Budućnost Žige Divjaka u BDP-u i MGL-u
Predstava “Budućnost” slovenačkog reditelja Žige Divjaka, koji je sa Gregorom Zorcom i autor teksta o složenoj mreži međusobnih uticaja čoveka, plastike i drugih živih bića, biće premijerno izvedena 15. decembra u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP), a 2. februara u Mestnom gledališču u Ljubljani (MGL), koji su i koproducenti te drame.
“To što radimo zajedno, Ljubljana i Beograd, uklapa se u ovu priču. Ekološka situacija je katastrofalna i nužno je da o tome pričamo u internacionalnom kontekstu”, rekao je 13. decembra na konferenciji za novinare u BDP-u Žiga Divjak, poznat po angažovanim predstavama, kao što je bila “Kriza”, koja je zatvorila Bitef 2022. godine.
Početna inspiracija za novu predstavu bili su roman “Ministarstvo za budućnost” i druge knjige na temu šta se sve gubi kada neka živa vrsta nestaje.
“Živimo u svetu mnoštva bića i kada nekoga više nema, to svi na neki način osetimo. Mi smatramo da je svet naš i da su priroda i druga živa bića samo neka pozadina, a da je najbitnija ljudska priča. Ali to nije tačno. Takav stav nas je doveo do toga da smo u ovoj katastrofi. Način života koji postoji milion godina je u poslednjih nekoliko decenija jako opasno ugrožen. Dolazi do tačke da ako se stvari bitno ne promene, mnogo tog života i načina života će se izgubiti. To nam je poslednji poziv da se stvari menjaju”, naglasio je Divjak.
Foto: Dragana Udovičić
U tom kontekstu Divjaka je zanimalo i pitanje šta je zapravo nasilje.
“Svi koristimo plastiku. Pojedinac može da izabere da li će to činiti manje ili više, ali sva plastika koja je ikada proizvedena i dalje je tu - kao predmeti ili kao mikročestice. Kad pogledaš kako to utiče na mnoga živa bića, shvatiš da i kad piješ vodu iz plastične boce nesvesno učestvuješ u nasilju. Došli smo do tačke da je način na koji živimo nasilan. Neki su toga i svesni, ali nema odluke da živimo na drugačiji način”, rekao je Divjak.
Predstava “Budućnost” pokušava da “uhvati atmosferu zadubljenosti čoveka u vlastite probleme, zbog čega ne vidi da nije poseban niti drugačiji od drugih bića s kojima delimo ovaj svet”, dodao je Divjak.
U predstavi glumci ne govore, ali postoji projekcija teksta.
“Nadam se da će doći do spoja, da će se videti koliko su naši putevi u životu prepleteni i da ne postoji ljudska zajednica koja se sastoji samo od ljudi, nego je to uvek nešto više. Ako bismo počeli da tugujemo za svime što se gubi, onda bismo shvatili da je to bitno, pa bismo možda mogli da promenimo stvari, a ne da nastavimo sa ovim načinom života, u kojem zapravo i nismo srećni”, kazao je Divjak.
Foto: Peter Giodani
Na pitanje kolika je moć pozorišne predstave da utiče na osvešćivanje publike, odgovorio je da su to stvari koje ne mogu da se izmere.
“Verujem da je promena toliko potrebna da to moramo da prezentujemo svim sredstvima i na svim nivoima. Pozorište i umetnost uopšte u tome imaju bitnu poziciju, jer nam treba promena doživljavanja sveta. Da se ne bavimo samo našim pričama, da ne mislimo da je kultura nešto što je samo ljudsko, a da je priroda puki mehanizam. Da shvatimo koliko je ljubavi i rada potrebno da bi postojala sva živa bića, da i ona imaju neki odnos prema okolini, neku svoju istoriju. Kada vidiš koliko je svet neverovatno bogat, onda nije tako lako da se poseče drvo, da se ubije životinja, da se gradi tamo gde ne bi smelo”, rekao je Divjak.
Glumica Milena Vasić izjavila je da su tokom rada na predstavi dosta pričali i o “brejnvošingu, o tome šta je realna stvar, a šta je marketing”.
“Najbitnije je da se promeni naša svest o drugim bićima. Mi nismo svesni da smo samo jedan deo eko sistema, samo 0,01 posto populacije svih živih bića na planeti. Radi se o tome da osvestimo tu priču. Marketing je jak. S jedne strane, poruka je - ne plastika, a s druge, na primer, i u prodavnici zdrave hrane pakovanja su plastična”, dodala je.
“U pozorištu činimo koliko možemo. Mislim da u Beogradu još nikada nije bila predstava o ekologiji i ovo je naš mali doprinos, kroz priču o empatiji, o saosećanju, o drugim bićima, ne samo ljudima”, rekla je Milena Vasić, ocenjujući da “Budućnost” o tome govori na “nežan, suptilan i inteligentan način”.
Foto: Dragana Udovičić
Slovenački glumac Lotos Šparovec istakao je da “umetnost i pozorište nisu tu da bi dali odgovore ili rešenja”.
“Mi smo oni koji otvaraju pitanja, ulazimo u temu jer drugi to ne čine. Drugi nas gledaju sa plakata, retuširanih lica i obećavaju ne znam šta. A jedina promena koja može da se desi jeste ona - promeni sebe i promenićeš svet. Ako smo mi ovom predstavom jedan korak ka toj promeni, onda smo postigli svoj zadatak”, rekao je Šparovec.
Mladi glumac BDP-a Milan Zarić izjavio je da su probe bile zanimljive i inspirativne.
“Meni je ovo prvi put da radim predstavu bez replika. To je glumački vrlo izazovno. Svedeni smo na ono što smo zaista mi u svojoj biti. Mislim da je to i najteže, izaći sa tim na scenu, ali je sigurno i najuzbudljivije za gledanje”, rekao je Zarić.
U ansamblu su i Jana Bjelica, Marija Pikić, Stefan Starčević, Milan Kolak, Bernarda Oman, Gregor Gruden, Lara Volf, Iztok Drabig Jug i Gregor Zorc, koji je i dramaturg predstave.
Scenograf je Igor Vasiljev, kostimografkinja Tina Pavlović, kompozitor Blaž Gracar.
Foto: Dragana Udovičić
Predstava “Budućnost” igra se u BDP-u na velikoj sceni “Olivera i Rade Marković”, a prve reprize su 16. i 17. decembra.
Premijera u Ljubljani biće 2. februara, na otvaranju festivala Regionalne unije teatara (RUTA). Inače će se smenjivati – jedan mesec u Beogradu, jedan u Ljubljani.
*Naslovna fotografija: Peter Giodani
(SEEcult.org)
