Da li ste videli ovu ženu? premijerno na FAF-u

Debitantski igrani film “Da li ste videli ovu ženu?” reditelja i scenarista Dušana Zorića i Matije Gluščevića, sa Ksenijom Marinković u glavnoj ulozi sredovečne žene koja želi da iskoči iz svoje kože, imaće domaću premijeru 26. novembra na Festivalu autorskog filma (FAF), a autori ga opisuju kao egzistencijalnu dramu sa elementima nadrealnog.

Prema scenariju te srpsko-hrvatske koprodukcije, sredovečna Draginja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože, a u svakoj od priča prepliću se realni događaji i nešto što bi mogle biti fantazije glavne junakinje. U prvom delu, u vrelini letnjeg dana, usamljena domaćica i promoterka usisivača Draginja u jednom stanu pronalazi telo mrtve žene koja podseća na nju. U drugom delu, takođe za vreme letnje vreline, medicinska sestra Draginja unajmljuje lažnog muža kako bi se pokazala pred prijateljima. Treći deo dešava se u hladnoći zimske noći, dok siromašna Draginja luta ulicama grada u potrazi za izgubljenim pamćenjem.

“Ideja je od početka bila da napravimo film koji će konstantno da se menja i redefiniše u žanrovskom smislu. Da može da krene kao socijalna drama, pa da preraste u komediju, pa da pređe u horor, da se žanrovske odrednice menjaju i da je taj put za gledaoca podjednako nepredividljiv kao i za glavnu junakinju”, izjavio je Matija Gluščević 25. novembra u MTS dvorani posle novinarske projekcije filma “Da li ste videli ovu ženu”, čija je svetska premijera bila na 79. Festivalu u Veneciji u programu Nedelja kritike.

Dušan Zorić je rekao da su Matija i on imali slične ideje o svom prvom dugometražnom filmu, kao i slične junakinje, te su zajedničkim snagama nastojali da ih realizuju.

“Sve je krenulo od naizgled neočekivanog junaka. Nije često u filmovima i serijama da to bude žena od pedesetak godina, kakva je i u društvu malo skrajnuta. Naizgled nije interesantan junak, ali smo mi pronašli puno toga interesantnog i čitav jedan svet koji se krije u takvom junaku”, izjavio je Zorić.

Gluščević je dodao da se spontano desila odluka o zajedničkom radu i da se to ispostavilo kao dobro: “Kada si u paru uvek možeš da dobiješ povratnu reakciju. Ne sediš sam u sobi i razmišljaš, nego razmenjuješ ideje i odmah imaš fidbek. To nam je puno značilo. Ohrabrivalo nas je. Međusobna podrška nam je davala hrabrost da probamo i neke stvari za koje možda ne bismo imali hrabrosti da smo radili sami”.

Zorić je primetio da je rad na scenariju često usamljen proces: “Ovako je bilo bolje. Kad nešto smislim i vidim da Matija zasija, da se nasmeje, to mi je kompas da to radi”.

Film je dugo nastajao. Snimanje je počelo još u leto 2017. godine i uz pauze trajalo do 2021, ali je rediteljski dvojac održao koncentraciju, jer, kako ističu, vole to što rade.

“Uvek smo se radovali da se leti okupimo i to nastavimo. A Ksenija je bila jedna od glavnih motivacija i saradnik koji nas je držao. Smišljali smo stvari inspirisani Ksenijom”, rekao je Zorić.

Ksenija Marinković je izjavila da je kada su snimili prvi deo mislila da su uradili kratki igrani film i da je to gotovo.

“Imali smo jako dobru i otvorenu komunikaciju. Govorila sam sve što sam mislila da je potrebno, kao i oni meni. Bila je to kreativna i strastvena saradnja. Kada sam dobala scenario za drugi i ubrzo i za treći deo, onda sam tek počela da razmišljam kako ih sve spojiti. Malo me je i uhvatila panika. Ali na kraju se sve složilo”, rekla je Ksenija Marinković, jedna od najboljih glumica u regionu.

Početna tačka, kako je dodala, bile su žene koje niko ne vidi.

