Deo istorije BDP-a na fotografijama
Izložba fotografija Dragane Udovičić “Heaven is a place where nothing ever happens", nastalih na probama i izvođenjima predstava Beogradskog dramskog pozorišta, otvorena je 16. januara u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.
Izložba obuhvata momente iz 24 predstave, odabrane iz obimne produkcije u protekle četiri godine, kao i portrete članova ansambla BDP-a.
Mnogobrojnoj publici na otvaranju u galeriji “Anastas Jovanović” obratili su se direktorka MPU Biljana Jotić i direktor BDP-a Jug Radivojević.
Čuvena pozorišna fotografkinja Vukica Mikača čestitala je mlađoj koleginici na “veoma lepoj, ambicioznoj i kvalitetnoj izložbi” i poželela joj da istraje u tome.
“Da nema fotografije i ogledala niko od nas ne bi znao kako izgleda. Pogotovo glumci na pozorišnoj sceni ne bi znali šta su uradili. Naša ljubav koju im darujemo veoma je važna, tako ostaje jedna velika uspomena i za njih, jer kada se spuste somotske zavese, kada prestane da postoji neka predstava, ostaje dokument”, rekla je Vukica Mikača.
Dragana Udovičić, koja je diplomirala filmsku i tv kameru na Akademiji umetnosti u Beogradu 2014. godine, zahvalila je direktorima MPU i BDP, a najviše dragim glumcima.
“Rado su mu pozirali i bili spremni da izazovu emociju samo za moj foto aparat”, rekla je autorka, koja se više od 20 godina profesionalno bavi fotografijom i više puta je nagrađivana.
Izvršni producent BDP-a Srđan Obrenović u katalogu izložbe podseća na “iskonsku potrebu da zabeležimo trenutke koji će služiti nama da ne zaboravimo, a narednim generacijama da spoznaju prošlost”.
“U skoro 200 godina dugoj istoriji fotografija je zainteresovala mnoge kreativne pojedince i pružila im mogućnost zaustavljanja vremena i čuvanja trenutka... Pozorišni čin je jedinstven i neuhvatljiv, jer sa svakim novim izvođenjem predstava je drugačija, takođe i glumci... Jedan od najvećih izazova jeste raditi pozorišnu fotografiju. Od fotografisanja proba, kada sekunde odlučuju o dobrom kadru do portreta kada je neophodno pomiriti potrebe modela sa potrebama posla... Dragana je nepogrešivo uklopila lepo i korisno: glumački čin i lepotu trenutka emocije na zadatu temu predstave. Ono što je komplikovano, ona je učinila da je lako, beležeći jedinstvena glumačka stanja prouzrokovana različitim likovima koje igraju iz večeri u veče”, napisao je, između ostalog, Obrenović.
(SEEcult.org)
