Burne reakcije na predložene izmene Zakona o kulturi
Završnica javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi protekla je 19. februara u Beogradu u znaku zahteva većine učesnika da odredbe o Nacionalnom savetu za kulturu (NSK) ne treba menjati na način koji je predložilo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, jer bi to vodilo gubitku nezavisnosti tog tela od izvršne vlasti i ukinulo mogućnost učešća civilnog sektora, odnosno građana u procesu razvoja kulture, a time i šireg društva. U povremeno burnoj diskusiji posebno je kritikovano i predloženo produženje roka za raspisivanje godišnjih konkursa za sufinansiranje projekata. Dato je i niz sugestija za poboljšanje krovnog zakona o kulturi u celini, premda su se čule i ocene da je cela rasprava zapravo samo simulacija da bi se dobio legitimitet za izmene koje će u svakom slučaju biti usvojene, a radikalno menjaju odnos snaga u sistemu kulture.
Protiv promene zakonskih odredbi o NSK, kojima je predviđeno da to telo od 19 članova bude svedeno na sedam, koje ne bi birao parlament, već sama vlada, izjasnili su se tokom tročasovne diskusije u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS), predstavnici više reprezentativnih umetničkih udruženja, Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), srpskog ogranka Međunarodnog udruženja likovnih kritičara – AICA Srbija… Slične primedbe, kako se čulo, poslali su zvanično i drugi učesnici kulturne scene, što je bilo moguće učiniti do 20. februara posredstvom formulara na sajtu MKI.
S druge strane, predstavnici MKI obrazlažu predložene izmene time što je članovima NSK još 2016. godine prestao mandat, a još nisu izabrani novi, iako je Zbirna lista kandidata, na osnovu složene procedure predlaganja, na čekanju da dođe na dnevni red parlamenta već više od godinu i po dana. Prebacivanjem izbora članova NSK u nadležnost vlade, kako smatraju u MKI, bilo bi omogućeno funkcionisanje tog tela koje, uz predstavnike Vlade Srbije, čine i kandidati reprezentativnih umetničkih udruženja, ustanova kulture, SANU, Univerziteta umetnosti u Beogradu, Konferencije univerziteta i saveta nacionalnih manjina.
Suštinu primedbi na predložene izmene krovnog zakona o kulturi, usvojenog još 2009. i više puta menjanog i dopunjavanog, izneo je najsažetije predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije (UKPS) Duško Paunković, svojevremeno predsednik NSK, koji je ranije već više puta ocenio, zajedno s predstavnicima drugih udruženja, da je odugovlačenje izbora članova NSK posledica toga što su među kandidatima ličnosti koje ne uživaju simpatije vlasti.
Smatrajući da ne bi trebalo menjati zakonske odredbe o NSK koje se odnose na način izbora članova i njihove nadležnosti (čl. 16-19), Paunković je podsetio da je reč o nezavisnom telu kojem kredibilitet za izvršavanje zadataka upravo daju način na koji se biraju članovi i subjekti koji ih predlažu. “Nezavisnost NSK u odnosu na izvršnu vlast obezbeđuje Skupština koja bira članove na predlog ovlašćenih predlagača, a smisao jeste upravo u nezavisnosti od izvršne vlasti, čije postupke i mere u vođenju kulturne politike NSK ima pravo da procenjuje. Iako nema mogućnost da neposredno utiče na izvršnu vlast, zaključci NSK mogu da posluže za preispitivanje njenih odluka”, naveo je Paunković, čije je izlaganje pročitao predsednik Koordinacionog odbora umetičkih udruženja Bojan Kovačević.
Prihvatanje predloženih izmena bi, prema mišljenju Paunkovića, bio “krupan korak ka autokratizaciji kulture i društva uopšte, a njegove posledice bi se osetile vrlo brzo i bile bi teže nego što se može pretpostaviti”.
“Predložene izmene ukidaju važan institut građanske kontrole nad izvršnom vlašću, koje su važne tekovine i standardi čije mehanizme izvršna vlast predstavlja u javnosti kao obrasce kojima i sama teži. Ovakva autokratizacija i autoritarizacija kulture u zemlji koja bar nominalno teži pristupanju Evropskoj uniji neće biti pozitivno ocenjena u evropskim institucijama i usporiće inače preko svake mere spor proces evropskih integracija, a evropskim partnerima poslužiti kao povod za zaključak da Srbiji nedostaje kapacitet za demokratizaciju i institucionalizam”, naveo je Paunković, koji je i na Zbirnoj listi za novi saziv NSK, čije su usvajanje više puta tražili predstavnici umetničkih udruženja i pojedini poslanici ranijeg sastava parlamenta.
