Burna završna rasprava o Predlogu strategije razvoja kulture

Završna rasprava o Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji od 2017. do 2027. godine, koja je trajala čak pet sati, protekla je 28. septembra u pohvalama na račun Ministarstva kulture i informisanja zbog izrade dugoočekivanog, prvog dokumenta te vrste, kao i u predlozima ustanova kulture za određene korekcije i dopune, ali je obeležena i pozivom predstavnika nezavisne kulturne scene za odbacivanje predloženog teksta u celini, kao i žustrom diskusijom o njegovim ideološkim aspektima u vezi sa definicijom dimenzija srpske kulture i podsticanjem upotrebe ćirilice.

Početak rasprave u Narodnoj biblioteci Srbije – uoči obraćanja ministra Vladana Vukosavljevića, obeležio je poziv predstavnika Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije svim organizacijama, institucijama i pojedincima za odbacivanje Predloga strategije, uz obrazloženje da je nestručno i metodološki neutemeljeno napisan, da je javna rasprava fingirana i da predloženi tekst ozbiljno ugrožava slobodu i demokratiju u oblasti kulture.

Kao i tokom dosadašnjih javnih rasprava, održanih od 1. septembra u Novom Sadu, Subotici, Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu i Nišu, učesnici su imali priliku za petominutne osvrte na Predlog strategije koji su, nakon demonstrativnog odlaska predstavnika Asocijacije NKSS, predstavili ministar Vukosavljević i direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Vuk Vukićević u ime tima koji je radio na tom dokumentu, čija bi konačna verzija, kako je najavljeno, trebalo da bude utanačena do polovine oktobra. Potom bi bila podneta najpre skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje, a potom i poslanicima na usvajanje kao prvi dokument koji, kako je istakao više puta ministar, određuje glavne puteve razvoja kulturne politike.

Vukosavljević je rekao da je do sada dobijeno na desetine komentara i predloga, od kojih su neki “vrlo umesni u uspešni”, a pozvao je sve zainteresovane da i dalje šalju sugestije, po mogućstvu sa konkretnim rešenjima za eventualnu zamenu i dopunu teksta.

Ministar je rekao i da Strategija “neće sama po sebi doneti rezultate” i da “nije alat za konkretno rešavanje” problema, ali da zajedno sa Akcionim planom, za koji je naveo da je “razumno napravljen”, treba da predstavlja, bez obzira ko bude bio na vlasti u narednih deset godina, “opštedruštveni konsenzus o pitanjima koja su nesporna među poslenicima kulture”.

Da ipak ima spornih pitanja pokazala je polemika o definicijama “srpskog kulturnog jezgra”, odnosno dimenzijama srpske kulture (slovenska, vizantijska, starobalkanska, herojska, prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna, odnosno dimenzija otvorenosti) kao njenom DNK, odnosno proizvodu njenog dugog trajanja kroz istoriju. U tom kontekstu Predlog strategije definiše i srpski kulturni prostor, koji je širi od političkog, a prema rečima ministra, potrebno ga je odrediti i da ne bi bilo dileme zašto treba podržavati određene projekte i zaštitu kulturnog nasleđa van granica zemlje.

Upravo uvodni deo Predloga strategije i posebno onaj koji se odnosi na zaštitu srpskog jezika i pisma bio je povod za oštru polemiku o ideološkim aspektima strategije, nakon što je autor i komentator Peščanika Saša Ilić ocenio da je temeljni problem tog dokumenta – regresija i da je građanska i moralna dužnost svih da se ne usvoji u predloženom obliku, za šta je dobio aplauz dela prisutnih.

“Zbog čega od Startegije pravite ideološki nacionalistički program kada imamo rešeno pitanje jezika i pisma u Ustavu?, rekao je Ilić, ocenjujući da je predloženi tekst okrenut idejama Dobrice Ćosića i Milorada Ekmečića, te da rešenja o poreskim olakšicama za izdavače, medije, firme i druge koji koriste ćirilično pismo ume sto latinice predstavlja diskriminaciju par excellence.

Napominjući da nije ni antinacionalan, ni anacionalan, Ilić je rekao da bi Predlog strategije trebalo pre svega relaksirati od ideologije ugroženosti srpstva, jer se u suprotnom pokazuje kao “strategija jedne političke elite sa vrlo jasnom nacionalističkom ideologijom koja je maskirana novogovorom kulturnog menadžmenta i kulturnih industrija”.

