Branku Rosiću uručena nagrada Fondacije Tanja Petrović
Nagrada Fondacije Tanja Petrović za izuzetan doprinos afirmaciji kulture i umetnosti u medijima svečano je uručena 28. februara Branku Rosiću Rosi, novinaru, muzičaru i piscu, uz podsećanje na lik i delo Tanje Petrović, povodom deset godina od njene prerane smrti, kao i na dosadašnje laureate priznanja ustanovljenog u njenu čast.
Citirajući prošlogodišnjeg laureata Borisa Miljkovića, koji mu je i uručio nagradu u Jugoslovenskoj kinoteci, Rosić je rekao da ga je nagrada Fondacije Tanja Petrović baš obradovala, a nije joj se nadao.
"Kao svaki nestabilni čovek, čije raspoloženje varira u amplitudama, i ja sam tog dana, kada mi je saopšteno da sam dobitnik ovog velikog priznanja, bio u nekom daunu, a onda me je ta vest podigla iz suterena raspoloženja na sam krov radosti i euforije, jer ova nagrada nije tek tamo neka nagrada - ona nosi ime divne osobe koju sam izuzetno poštovao, dodeljuju je ljudi koje izuzetno poštujem, i ovu nagradu dobijaju ljudi koje takođe izuzetno poštujem", rekao je Rosić, jedan od osnivača Nedeljnika, u kojem je najpre bio urednik stranica iz kulture, a sada je zamenik glavnog i odgovornog urednika.
Rosić je rekao i da su mu poruke prijatelja koje je dobijao posle objavljivanja vesti da je laureat povećale njegov ponos, a zajednička im je konstatacija da je to najvrednija nagrada koju može da dobije.
"To me učinilo srećnijim i ponosnijim, jer sam to i sam mislio, a onda sam to čuo naglas od drugih", dodao je Rosić, inače mašinski inženjer, koji je svojevremeno svirao u kultnom pank bendu Urbana gerila, a zatim i u elektro-grupi Berliner štrase. Inspirisan muzikom, počeo je da se bavi novinarstvom, a tokom dosadašnje karijere uradio je brojne, velike intervjue - od Lepe Lukić do Joko Ono, od Morisija, preko Jua Nesbea, Jana Gilana, Žan-Žaka Barnela, do Milene Marković, Irvina Volša i Frederika Begbdea - kako je istakao u obrazloženju Upravni odbor Fondacije Tanja Petrović
Prema rečima Rosića, u vreme prvih izlazaka i početka bavljenja muzikom nije bio svestan da se bavi kulturom, jer je želeo da se zabavi i zabavi druge. "Većini nas je taj ulazak u svet umetnost bio bez nekog velikog plana i pretenzija", rekao je Rosić, dodajući da je od dana kada je uključio bas u pojačalo u Hali "Pionir" i kasnie u Stidentskom kulturnom centru (SKC) učestvovao i promovisao kulturu na razne načine - od prvih samizdat fanzina preko oficijelnih medija do Nedeljnika i na kraju romana.
"Smatrao sam, a i dalje verujem da promovisanje kuture može biti na razne načine – intervjuima sa najznačajnijim umetnicima Srbije, šireg i bližeg komšiluka, pričom sa bubnjarem Pink Flojda, ili sa čovekom koji je pravio čizme Džimiju Henridksu", istakao je Rosić, dodajući da je pokušavao da osvetli i objavi "sve ono što je promovisalo i afirmisalo jedan svet mašte i pravih kvaliteta". To je smatrao svojim zadatkom i zadovoljstvom, a nadao se da će to možda promeniti nekome život kao što su njemu promenili detinjstvo emisije na radiju i prvi tekstovi koje je čitao.
"Heroji su svi oni koji su bar jednoj devojčici ili dečaku promenili život i naterali ga u kreativnost ili bolji ukus", naglasio je Rosić i dodao da je među dobitnicima nagrade Fondacije Tanja Petrović mnogo takvih, pa smatra da i sam ne kvari tu reprezentaciju.
Rosić je, uporedo sa novinarskom, gradio i karijeru pisca. “A tako je dobro počelo”, “Za sutra najavljuju konačno razvedravanje” i “Dolazak matadora” naslovi su njegovih romana, u kojima nastoji da prikaže savremeni život, srednju klasu, ljude koji danas i ovde prolaze sve kroz šta prolazimo. Poznavaoci književnosti u njima prepoznaju trag poetike Mišela Uelbeka i Kventina Tarantina. I pored toga što za romane inspiraciju nalazi u stvarnim događajima, svoje pisanje objašnjava velikom kilometražom u maštanju, tako da u svojim delima stvarnost podupire fikcijom, istakao je u obrazloženju odluke o dodeli nagrade Rosiću UO Fondacije Tanja Petrović, podsećajući i da je kraljica Elizabeta druga odlikovala je Rosića Medaljom Britanske imperije za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza Velike Britanije i Srbije. Britanski kralj, tada princ Čarls, nazvao ga je princom, a bivšem britanskom premijeru Borisu Džonsonu predstavljen je kao “panker sa maskom novinara”.
