Crteži Simonide Radonjić
Izložba crteža grafičke umetnice Simonide Radonjić biće otvorena 25. maja u Galeriji ULUS u Beogradu, kojom ukazuje na dehumanizovanost današnjeg potrošačkog društva. Umetnica predstavlja tranžirane delove tela i organe različitih životinja u kontekstu sa fiziologijom superpredatora, tj. čoveka. Njihova tela su vrednovana kao roba, razdeljena na komade kakve viđamo na shemama u kasapnicama.
Izložba crteža grafičke umetnice Simonide Radonjić biće otvorena 25. maja u Galeriji ULUS u Beogradu, kojom ukazuje na dehumanizovanost današnjeg potrošačkog društva.
Umetnica predstavlja tranžirane delove tela i organe različitih životinja u kontekstu sa fiziologijom superpredatora, tj. čoveka. Njihova tela su vrednovana kao roba, razdeljena na komade kakve viđamo na shemama u kasapnicama.
“I u životu se - u ljudskim odnosima, htenjima, osećanjima i razmišljanjima - kao i sa životinjama u kasapnici, sve može tranžirati, secirati, razdvojiti i banalizovano prikazati, obezličiti i demistifikovati. U korenu takve potrebe nalazi se opšta glad, i ona fizička i ona metaforična, kao što su sticanje i posedovanje. Dehumanizovani svet nudi samo takve sadržaje, gde se doživljaj i duh celovitosti i jedinstva povlače pred razgradnjom bića”, navela je Simonida Radonjić povodom izložbe.
Na njenim crtežima, posmatrač i stvaralac su istovremeno i žrtva, i dželat, oni su i nevina životinja, i kasapin, u večitoj korelaciji u kojoj jedan bez drugog gube smisao i značaj.
Radonjićeva naglašava i da u tim prizorima ne treba tražiti empatiju, niti saosećaj sa jednom od strana, već njihov lični doživljaj situacije.
Slike su predstave konkretnih namera, pobuda i potreba, bez i jednog elementa na osnovu koga bi se osetila mogućnost nekakvog drugačijeg sveta ili rešenja. Nema potrebe za ironiziranjem, pa čak ni potrage za simboličnim, univerzalnim značenjem, važna je samo hrana kao apsolut i monstruozna sposobnost komadanja mesa, seciranja i sortiranja, karakteristična i za ljudske odnose. Nota duhovitosti prisutna pod površinom ovih prizora omogućuje da surovu stvarnost - ljudsku i narav prirode - lakše prihvatimo.
“U infantilizovanom potrošačkom okruženju, čak su i živa bića vredna jedino kao roba, njihova tela su razdeljena na komade krojevima nekog zlog Demijurga koji usmerava i ukraja sudbinu čoveka i čovečanstva.
Ispod ovih sadržaja javlja se i trag duhovitosti, naivnosti, ponekad i podsmeha, kao sredstava da se učini prihvatljivijom priroda ljudi i života”, navela je Simonida Radonjić.
Posetioci su pozvani da na otvaranje izložbe dođu sa pionirskim maramama i kapama, budući da je 25. maj nekadašnji Dan mladosti.
(SEEcult.org)
