Budućnost Evrope
Subversive Festival u Zagrebu, posvećen u petom izdanju budućnosti Evrope, počinje filmskim programom od 5. do 12. maja u bioskopima Europa i Tuškanac, a potom će biit nastavljen međunarodnom konferencijom na kojoj već tradicionalno učestvuju neka od najradikalnijih imena teorijske misli.
Temu Evrope, kako su istakli organizatori, nametnula su aktuelna previranja unutar Evropske unije, kao i ekonomska, finansijska, društvena i ideološka kriza evropskog projekta. Temu je nametnula i činjenica da pristupanje Hrvatske EU, protiče u odsustvu ozbiljne rasprave, kako pre, tako i posle nedavnog referenduma.
Filmski program petog Subversive festivala uokviren je temom “Europa Incognita“, a predstaviće filmove u tri sekcije: “Nove tendencije evropskog filma”, “Evropske migracije” i “Feministički film”, uz prateći program sa sekcijama “Četvrti film” i “Nove estetike latinoameričkog filma”.
Ukazujući na probleme savremenog, posebno evropskog društva, izbor igranih i dokumentarnih filmova u glavnom i pratećem programu varira od tematizovanja pobune, problema migracija, identiteta i žrtava moderne neoliberalne Evrope do savremenog latinoameričkog i feminističkog filma. Pritom ostaje, kako je istakao član Umetničkog odbora Velimir Grgić, aktuelan, zanimljiv, subverzivan, jednostavno “izvrstan, savršen filmski kompas za putovanje Hrvatske u 'neku novu Europu'".
Festival svečano počinje filmom “Meta” Aleksandra Zeldoviča, ekstravagantnom distopijskom fantazijom u čijem je središtu grupa prebogatih Rusa koji tragaju za izvorom mladosti. Priča je fokusirana na ono što će im se dogoditi kada ga pronađu.
Način na koji Zeldovič barata sci-fi mehanizmima, kako je istaknuto, mnogo duguje filozofskom filmskom znan-fanu poput “Alphavillea”, “Stalkera” i “Fahrenheita 451”, prizivajući eklektični raspon literarnih i filmskih uzora (Kubrick, Spielberg, Tarkovski, Houellebecq). U Zeldovičevoj ambicioznoj storiji o dobru, zlu, moralu i žudnji, povremeno se ipak budi i klasični ruski duh, pa njeni akteri naprosto obožavaju da recituju Ljermontova.
Moskovski reditelj Zeldovič (1958) debitovao je filmom “Marva”, a nakon “Moskve”, “Meta” je njegova druga uspešna saradnja s piscem i scenaristom Vladimirom Sorokinom, velikim “šizoanalitičarom” socijalističkog kiča koji, poput Zeldoviča, baštini dugu tradiciju ruskog apsurda i histerije stila. Iako se u “Meti” Amerika kao ekonomski div ne spominje, jer ju je progutala Kina, astrofizički centar osmišljen je kao svojevrsna kopija “Roden Cratera” Jamesa Tarrela koji je ugasli vulkan u Arizoni transformisao u light-show instalaciju za sledbenike astromeditacije.
Među filmovima petog Subversive Festivala je i svetska premijera filma “Katastrojka” autorke Katerine Kitidi, čiji se prethodni film “Dugokracija” bavi uzrocima grčke dužničke krize i predlaže rešenja koja ne prihvataju vlada i najjači mediji, a pogledalo ga je više miliona ljudi širom sveta.
“Katastrojka” se bavi ruskom privatizacijom 90-ih, koja se smatra jednom od najgorih u istoriji, a sličan bi proces uskoro mogao zadesiti i Grčku. Taj aktivistički film biće prikazan uz razgovor sa rediteljkom, koji će poslužiti i kao uvod teorijski deo festivala, s obzirom na Grčku kao opšte mesto globalne ekonomske krize.
Sekcija "Nove tendencije u evropskom filmu" predstavlja, izmedju ostalog, film “Black Block” Carla Augusta Bachschmidta o jednom od demonstranata na Samitu G8 u Đenovi, koji je sa grupom aktivista odlučio da provede noć u školi Diaz pre povratka kući. Njihova noć u školi ostala je zabeležena kao jedna od najkrvavijih epizoda u novijoj italijanskoj istoriji, s dosad neviđenim stepenom policijske brutalnosti.
