Čudo o Šagalu
Ruski reditelj Aleksandar Mita počeo je u Vitebsku snimanje filma o Marku Šagalu (1887-1985) i Kazimiru Maljeviču (1878-1935) kao antipodima.
Film ima dva radna naslova: “Čudo o Šagalu” i “Komesar Šagal i građanin Maljevič”, a dvojicu velikih umetnika igraju Leonid Bičevik (Šagal) i Anatolij Beli (Maljevič), dok je ulogu Bele, Šagalove velike ljubavi i muze, preuzela debitantkinja Kristina Šnajderman.
Iako ne zna mnogo o Šagalu, Šnajdermanova je izjavila da je pregledala mnogo slika, fotografija i pročitala niz biografskih radova, te da smatra da je glavna odlika njene junakinje potpuna predanost mužu. Zbog toga će se truditi da pokaže kako ga je iskreno i snažno volela.
“Čudo o Šagalu” je film o ljubavi, ali i o životu velikog slikara Šagala koji se, postavši komesar i s mauzerom u rukama, vraća u rodni Vitebsk i pretvara to učmalo provincijsko mesto u grad svoje mašte.
“Šagal se neće koristiti mauzerom. Ali, bez mauzera, kakav bi on bio komesar! I šta uopšte umetnik traži u vlasti? Kad ionako, i to još kako, vlada svetom svojih fantazija. Ali kad umetnik stekne vlast nad realnim svetom, ništa na dobro ne sluti...", izjavio je reditelj povodom početka snimanja filma.
Vitebsk nije samo Šagalov, nego i Maljevičev grad. Tu je on formulisao svoju veliku koncepciju apstraktnog slikarstva. Otuda je to film i o njihovim protivurečnostima, kao i o prijateljstvu, spasenju, ali i mržnji.
Da bi dočarali atmosferu sa početka 20. veka, reditelj i njegova brojna ekipa u potpunosti su blokirali i ponovo "dekorisali" dve glavne ulice u Vitbesku. Građani prilikom šetnje po njima ne mogu izbeći susrete sa crvenoarmejcima sa buđanovkama na glavama i vintovkama, a tu su i stare firme na prodavnicama i kafanama, revolucionarni transparenti... Priprema se snimanje masovnih scena sa više od 200 učesnika.
Budući da je Vitebsk posle Drugog svetskog rata praktično ceo bio razrušen, ekipa filma je morala da se svojski potrudi kako bi rekonstruisala istorijski verodostojnu sliku. Kvart jevrejske bede morao je ponovo biti podignut na zapadnoj obali reke Dvine.
Prema rečima reditelja, malo se filmova može pohvaliti takvom scenografijom.
U Vitebsku je sačuvana kuća Šagalovih roditelja, a prema rečima Mite, i tamo će snimati deo filma.
"Ali ne i pored učilišta koje podigao veliki slikar, jer je tu izgrađeno mnogo novih zdanja. U svemu ovome od velike nam je koristi sjajni slikar Eduard Galkin. Inače, za ceo filmski projekat je izdvojena relativno skromna suma. Ali, baš zahvaljujući Galinu, film će izgledati kao visokobudžetni“, naveo je reditelj “Čudo o Šagalu”.
B. Rakočević