Da li je to isto?
Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), u saradnji sa ukrajinskom kulturnom i umetničkom scenom, predstavlja od 23. februara radove mlađe generacije umetnika koji žive i rade u ratnim okolnostima u Ukrajini.
Izložbu “Da li je to isto?” osmislila je kustoskinja Asia Tsisar, jedna od gošći CZKD-a u 2022. godini i saradnica na međunarodnom projektu Sekundarna arhiva. Na izložbi, nastaloj na inicijativu CZKD-a, učestvuju mladi umetnici: Larion Lozovyi, Daniil Revkovsky i Andriy Rachinsky. Jedan galerijski zid rezervisan je za rad ukrajinske umetnice koja je odbila da učestvuje na izložbi jer nije mogla da opravda svoje prisustvo unutar političkog konteksta Srbije u odnosu na rat Rusije protiv Ukrajine.
Ne postoje mali ratovi / Ne postoje tuđi ratovi / Svi ljudi su braća i sestre / Mi se međusobno razumemo / Mi smo Sloveni / Mi smo isti / Vi ste krivi / Vi to zaslužujete / To je sve vaša krivica / Vi ste to zaslužili / To je vaša krivica / Mi smo to imali / Mi smo to prošli / Mi smo preživeli rat / Putin sve radi kako treba / Ukrajina je Srbija / Ukrajina je Kosovo / Kosovo je Srbija / Srbija je Rusija / Rusija je agresor / Rusija NATO-u pokazuje gde im je mesto. Rusija je naš brat / Bratske nacije / Mi smo obmanuti / Nas su lagali / Iskoristili su nas / Umorni smo od objašnjavanja / Vi nas ne slušate / Mi nismo protiv Ukrajine, mi jednostavno znamo šta se dešava / Zapad vas laže / Nemojte biti njihove marionete / Nemoj nam govoriti o ratu, mi to savršeno razumemo i bez tebe – delovi su razgovora Asie Tsisat u Srbiji, vođeni tokom 2022. godine, koju je provela putujući između balkanskih zemalja, Ukrajine i Istočne Evrope.
Tokom tih putovanja uočila je koliko su opšta politička uverenja postala baza sporazumevanja, u isto vreme kada je ljudsko poistovećivanje trebalo postati osnov za solidarnost.
“Rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine udahnuo je novi život u stare rane, krivicu i bol u prostor koji Zapad zove Istokom. Našli smo se u nemogućnosti da razdvojimo kontekst i zamke sopstvenih sećanja. U svakom razgovoru nisam mogla da odagnam osećaj da je adresat naših reči od nas odvojen prostorno i vremenski. Kao da je kafana/kuhinja/taxi/galerija/terasa/fejsbuk svedok za duhove naše kolektivne prošlosti pred čijim pomnim pogledom sebe opravdavamo. Pri svakom povratku u Ukrajinu shvatala sam da razgovor o ratu u inostranstvu nema ništa zajedničko sa osećanjem rata na mestu gde se dešava, kao u Magritovoj slici, prikazu lule koja nije jednaka samoj luli”, navela je Tsisarova, koja razvija praksu između umetnosti i studija kulture, sa fokusom na Centralnu i Istočnu Evropu. Teme koje je zanimaju uključuju arhive, objekte i kolekcije, sećanje, komemorativne prakse i promišljanje sovjetske prošlosti.
Umetnici koji učestvuju na izložbi dočekali su jutro 24. februara 2022. godine u Ukrajini, gde i dalje žive. Njihovi radovi nisu ilustracija razgovora koje je Asia Tsisar imala u Srbiji, već su pre pokušaj da, kako je navela, prikaže osećanja i misli koje imaju u Ukrajini, očuva ih netaknute unutar belih zidova galerijskog prostora, te uporedi lulu i predstavu lule, uz pitanje: Da li je to isto?
Larion Lozovyi
Larion Lozovyi, koji predstavlja rad “Kuhinjska propaganda” (poster velikog formata), bio je prinuđen na početku ruske invazije na Ukrajinu da napusti Kijev i preseli se u zapadni deo zemlje. U Lavovu se pridružio volonterskoj inicijativi Kukhnia (Kuhinja), koja priprema besplatne obroke za ukrajinske izbeglice, a pokrenula ju je grupa umetnika koja je tražila inovativne načine da pruži sklonište za raseljene. Kukhnia se udružila sa srodnim organizacijama koje obezbeđuju hranu na globalnom nivou: da primi i pruži podršku.
Daniil Revkovsky i Andriy Rachinsky, umetnici iz Harkova, učestvuju na izložbi jednokanalnim videom “Miki Maus stepa. Tragači”, kao i serijom fotografija i crteža na papiru “Miki Maus stepa. Arhiva”.
Region Harkova, najvećeg grada na istoku Ukrajine, postao je centralna tema njihove umetničke prakse zbog industrijskih pejzaža, kulture radničke klase, bogatog i kompleksnog identiteta. Istočna Ukrajina sada je glavno poprište ruskih vojnih akcija. Pre nego što je počela invazija, Revkovsky i Rachinsky radili su na projektu “Muzej ljudske civilizacije” o istoriji čovečanstva iz perspektive budućnosti, nakon izumiranja ljudske civilizacije (Miki Maus stepa).
Revkovsky & Rachinsky, Miki Maus stepa. Tragači, video stil, 2022, ljubaznošću umetnika
“Tragači” je novi projekat koji je posvećen izučavanju istorije borbenih tenkova. Tokom istraživanja otkrili su da su borbe tenkovima na teritoriji Ukrajine brojnije nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, i da je prva upotreba tenkova na ukrajinskoj teritoriji bila bitka za Kakhovka mostobran 1920. godine. Video prikazuje polje na kojem uništena vojna oprema postepeno srasta sa pejzažom, kojim šetaju dva glavna lika koje predstavljaju sami umetnici. Nailaze na razneti ruski tenk i rasturaju ga deo po deo. U tom procesu šapuću molitvu tražeći zaštitu od artiljerijskog napada, mina i drugih opasnosti rata.
Revkovsky i Rachinsky, dobitnici međunarodne nagrade Allegro u Poljskoj (2022), učestvuju i radom “Miki Maus stepa. Arhiva”, koji predstavlja realistične fotografije iz Prvog i Drugog svetskog rata, kao i aktuelnog rata, iz perspektive fikcionalnog stanovnika Harkova u 2024. godini. Arhivske fotografije uništenih tenkova prikupljao je Vladyslav Lyubchenko, koji je umro 21. decembra 2022. u svom stanu od udara S-300 rakete.
Revkovsky & Rachinsky, Miki Maus stepa. Arhiva.
Izložba će biti otvorena do 9. marta, a vođenje kroz postavku je 25. februara u 12 sati.
Izložba je inicirana u okviru projekta MEDIK, koji je podržan od Stabilizacionog fonda za kulturu i obrazovanje nemačkog Saveznog ministarstva inostranih poslova i Gete instituta.
(SEEcult.org)