“Zelena krv” je film koji se bavi ksenofobijom i rasizmom koji su postali svakodnevnica italijanskog juga. Reditelj filma Andrea Segre, možda najpredaniji aktivista italijanskog filma danas, zaustavio se u kalabrijskom gradiću Rosarno kada su njegovi meštani ultradesne provenijencije odlučili da preuzmu zakon u svoje ruke i, naoružani dugim cevima, pokušaju da očiste grad od “prljavih” ilegalnih afričkih imigranata.
“Kontrola niske rezolucije” Michaela Palma lucidni je filmski esej o društvu kontrole i biopolitici. U Palmovovom monumentalnom distopijskom eksperimentalnom filmu nižu se crno-bele slike hodnika podzemne železnice, pešaka i nejasnih figura koje se kriju iza prozora, pokazujući paranoidni svet u kojem računarski programi analiziraju svaki naš korak, čak i u onim najskrivenijim trenucima kada mislimo da smo se zatekli duboko u šumi u kojoj je njihov domet praktično nemoguć.
Kompleksnu temu migracija i konstrukcije identiteta dijaspore tematizuje sekcija "Evropske migracije".
Narativi se razvijaju oko onih koji pokušavaju da prodru u “Tvrđavu Evropu”, te onih koji se kreću unutar nje i svojim putanjama iscrtavaju vladajuće ekonomske hijerarhije i nejednakosti. Film “Na ovome svetu” Michaela Winterbottoma je dokudrama koja briše granice stvarnosti i fikcije. Snimana je dokumentarističkim stilom s konstruisanim fiktivnim narativom, sagledavajući okrutnu i izazovnu situaciju u kojoj se nalaze izbeglice, podnosioci zahteva za azil i imigranti.
U “Lamerica” reditelj Gianni Amelio postavlja protagonistu - Italijana Gina (Enrico Lo Verso) - u poziciju siromašnih Albanaca, te ga dovodi u situaciju da zajedno s njima mora da traži nesigurne puteve kako bi stigao u Italiju. Dok prati grupu Albanaca koji pokušavaju da napuste zemlju i otputuju u Italiju, Gino gubi identitet Italijana i postaje jedan u nizu albanskih imigranata...
U saradnji sa ženskim filmskim festivalom u Briselu "Elles Tournent - Dames Draaien", Subversive Festival iznedrio je i sekciju koja se Evropom bavi iz isključivo ženske perspektive. Nije reč o filmovima "o" ženama, nego su u sekciju uvršteni filmovi "od" žena. Time se izbegavaju definisati "ženska pitanja" (koja potencijalno uzrokuju segregaciju), pojam koji uvek podrazumeva ograničenja, falsifikaciju percepcije i konstrukcije, nego se fokusira na žensko autorstvo kao temeljni princip odabira koji ne ograničava niti unaprijed definiše.
Neki od filmova u okviru te sekcije su “Audre Lorde - Berlinske godine 1984- 1992” Dagmar Schultz, topao portret vrlo uticajne žene, jedne od osnivačica crnog feminizma koja je izvršila snažan uticaj i na belkinje, pozivajući ih da prepoznaju važnost privilegija koje imaju zbog svoje rase, te da se nauče nositi s rasnom razlikom na konstruktivne načine. Film “Fleksibilna žena” Tatjane Turanskyj radikalna je komedija o nezaposlenoj arhitekti Greti koja se odbija potčiniti pravilima globalizovanog kapitalističkog sveta.
Eksplozivni film “Prljavi dnevnici” Mie Engberg prikazuje 12 feminističkih predloga za promišljanje pornografije kroz žensku perspektivu. “Prljavi dnevnici” izazvali su mnogo kontroverze s obzirom da je projekat finansiran novcem švedske vlade. Kreativne odluke temeljile su se na manifestu u deset tačaka sa ciljem stvaranja nekomercijalne pornografije koja sledi feminističke ideale. Radikalna retorika i korišćenje eksplicitnih slika kao snažnog načina izražavanja otvaraju mnoga pitanja o seksualnoj sferi savremenog društva.
Uz ove tri sekcije, koje se na različite načine bave ili uranjaju u kontekst Evrope, publika Subversive Festivala ima priliku da pogleda u pratećem programu i izbor filmova u sekcijama "Četvrti film" i "Nove estetike latinoameričkog filma".