Rosić je, kako je naveo UO Fondacije Tanja Petrović, iz generacije koja je od malih nogu aplicirala da bude buntovna, da ne prihvata nametnuta pravila, ali i da pronađe sebe učeći od drugih. Zato je lako zamisliti da i kada bude imao 85 godina na promociji njegove nove knjige neko kaže: “To je napisao Rosa panker!”
Značaj nagrade Fondacije Tanja Petrović istakao je i Boris Miljković, koji je kao prethodni dobitnik tradicionalno imao ulogu uručenja tog priznanja.
"Ova neobična nagrada, kojom se afirmišu ljudi, koji afirmišu kulturu u medijima, u jednoj zemlji u kojoj postoji teškoća da se kultura afirmiše, pogotovo u medijima, ta nagrada ima posebnu težinu. Nema slične. Samo postojanje nagrade koja osvetljava, prenosi, opisuje i apostrofira kulturu, ukazuje na krizu", rekao je Mijlković i zahvalio u tom pogledu osnivačima Fondacije Tanja Petrović.
Miljković je istakao i da "nije slučajno da je ovogodišnji dobitnik čovek koji se neprestano bori protiv krize, donoseći nam iz nedelje u nedelju briljantne razgovore, utiske, zapažanja, prikaze i imena, koji bi mogli prema nekom konceptu – ovde svakako njegovom ličnom konceptu – da prave granicu teritorije kulture i "prostakluka sa kojim živimo", kako to kaže i sam Rosić bez političke korektnosti, koja mu se gadi.
"Ono što je zajedničko svim dobitnicima čini mi se je da to što njihovo delo liči na usporeni snimak novčića koji leti kroz vazduh sa pismom na obe strane. Na jednoj strani te parice je slika njihovog rada na tome da nekultura ustukne, a na drugoj, koja se ukazuje samo par trenutaka, je konkretan artefakt koji u tajnosti proizvode. Knjige eseja, fotografije, romani, priče... koji prete da postanu tema nekim drugima koji će doći po ovu nagradu" u budućnosti, rekao je Miljković.
Rosić je deseti dobitnik nagrade koja je ustanovljena za izuzetan doprinos afirmaciju kulture i umetnosti u medijima u znak sećanja na prerano preminulu novinarku, urednicu i autorku u medijskim redakcijama kulture i izdavačkim kućama Tanju Petrović, koja je bila i prvi gradski sekretar za kulturu u Beogradu posle petooktobarskih promena 2000. Ceo profesionalni život posvetila je kulturi i njenom promovisanju.
Dosadašnji laureati nagrade Fondacije “Tanja Petrović” su: novinar, filmski i književnik kritičar Milan Vlajčić (1939-2022), radijski autor Žikica Simić, urednica i autorka emisije “Trezor” Bojana Andrić, novinar, rok kritičar i publicista Petar Peca Popović, kritičar, profesor na FDU i donedavni umetnički direktor BITEF-a Ivan Medenica, novinar, kritičar i kolumnista Teofil Pančić, Portal za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, fotografkinja i istoričarka umetnosti Goranka Matić i reditelj i kreativni direktor Boris Miljković.
Povodom desetogodišnjice dodele nagrade i osnivanja Fondacije Tanja Petrović prikazan je i kratak film koji podseća na istorijat tog priznanja i dosadašnje laureate.
Fondaciju Tanja Petrović inicirali su i osnovali Antonela Riha, Borut Vild, Vojka Pajkić, Katarina Španić Ostojić, Olivera Milošević, Srdan Golubović i Tamara Pupovac, u želji da se istaknu i podrže ličnosti koje su izuzetnim zalaganjem doprinele afirmisanju kulture i umetnosti u medijima.
Nagrada se tradicionalno uručuje 28. februara, na dan rođenja Tanje Petrović.
Tanja Petrović preminula je u februaru 2013. u 46. godini. Bila je urednica onlajn izdanja “Politike”, a prethodno i dugogodišnja urednica Radija B92 i izdavačke kuće Samizdat B92. Bila je i sekretar za kulturu Beograda posle petooktobarskih promena 2000. godine, a nakon četvorogodišnjeg mandata se vratila u B92, gde je do 2006. bila urednica Samizdata. Karijeru je započela na Studiju B. Bila je i urednica kulture na Trećem kanalu TV Beograd, gde je sarađivala u programu Festovizije, kao i saradnica BEMUS-a, BITEF-a, FEST-a, Tribine kompozitora, časopisa Rock...
(SEEcult.org)