Važeći Zakon o kulturi, kako je naglasio Paunković, omogućava svim relevantnim subjektima u kulturi da predlažu predstavnike u NSK i doprinose razvoju kulture iz svih njenih oblasti. Time se, drugim rečima, omogućava učešće civlinog sektora, odnosno građana u sistemu državne uprave u oblasti kulture, što je izuzetno važna poluga demokratizacije vlasti i celokupnog društva, a naročito u procesu evrointegracija.
“Predlog izmena i dopuna ukida NSK kao nezavisno telo i pretvara ga u komisiju vlade bez kredibiliteta za izvršavanje zadataka koji nisu pretrpeli izmene u predloženim izmenama i dopunama. Zadaci NSK bili bi u rukama službenika vlade, jer bi NSK bio istureno telo vlade, od kojeg se ne može očekivati da objektivno ocenjuje stanje u kulturi, niti da da opravdano kritičko mišljenje o njemu, jer je to stanje posledica rada vlade ili njenog nadležnog resora. Od nezavisnog tela, prevashodno sastavljenog od civilnog sekrtora, NSK se pretvara u birokratsku kancelariju lišenu veze sa građanima i potpuno zavisnu od vrhovnog organa izvršne vlasti koji je imenuje, a čije postupke treba da ocenjuje”, konstatovao je Paunković, koji nije prisustvovao javnoj raspravi iz zdravstvenih razloga.
Paunković smatra i da bi predloženim zakonskim izmenama NSK bio politizovan i time lišen autoriteta pred javnošću.
“Dok je NSK prema sadašnjem Zakonu o kulturi - načinom na koji se biraju njegovi članovi - u najvećoj meri depolitizovan, prema predloženim izmenama i dopunama, on će biti izrazito politički obojen i tako lišen autoriteta pred javnošću. Od tela koje broji 19 članova, među kojima su i četiri člana vlade, NSK se pretvara u telo čije sve članove imenuje vlada. Ukoliko se izmene prihvate, postavlja se stoga pitanje zbog čega se uopšte bira NSK, s obzirom na otvoreno formalan status koji mu te izmene garantuju i u sistemu vlasti i pred javnošću”, naveo je Paunković.
Bojan Kovačević naveo je da ne shvata kako je neko uopšte mogao da sačini predlog da telo od 19 članova zameni telom od sedam članova. “Ne da to ne može da pokrije sve oblasti kulture, nego je to van svake pameti i proporcije”, rekao je Kovačević, dodajući da bi “izmena profila NSK bila izrazita greška i težak faul celokupnoj kulturi”.
Kovačević je ponovio i ranije ocene da je problem u zastoju izbora novih članova NSK u tome što su pojedini kandidati nepoželjni.
“Šta znači više puta saopštavan glas da neće biti prihvaćen kandidat – nije bitno ime uopšte, iako ima podršku svih udruženja? I pritom član NSK nema nikakvu direktivnu moć odlučivanja”, rekao je Kovačević, ocenjujući i da je predlog da NSK ima sedam članova i da ga bira vlada, a ne parlament, samo “nova epizoda suzbijanja individualiteta i personaliteta u društvu, a o profesionalizmu da i ne odgovorimo, i to iz oblasti umetničkog stvaralaštva koje je poznato po velikom broju samostalnih ličnosti. To je nekome izgleda mnogo veći problem nego što je resurs za dijalog i usmeravanje kulture bez opšteprisutnog ‘papagajisanja’ i jedne vrste neverovatnog samopouzdanja, čini se po malo i bolesnog, koje nam politika permanentno iskazuje”, dodoa je Kovačević.
Sličan stav zauzeo je i ULUS, koji takođe traži odbacivanje predloženih izmena zakonskih odredbi o NSK, smatrajući istovremeno da bi trebalo precizirati da parlament verifikuje ili potvrđuje, a ne “bira” članove NSK, s obzirom da bi to bilo u skladu sa zakonskom mogućnošću da ovlašćeni predlagači predlože utvrđeni broj ili najviše dvostruko veći broj kandidata od onog koji se bira na njihov predlog.
