ostvarenih u tom kulturnom centru u protekle dve godine od kada funkcioniše prema novom modelu Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS). Uz podršku mnogobrojnih umetnika, kulturnih radnika, javnih ličnosti i građana, Asocijacija NKSS poručila je da ne odustaje od tog prostora, a nadležne gradske vlasti i Dom omladine Beograda, kao formalnog korisnika, ponovo je pozvala da regulišu status Magacina pravnim formalizovanjem postojećeg modela funkcionisanja, zasnovanog na otvorenom kalendaru i dostupnosti svima.

_ _ _
Produkcija: SEEcult.org, 2016.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.