Odbacujući ocene o nacionalističkom duhu Predloga strategije, ministar je rekao da predloženi tekst ideološki neutralan, osim ako se, kako je rekao, svako svako pominjanje identitetskih pitanja srpskog naroda smatra ideološkim stavom. Tvrditi da je pitanje jezika i pisma trajno rešeno Ustavom bilo bi kao kada bi se tvrdilo da nema potrebe za Krivičnim zakonom zato što je ustavno definisano pravo na život ili pravo na rad, rekao je Vukosavljević, koji je pozvao Ilića, predstavnike NKSS i sve druge zainteresovane na posebnu debatu o ideološkim aspektima Predloga strategije koja bi mogla da bude organizovana u dogledno vreme u Ministarstvu ili u nekom drugom prostoru.   

Poseban savetnik ministra Dragan Hamović dodao je da Predlog strategije “ne govori ili-ili, vec i-i”. Kako je naveo, Predlog strategije “ne govori sa pozicija ideološke isključivosti”, već je izraz nastojanja da se godinama “tabuisana tema identiteta srpskog naroda nađe u definisanom javnom prostoru”.

I profesor Aleksandar Milanović sa Filološkog fakulteta u Beogradu podržao je ideju o novom regulisanju pitanja jezika i pisma i izrazio čuđenje što se neko danas uopšte pita da li je ćirilica ugrožena. “Dajte primer neke strane kompanije, medijske, izdavačke kuće, koja plasira svoje proizvode na ćirilici. I dajte jednu NVO određenog ideološkog tipa koja koristi ćirilicu”, rekao je Milanović.

Profesor Katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu Veljko Brborić, koji je bio jedan od pozvanih govornika rasprave, uz direktora Filmskog centra Srbije Bobana Jevtića i profesora Fakulteta likovnih umetnosti Nikolu Šuicu, skrenuo je pažnju na smanjenje broja časova srpskog jezika u osnovnoj školi, navodeći da je Srbija u tom pogledu “najrđavija u regionu, pa i u svetu”. “Razvijali smo obrazovanje žrtvujući srpski jezik kao predmet”, ocenio je on, dodajući da je “posebna priča to kako je srpski jezik marginalizovan van nastave”.

Ocenjujući i da “ima onih koji bi se radovali nestanku ćirilice”, Brborić je rekao da predložene mere smanjenja poreza za zvaničnu upotrebu ćirilice nije diskriminatorska mera, već predstavlja afirmaciju.

Osim dela o definisanju srpskog kulturnog jezgra i srpskog kulturnog prostora, ministar je kao posebno važan izdvojio plan o povećanju budžeta za kulturu za 0,1% u narednih deset godina, odnosno sa sadašnjih 0,68% na 1,68 u 2027. Takođe, istakao je potrebu izmene i usvajanja novih zakona i podzakonskih akata u različitim oblastima, kao i značaj kapitalnih investicionih projekata, među kojima su i Muzej savremene umetnosti, čije je otvaranje predviđeno za 20. oktobar, te Narodni muzej u Beogradu, koji bi trebalo da bude otvoren u junu 2018.

Značaj usvajanja novih zakona, predviđenih Predlogom strategije, istakao je i direktor FCS-a Boban Jevtić, koji je podrobno predstavio perspektive domaće kinematografije u kontekstu dugoočekivanog zakona o audiovizuelnim delatnostima.

I direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković, koja je ocenila da Predlog strategije predstavlja “impozantan doprinos razvoju kulture”, zauzela se za zakonsko definisanje uloge nacionalnog muzeja kao centralne institucije za zaštitu pokretnog kulturnog nasleđa, kao i za regulisanje njegove brige o zaštiti kulturnog nasleđa na terenu, odnosno mogućnosti kontrole na arheološkim lokalitetima zbog slučajeva krađe i njihovog uništavanja.

U diskusiji je istaknuta i potreba usvajanja novog krovnog Zakona o kulturi, što je posebno apostrofirao Božidar Zečević iz Akademije filmske umetnosti i nauke, ocenjujući da je njime dovedena i primena Strategije, jer je “ne podržava, i čak joj protivureči”.

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.