ULUS predlaže i da zakonske odredbe o NSK treba dopuniti tako da NSK ima pet, a ne četiri člana na predlog reprezentativnih umetničkih udruženja. U tom kontekstu bi likovne i vizuelne umetnosti trebalo odvojiti od primenjenih umetnosti, dizajna i arhitekture, pa bi ta dva profila imala i dva člana u NSK, a ne jednog kako je do sada.
“Smatramo da je u važećem Zakonu podvođenje svih ovih različitih oblasti umetničkog delovanja pod jedan profil nesrazmerno opsegu delovanja u ovim raznorodnim oblastima, kao i broju umetničkih stavaralaca koji deluju u tim oblastima, te da bi za specifične potrebe njihovog profesioinalnog rada bilo svrsishodno razlučiti ga na dva profila”, rekla je umetnica Vahida Ramujkić iz ULUS-a, koji smatra i da bi član Zakona o kulturi koji se odnosi na poslove i zadatke NSK trebalo dopuniti time da NSK daje predloge za unapređenje profesionalnog, tj. radnog, socijalnog i ekonoimskog položaja samostalnih umetnika, te da uređuje principe i procedure predlaganja i izbora predstavnika u upravnim odborima ustanova kulture.
S obzirom na kratak rok za javnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, ULUS smatra da bi bilo dobro odložiti njihovo usvajanje radi kvalitetnije rasprave i usaglašavanja sa relevantnim akterima u kulturi i stručnjacima, te pokrenuti javni proces o novom Zakonu o kulturi, koji bi predstavljao sinergiju društvene stvarnosti, stručnosti, kreativnosti i realnih potreba.
I NKSS smatra neprihvatljivim predložene izmene zakonskih odredbi o NSK, ocenjujući da bi dovele do isključivanja onih koji proizvode kulturu, jer je NSK “jedini način na koji participativno upravljanje u kulturi postoji, a najvažniji je progresivni princip prema kojem bi MKI trebalo da posluje”. U tom smislu uključivanje upravo onih koji osećaju posledice zakonskih odredbi je dužnost Ministarstva kulture, rekla je Ksenija Đurović iz NKSS, koja je i predstavnica Stanice – servisa za savremeni ples, jednog od reprezentativnih udruženja.
Ksenija Đurović, foto: Luka Knežević Strika
Za razliku od većine učesnika rasprave, predložene izmene zakonskih odredbi o NSK podržali su zdušno Zoran Avramović i Živorad Ajdačić iz Kulturno-prosvete zajednice Srbije (KPZ), ocenjujući da je sadašnje rešenje za NSK relikt samoupravnog socijalizma.
“Ovaj sadašnji Savet postoji već šest godina, a da ne može da se izabere novi… Verovatno bi to stanje trajalo ko zna koliko da nema ove intervencije, koja je zasnovana na iskustvu. Imamo iskustvo da jedan deo sistema ne funkcioniše, a to je zato što je to nasleđe samoupravne procedure”, rekao je Avramović i ocenio da je problem “sistema koji ide odozdo” u tome što ima više različitih grupa, koje se sukobljavaju i ne mogu da naprave izbor, pa je to, prema njegovom mišljenju, i razlog za to što NSK nema novi mandat.
Predloženim izmenama, kako je dodao Avramović, odgovornost se premešta na onoga koji donosi odluke, a odluke donosi ministar.
“Kada imamo samoupravni sistem, ne znamo ko je odgovoran. Ko je odgovoran za to što nemamo NSK šest godina? Udruženja ne mogu da izaberu kandidate i nemamo NSK, a NSK nije organ koji donosi odluke, on je savetodavan... Ovo rešenje (Ministarstva) je u skladu sa modernim načinom upravljanja”, ocenio je Avramović, profesor sociologije na Fakultetu za kulturu i medije, koji je bio državni sekretar u Ministarstvu kulture za vreme ministra Bratislava Petkovića.
Avramović je rekao i da uvek treba odvojiti upravljanje od struke.
“Struka, naravno, može da utiče, ona postoji, ima razne načine da utice, da piše peticije… ali moramo da definišemo donosioca odluke – ko odlučuje. U samoupravljanju ne znamo ko odlučuje”, dodao je on.