“Četvrti film” naziv je za filmsko stvaralaštvo autohtonih zajednica širom sveta koje povezuje sličan status u matičnim zemljama, ali i slični problemi ekonomske i političke prirode. Nove estetike latinoameričkog filma prikazaće neke od najvažnijih filmova nastalih u proteklih deset godina.
Konferencijski deo Subversive Festivala, na temu "Budućnost Evrope", biće održan od 13. do 19. maja, a među učesnicima su i stalni gosti poput Slavoja Žižeka, Tariqa Alija, Gayatri Spivak i Samira Amina, te drugi vodeći intelektualci današnjice, poput Stéphanea Hessela, Michaela Hardta, Saskije Sassen, Renate Salecl, Christiana Marazzija, Bernarda Cassena, Erica Toussainta...
Međunarodna konferencija, uz glavna predavanja, obuhvata i Subversive Forum kao platformu za alternativne društvene mobilizacije. Forum će biti održan u ZKM-u, a imaće nekoliko tematskih blokova: "Kriza Evrope", "Borba za zajednička dobra" i "Prema Balkanskom socijalnom forumu".
Povodom krovne teme “Budućnost Evrope”, direktor međunarodne konferencije i Subversive Foruma Srećko Horvat izjavio je na nedavnoj konferenciji za novinare da teško da jedan festival može da nadoknadi izostanak ozbiljne javne rasprave ne samo o smeru u kojem ide Evropa, nego u kojem, zajedno s njom, ide i Hrvatska. Pa ipak, namera Subversive Festivala je upravo to, jer dalje privatizacije, poskupljenja, promene zakona o radu, ukratko - mere štednje, na svakom koraku guše Evropu.
O tome svedoče i nedavni generalni štrajkovi u Češkoj, Španiji i Sloveniji, te pad rumunske i holandske vlade. “Popis se širi, a misliti da se Hrvatska i sama neće uskoro naći na njemu ne samo da je politički kratkovidno, već predstavlja i opasnost koja uz produbljenje recesije nosi i klicu kojekakvih ekstremizama”, rekao je Horvat, dodajući da će Subversive Festival, okupljanjem više od stotinu intelektualaca i aktivista, te više od 50 različitih organizacija i pokreta, pokušati da bar nakratko ucrta na mapu promišljanja krajnje potrebnih alternativa, ne samo za Hrvatsku, već i za Evropu.
Na to je ukazao i Vedran Horvat, voditelj zagrebačke kancelarije fondacije Hajnrih Bel (Heinrich Böll), koja je višegodišnji partner Subversive Festivala.
Ističući važnost bavljenja temom zajedničkih javnih dobara, koja se tematizuje u sklopu jednog od panela Subversive Foruma, Horvat je ukazao da je budućnost Europe neodvojivo povezana s budućnošću demokratije, a trenutno se te dve putanje razilaze i dalje produbljivanje tog procepa vodi Evropu prema nesigurnoj budućnosti. Horvat je kao drugi bitan momenat naveo i to što Evropa i dalje živi prerastrošno i preskupo, nauštrb zaštite okoline i prirodnih resursa.
“Krajnje je vreme da se pitanje očuvanja prirodnih resursa posmatra kao pitanje solidarnosti. Pitanje zaštite zajedničkih dobara i institucionalne inovacije, kojima bi se osigurao javni interes, jedno je od ključnih pitanja kojima ćemo se baviti u ciklusu 'Borba za zajednička dobra'. Prirodni resursi poput zemlje i vode, gradskih prostora i trgova, obrazovanja, interneta; sva ta područja od javnog interesa danas postaju politički tereni, tereni borbe, tereni na kojima se moraju doneti odluke o vrsti budućnosti koju želimo. Smatramo da se prisvajanje zajedničkih dobara mora pod hitno zaustaviti. Upravo iz tog razloga želimo stvoriti otvoreni prostor razmene i solidarnosti s grupama i osobama koje u regiji i Evropi rade na stvaranju tog otpora", naglasio je Horvat.
Ovogodišnji Subversive Festival, inače, našao se u prospektu Svetskog socijalnog foruma kao jedan od najbitnijih ovogodišnjih događaja.
Festivalski sajt je www.subversivefestival.com, a program se nalazi i Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, kao i U PRILOGU ovog teksta.
(SEEcult.org)