“Razgovarali smo šta bi to bilo em nebitno em luzerski kod nekih ljudi koje niko ne primećuje. Onda je to vremenom transcendiralo u ljude koje niko ne vidi u momentu u kojem je osoba u takvoj krizi da ne zna šta da radi sa sobom, što se može desiti u svačijem životu. Na kraju je naraslo na temu ljudske krize, koja se ne odnosi samo na žene ili samo na sredovečne žene”, rekla je Ksenija Marinković, dodajući da je Draginja “suštinski, kako su i rekli autori, žena koja pokušava da iskoči iz svoje kože”.

“Za mene je to u glumačkom smislu bol i traženje, redefinisanje identiteta, ali u momentu krize”, dodala je.

“Pojam nevidljivosti i egzistencijalne krize povezani su asocijacijama. U filmu želimo da pokažemo ono što je inače teško govorljivo, teško prepričljivo. Svaki od ova tri dela mogao bi biti film za sebe. I unutar toga ima svašta. Probali smo da asocijacijama, emocijama i apstrakcijama sledimo nekakav mogući put. I u tome smo se jako dobro slagali. Dušan i Matija imaju sličan tempo kao i ja, na sličan način razmišljamo”, izjavila je Ksenija Marinković.

Niz malih epizoda igraju poznati glumci Isidora Simijonović, Boris Isaković, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Vlasta Velisavljević...

“Svidelo im se to što radimo pa su hteli da učestvuju. Kad je nešto što je njima inspirativno kao celina, nije nužno da bude velika uloga. Kada vide smisao u celini, onda su vrlo radi da budu tu. Svi ostali junaci su u službi Draginje i shvatili su da doprinose jačini glavnog lika”, izjavio je Zorić.

Ksenija Marinković je dodala da, “osim toga, glumci vole riskantne stvari, neke ne sasvim definisane, koje nisu kliše, pa je i to bio razlog da prihvate”.

Producentkinja Čarna Vučinić ocenila je da je priča o sredovečnoj ženi i egzistencijalizmu važna ne samo za našu sredinu nego i univerzalno.

“Sarađivala sam s Dušanom i Matijom na njihovim kratkim filmovima. Ovo je bio logičan nastavak. Najveći izazovi su bili oni koji se tiču budžeta. Počeli smo sa entuzijazmom, a kako smo stasavali sa ovim filmom, tako je je i finansijska konstrukcija rasla i postajala sve ozbiljnija. Ti izazovi su mi bili i neka škola”, rekla je mlada producentkinja.

Posle Venecije, gde je nagrađena montažerka Olga Kosarić, film je prikazan u Kotbusu, Luksemburgu, Španiji, Francuskoj.

“Upravo sam se vratila iz Goe (Indija), gde je film prošao vrlo dobro. U planu su Ženeva, Bangkok i, svakako, Zagreb. Od 1. decembra film će biti u redovnoj distribuciji u Srbiji”, najavila je Čarna Vučinić.

Autori su izrazili zadovoljstvo što je domaća premijera na FAF-u.

“Ceo studentski period vezujem za odlaske na FAF. Sve filmove koji su važni za mene gledao sam upravo na ovom festivalu. To je praznik filma, kada danima ne izlaziš iz bioskopske sale. Drago nam je da možemo da predstavimo naš film na FAF-u”, rekao je Gluščević.

Film “Da li ste videli ovu ženu?” snimljen je u produkciji srpske filmske kuće Non-Aligned Films, u koprodukciji s Radio-televizijom Srbije, Fakultetom dramskih umetnosti iz Beograda i filmskom kućom Dinaridi Film iz Hrvatske. Podržali su ga Filmski centar Srbije, kao i Hrvatski audiovizuelni centar.

Na 28. FAF-u je u konkurenciji sa još 11 filmova, a nagrade će dodeliti žiri koji čine: reditelj pobedničkog filma 27. FAF-a “Perje” Omar El Zohairi, kao i reditelji Serž Bozon i Teona Strugar Mitevska.

Publika će do 2. decembra imati priliku da pogleda više od 70 filmova u 11 programskih celina na više od 130 bioskopskih projekcija u šest bioskopskih dvorana.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).

*Foto: Tanja Drobnjak

(SEEcult.org)