Isti stav izneo je i Živorad Ajdačić, čija je kandidatura za članstvo u NSK u ime grupacije reprezentativnih udruženja za književnost i prevodilaštvo poništena u ponovljenoj proceduri u Skupštini Srbije, jer je konstatovano da je bila suprotna zakonskim odredbama. Posle višemesečnog nastojanja umetničkih udruženja, kao ovlašćenih predlagača, da se ispoštuje njihova volja – skupštinski Odbor za kulturu i informisanje konačno je potvrdio 1. jula 2019. godine novu Zbirnu listu, na kojoj više nije bilo Ajdačića i još nekoliko imena, takođe predloženih kršenjem zakonske procedure. U ime umetničkih udruženja, kandidati su ostali Duško Paunković (književno stvaralaštvo i prevodilaštvo), koji je i sada član tog tela, zatim Bojan Kovačević (likovne umetnosti, primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura), Ivan Brkljačić (muzičko stvaralastvo - kompozitori, izvođači) i Goran Marković (pozorišne umetnosti, filmske umetnosti i umetničke igre).
Tvrdeći sada da se sam povukao, jer nije želeo da bude “u takvom sastavu” na Zbirnoj listi, Ajdačić je ocenio da bi 19-člani NSK bio obična “pričaonica, koja ništa ne odlučuje, već samo savetuje”. Ocenio je i da se parlament još nije izjasnio o predloženoj Zbirnoj listi, jer na njoj nije bilo više kandidata za pojedinačne oblasti, već samo po jedan.
Konačno definisanje Zbirne liste kandidata za NSK, kako se čulo u diskusiji, bilo je upravo odbrana zakonitosti čitavog postupka – kako je rekla Aleksandra Čabraja iz UKPS, bivša poslanica opozicije. Ona je podsetila da su umetnička udruženja uspela da spreče “uporne pokušaje da se u NSK uguraju podobni kandidati”. Umesto da Skupština Srbije ispoštuje Zakon o kulturi i odradi posao izbora NSK, došlo se do predloga zakonskih izmena, kojima se ukida nezavisnost NSK i pretvara u produženu ruku vlasti, dodala je Aleksandra Čabraja.
Odgovarajući na te primedbe, pravni stručnjak iz MKI Predrag Blagojević rekao je da poslanici biraju koga hoće, a na ponovljene opaske učesnika diskusije da se time obesmišljava postojanje ovlašćenih predlagača i čitave procedure kandidovanja, upitao je: “Šta je rešenje?” Dobio je gotovo jednoglasan odgovor: “Da ne menjate zakon!”
Blagojević je više puta naglasio i da su predložene izmene i dopune Zakona o kulturi samo predlog, a ne odluka, da će primedbe učesnika javne rasprave biti sagledane prilikom definisanja konačnog predloga.
Pojedini učesnici rasprave ocenili su, međutim, da je reč zapravo o fingiranju javne rasprave, zamerajući Ministarstvu zbog izostanka jasnog obrazloženja razloga za izmene Zakona o kulturi na predloženi način, kao i zbog neformalnog vođenja diskusije, bez zvaničnog zapisnika i snimanja razgovora.
“Mi učestvujemo u simulaciji javnosti o izmenama zakona, koje ćete vi sutra usvojiti, kao i do sada”, rekla je istoričarka umetnosti Vida Knežević iz AICA Srbija.
“Videćemo sutra da će sve ovo biti usvojeno kao i brojni drugi zakoni koji su usvojeni, a javna rasprava samo je služila za legitimizaciju svega toga… Sve ove diskusije vodimo godinama unazad, a ako je javna rasprava razgovor, onda je potrebna dvosmerna komunikacija. Zato očekujemo da kažete zašto se menja zakon na ovako radikalan način”, rekla je ona i ocenila da je cilj predloženih izmena zakonskih odredbi o NSK svojevrsna legalizacija Saveta za kreativne industrije koji deluje već nekoliko godina pri kabinetu premijerke.
