Cenzura umetnosti u SAD
Američka javnost, osim sa slučajem Vikiliksa (WikiLeaks), suočila se ovih dana i sa dva odvojena primera cenzure umetnosti - video rada Davida Wojnarowicza na izložbi Nacionalne galerije portreta pri Smitsonijanu u Vašingtonu i murala čuvenog italijanskog street art umetnika Blua koji je naručio Muzej savremene umetnosti (MOCA) u Los Anđelesu.
Američka javnost, osim sa slučajem Vikiliksa (WikiLeaks), suočila se ovih dana i sa dva odvojena primera cenzure umetnosti - video rada Davida Wojnarowicza na izložbi Nacionalne galerije portreta pri Smitsonijanu u Vašingtonu i murala čuvenog italijanskog street art umetnika Blua koji je naručio Muzej savremene umetnosti (MOCA) u Los Anđelesu.
Smitsonijan je nedavno uklonio Wojnarowiczev video rad “A Fire in My Belly” sa izložbe “Hide/Seek: Difference and Desire in American Portraiture”, posvećene homoseksualnosti, a u znak protesta, kustos James T. Bartlett podneo je ostavku, dok je Vorhol fondacija zapretila da će obustaviti finansijsku podršku vašingtonskom muzeju.
Nastao kao reakcija na dijagnozu side, sporni rad Wojnarowicza (1954-1992) iz 1987. godine, koji je dostupan i na mnogim sajtovima, prikazuje raspetog Isusa Hrista kako preko njega prelaze mravi. Rad sadrži i prikaze prosjaka, ubijenih životinja i drugih prizora koje je umetnik zapazio na njujorškim ulicama 80-ih, kada je izbila epidemija HIV-a.
Rad je uklonjen sa izložbe nakon pretnji uticajnih republikanskih kongresmena Johna Boehnera iz Ohaja i Erica Cantora iz Virdžinije, koji su optužili Smitsonijan da zloupotrebljava novac poreskih obveznika. U tome im se pridružio i predsednik Katoličke lige William Donohue.
S druge strane, Smitsonijan je nakon uklanjanja Wojnarowiczevog rada pretrpeo oštre kritike nekih drugih članova Kongresa, zaštitnika slobode govora, umetničkih i kustoskih krugova, prijatelja i poštovalaca cenzurisanog umetnika, kao i nekih sopstvenih članova, poput kustosa Bartletta.
Dve osobe, koje su prikazale cenzurisani rad na iPadu u galerijskom prostoru, u znak protesta, dobile su doživotnu zabranu ulaska u Smitsonijan muzej.
Cenzura je dovela i do “tihih” protesta posetilaca izložbe koji nose fotografiju Wojnarowicza na kojoj su mu usta zapušena, a pojedini posetioci su projektovali njegov rad na zgradi Smitsonijana.
Muzej Hamer u Los Anđelesu odlučio je, u znak protesta, da prikaže cenzurisani rad, a slično su najavili i neki drugi muzeji i galerije.
Woynarowicz je svojevremeno izjavio da je hteo da napravi simbol koji bi pokazao da bi Isus Hrist danas na sebe preuzeo veliku količinu patnje koju je on lično video svuda oko sebe na ulicama Njujorka, a tiče se bolesti zavisnosti. “To sam uradio zato što sam video veoma malo onih koji se ovim temama bave”, naveo je Wojnarowicz.
Iako je izložba finansirana iz privatnih fondova, Smitsonijan ipak dobija deo javnih sredstava.
Vorhol fondacija, koja je već osudila uklanjanje Wojnarowiczevog rada, saopštila je 13. decembra i da će smanjiti finansiranje svih izlagačkih institucija u okviru Smitsonijana ako cenzurisani video ne bude vraćen na izložbu.
Navodeći da je ponosna što je glavni pokrovitelj izložbe “Hide/Seek: Difference and Desire in American Portraiture”, Vorholova fondacija je saopštila da je uklanjanje Wojnarowiczevog videa “očigledna cenzura” koja podriva sve ono za šta se zalažu i ona i Smitsonijan.
Vorhol fondacija navela je u saopštenju na svom sajtu (www.warholfoundation.org) da je zadovoljna razvojem odnosa sa Smitsonijanom protekle tri godine, kome je dala više od 375.000 dolara za nekoliko izložbi, ali da ne može da sedi i gleda kako reaguje na zahteve ljudi sa predrasudama koji su napali izložbu iz razloga mržnje i straha.
Bord direktora Vorhol fondacije održao je zbog toga sastanak kako bi razmotrio dugoročne posledice uklanjanja Wojnarowiczevog rada i jednoglasno je odlučio da zatraži njegovo momentalno vraćanje na izložbu. U suprotnom, Vorhol fondcija će smanjiti finansijsku pomoć za naredne izložbe u okviru Smitsonijana.
U međuvremenu, i MOCA u Los Anđelesu, na čijem je čelu odnedavno Jeffrey Deitch iz Njujorka, cenzurisao je rad svetski poznatog street art umetnika Blua.
Njegov mural, koji je MOCA i naručio, prekrečen je, a prikazivao je mrtvačke kovčege obavijene novčanicom dolara - umesto američke zastave kojom se obično obavijaju kovčezi vojnika poginulih u ratu.
Mural je naručen za izložbu “Art in the Street”, a napravljen je na zgradi službe za zdravstvenu zaštitu ratnih veterana u Los Anđelesu, nedaleko od spomenika japansko-američkim vojnicima koji su se borili u Drugom svetskom ratu.
Prema navodima predstavnika MOCA, koje je preneo “Los Anđeles tajms”, direktor tog muzeja objasnio je Bluu da je njegov rad “neprikladan” u kontekstu u kojem je MOCA gost u istorijskom japansko-američkom okruženju.
Bluov rad je prekrečen dan nakon što je završen. Još se nije bio ni osušio.
Predstavnici Administracije veterana saopštili su da se nisu žalili MOCA zbog Bluovog rada, kao ni Nacionalni edukativni centar Go For Broke, mada su neki njegovi članovi, ratni veterani, ocenili da je “lošeg ukusa”. organizacija se, međutim, nije žalila Muzeju savremene umetnosti.
Blu je bio prisutan kada su radnici došli da prekreče njegov rad. Bio je ljut, ali je samo fotografisao šta se radi. Od MOCA je dobio poziv da se vrate u Los Anđeles i uradi drugi mural.
Iznenađenje u umetničkim krugovima povodom uklanjanja Bluovog rada posebno je izazvano zbog činjenice da je novi direktor MOCA Jeffrey Deitch godinama podržavao street art, pa je mnoge iznenadio i kada je u septembru najavio veliku izložbu koja će predstaviti uličnu umetnost.
Potez MOCA mnoge je podsetio na slučaj prefarbavanja rada Kenta Twitchella "Ed Ruscha Monument" 2006. godine, koji je doveo do gotovo dvogodišnje sudske bitke, a umetnik je na kraju dobio oko milion dolara na ime odštete.
(SEEcult.org)