“Ne pominje se Savet za kreativne industrije, koji paraleleno postoji, i u medijima je označen kao nezvanični savet koji je inicirala premijerka Ana Brnabić, u skladu sa svojom vizijom i agendom vezanom za polje kulture. Taj saveta je u vremenu nepostojanja NSK imao mnogo veću ulogu u donošenju određenih odluka nego NSK. U tom smislu čine se opravdanim javne kritike da je ovo neka vrsta legalizacije tog saveta zato što se smanjuje, direktno ga predlaže vlada, na čijem je čelu premijerka, a ministarka je i potpredsednica vlade…”, rekla je Vida Knežević, dodajući da se takva politika vidi i na primeru odluke o izboru direktora Muzeja savremene umesnoti u Beogradu. To se, kako je dodala, ide iz jednog malog okruženja, malog broja ljudi vezanih za vladajuće strukture, koji sada utiču na sve odluke u polju kulture.
“Sada ćete nešto što nije bilo zakonski samo da ozakonite, Ministarstvo će da legitimiše nešto što je ranije možda bilo u sferi nezakonitog delovanja. Ovo je svima jasno - među akterima kulturne scene, unutar institucija, van insticuija, odnosno u civilnom sektoru, ovo je jasno medijima i čitavoj široj javnosti. Ovo je samo bukvalno fingiranje javne rasprave. Sutra ćemo pročitati odluke prema kojima nijedan predlog njihovih izmena nije prihvaćen”, rekla je Vida Knežević, poručujući da će udruženja, i pored toga, poslati pisane predloge i pratiti dalji rad MKI.
Vida Knežević, foto: Luka Knežević Strika
Posebne kritike iznete su i na račun predloženog produženja roka za raspisivanje godišnjih konkursa za sufinansiranje projekata sa 30 na 60 dana od dana usvajanja državnog budžeta, što bi, kako je ocenjeno u diskusiji, dodatno otežalo realizaciju projekata.
Predloženim rešenjem, kako su ukazali predstavnici ULUS-a i NKSS, vreme za realizaciju projekata svodi se praktično samo na drugu polovinu godine, a ako se ne računaju letnji meseci, kada je uobičajeno teško okupiti ciljne grupe i računati na njihovo učešće, ostaje zapravo samo period od septembra do decembra, ili čak do kraja novembra, jer je do kraja kalendarske godine potrebno napisati izveštaje i dostaviti ih MKI.
Takva situacija izaziva nepodnošljivu koncentraciju broja programa u jesenjim mesecima, pa ni sami akteri nemaju dovoljno vremena da isprate šta rade druge kolege.
Predloženo je stoga da se konkursi raspisuju za narednu budžetsku godinu početkom četvrtog kvartala tekuće, a da rezultati budu poznati najkasnije 45 dana nakon usvajanja državnog budžeta. Drugi predlog koji se čuo je da finansijski deo projekata bude vezan za fiskalnu godinu, a da se omogući produženje realizacija programa i u narednoj godini.
Ostalo je nejasno i posle diskusije šta MKI zapravo predlaže članom zakona o finansiranju tekućih rashoda i izdataka, koji se odnosi na ustanove i druge aktere scene koji se ne finansiraju redovno iz državnog, pokrajinskog ili budžeta lokalnih samouprava, a svojim programima trajnije zadovoljavaju kulturne potrebe građana. Visina sredstava za sufinansiranje tekućih rashoda i izdataka bila bi 45% od ukupnih tekućih rashoda i izdataka, a ukupna sredstva ua (su)finansiranje projekata u kulturi na osnovu javnog konkursa i bez njega ne bi smela preći 49% ukupnih obezbeđenih sredstava.
Kako se čulo u diskusiji, to bi bilo pogubno posebno za manje organizacije koje u svojim sredinama nemaju mogućnost podrške lokalne samouprave, već pre svega zavise od podrške MKI.
Učesnici diskusije, koja je okupila svega dvadesetak učesnika, imali su i niz drugih predloga za poboljšanje stanja u kulturi, pa su predstavnici NKSS, između ostalog, ukazali na potrebu uvođenja mogućnosti višegodišnjeg (su)finansiranja projekata i programa, obezbeđivanje transparentnijeg i ravnopravnijeg mehanizma za učešće u međunarodnim manifestacijama, sajmovima i institucijama kulture u inostranstvu, mogućnost formiranja fonda pri MKI za beskamatne pozajmice kako bi se privremeno nadomestila nedostajuća sredstva za međunarodne projekte, kreiranje instrumenta podrške za razvoj saradnje institucionalnih i vaninstitucionalnih aktera, osavremenjivanje kategorizacije formi umetničke produkcije, kao i prepoznavanje pojma nezavisne kulture i aktera nezavisne kulture u zvaničnim dokumentima i zakonskim okvirima, te uspostavljanje stalnog komunikacijskog i dijaloškog kanala nezavisne scene sa MKI.
Povodom predlpženih izmena čl. 41, koje se odnose na upravne odbore ustanova kulture, ULUS podržava predlog da se minimalan broj članova UO poveća sa tri na pet, ali ujedno predlaže da se stav da “članove UO imenuje i razrešava osnivač iz reda istaknutih stručnjaka i poznavalaca kulturne delatnosti” dopuni tako da se taj proces zasniva na predlogu strukovnih udruženja. Prema navodima ULUS-a, radi unapređenja funkcionalnosti rada ustanova kulture neophodno je podrobnije urediti njihovu upravnu strukturu i to kroz regulisanje sastava i izbora članova UO. Ta procedura treba biti regulisana na što transparentniji način, uz uključenje kompetentnih stručnjaka iz oblasti delatnosti ustanova u kojima bi reprezentativna strukovna udruženja trebalo da budu zastupljena svojim predstavnicima. Radi temeljnijeg regulisanja izbora, sastava i načina rada UO ustanova, ULUS predlaže se donošenje posebnog pravilnika.
U diskusiji je, između ostalog, izraženo i nezadovoljstvo regulativom koja se odnosi na amatersko stvaralaštvo, ocenjeno je da je potrebno uključiti ekološku problematiku u zakonski okvir, te unaprediti i učiniti vidljivijom kulturu za decu, kao i aktivnosti koje se tiču ženske i omladinske kulturne scene.
Predstavnici MKI više puta su ponovili da javna rasprava “nije krivični postupak da bi se vodio zvaničan zapisnik”, da je sve što je rečeno za njihovu informaciju, da postoji zakonski postupak podnošenja pisanih predloga i sugestija, da je pregled predloženih izmena i dopuna zakona objavljen na sajtu MKI…
Vladimir Nedeljković, zadužen za pitanje položaja samostalnih umetnika, izrazio je zabrinutost zbog toga što se MKI “doživljava kao strano telo”, a čude ga i povremeno burne reakcije učesnika, kakvih nije bilo na prethodnim diskusijama u Čačku, Subotici, Novom Sadu i Nišu.
“Navijanje, pljeskanje, tako je, nije tako… MKI je toliko uradilo u prethodnom periodu, a malo smo čuli o pomoći. Niko ništa nije pohvalio”, rekao je Nedeljković, pominjući pomoć za samostalne umetnike od po 90.000 dinara za tri meseca početka pandemije korona virusa. “Hajde da idemo korak po korak, ne možemo 500 koraka unapred. Ovo nije konačan tekst. Polako, ne vidim razlog za toliku srdžbu, bes u nekim trenucima… Bili smo do sada u četiri grada, to je totalno drugačije izgledalo…”, rekao je Nedeljković.
Ministarka Maja Gojković ranije je izjavila da predviđene izmene Zakona o kulturi ne ugrožavaju samostalni status NSK, jer to telo treba da savetuje ministra kulture, a on treba da preuzme odgovornost.
“Moramo da dobijemo ljude od integriteta koji se bave kulturom, a ne politkom, i da korespondiraju sa ministrom kulture. Ministar kulture treba da odgovara i snosi odgovornost, ali treba mu omogućiti da predlaže smer i pravac kojim kultura treba da ide. NSK nije nevladina organizacija ili neka neformalna grupa”, rekla je Maja Gojković na nedavnoj konferenciji za novinare povodom sto dana rada vlade.
Maja Gojković naglasila je i da je važno da se ojača uloga Ministarstva kulture i samog ministra, a ne da postoje neformalni centri odlučivanja ili paralelni zvanični i nezvanični saveti. Ipak, dodala je da "ne misli da je najpametnija", pa će na osnovu diskusija o predloženim izmenama i dopunama Zakona o kulturi biti utvrđen zakonski predlog ili će se doći do zaključka da je potrebno raditi novi krovni zakon.
(SEEcult.org)