Desanka Maksimović ostaje u gimnazijskom programu
Poezija Desanke Maksimović ostaje u punom obimu u školskom progamu gimnazija u Srbiji, odlučeno je 8. juna na vanrednoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta Srbije, nakon burnih reakcija javnosti na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da njena zbirka “Tražim pomilovanje” bude isključena iz programa za četvrti, a izbor poezije iz programa trećeg razreda.
“To znači da će u programu četvrtog razreda ostati zbirka ‘Tražim pomilovanje’, a u trećem izbor iz poezije”, rekao je za Radio Beograd 2 predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta profesor Radivoje Stojković.
Odluka je doneta većinom glasova članova Nacionalnog prosvetnog saveta i prosleđena Ministarstvu prosvete Srbije, a prema rečima ministra Mladena Šarčevića, to rešenje najverovatnije će i biti.
Šarčević je izjavio da će najverovatnije biti prihvaćeno da se “zadrži ceo opus pesnikinjin kako je i bio, a onda pesnici kao što su Pekić, Raičković i Lalić da, kao jedna nova antologija, uđu kao antologija savremene srpske poezije u jednom novom terminu, i da se ne remete ostale stvari”.
Vanredna sednica Nacionalnog prosvetnog saveta održana je povodom burnih reakcija stručne i najšire javnosti na predlog komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da čuvena zbirka “Tražim pomilovanje” Desanke Maksimović bude isključena iz programa za četvrti, a njen izbor poezije iz trećeg razreda gimnazije, jer je ocenjeno da se njena "vanvremenost ne uklapa u poetičke okvire epohe”.
Zadužbina Desanke Maksimović obratila se tim povodom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i samom Zavodu, koji je potom predložio da se zbirka “Tražim pomilovanje” nađe u programu za prvi razred gimnazije, jer bi na taj način “našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka”.
U okviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja zaključio je i da roman Vladana Desnice "Proljeća Ivana Galeba" treba da postane - umesto dosadašnje obavezne - izborna lektira za četvrti razred gimnazije.
Zahtev Zadužbine Desanke Maksimović podržali su i Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović... kao i brojne druge ličnosti kulturnog i javnog života na društvenim mrežama, pripadnici različitih generacija koji napamet znaju poeziju slavne pesnikinje.
U međuvremenu se o tom pitanju izjasnila i premijerka Ana Brnabić koja je poručila na Tviteru da se Desanka Maksimović "nikada neće izbacivati" iz školskog programa.
Srpski PEN centar zatražio je povlačenje predloga o izbacivanju čuvenih knjiga poezije Desanke Maksimović i proze Vladana Desnice iz gimnazijske lektire, zahtevajući da odgovorni za te odluke “prihvate posledice vlastite nepromišljenosti i neodgovornosti”.
“Ne postoji nijedan kulturni, saznajni, ni pedagoški razlog zbog koga decu i mlade treba štititi od poezije Desanke Maksimović, voljene i kanonizovane pesnikinje prevođene na više desetina svetskih jezika, kao ni od proze Vladana Desnice koja spada u vrhove moderne srpske književnosti”, naveo je 7. juna Srpski PEN centar, izražavajući uverenje da odgovorni za te odluke ne treba da brinu da li će gimnazijalci razumeti Desanku Maksimović i Vladana Desnicu, ali treba svakako da “znaju da njihove odluke kulturna javnost ne razume, niti će prihvatiti”.
I Srpsko književno društvo (SKD) ocenilo je nedopustivim i neshvatljivim uklanjanje Desanke Maksimović iz nastavnog programa za srednje škole, a za obrazloženje tog predloga navelo je da je "do te mere besmisleno da ne zaslužuje komentar".
"Vrednost Desankinog opusa i njeno mesto u srpskoj književnosti i kulturi su jasni svakome, izuzev komisiji koja je o tome odlučivala, o čemu svedoči i burno reagovanje ne samo književne već i najšire javnosti", navelo je SKD, napominjući da ovo "nije prvi put da se tvorci obrazovnih programa teško ogreše o srpsku književnost i njene značajne stvaraoce". Pomenimo samo slučaj Vladana Desnice.
SKD je istaklo i da se snažno zalaže da se: znatno uveća fond časova književnosti i srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama, te da se znatno unapredi postupak donošenja nastavnih programa koji se tiču književnosti i jezika. "Pitanje nastave književnosti je previše važno da bi se prepustilo jednoj komisiji i jednom zavodu. U ovaj proces treba uključiti SANU, nadležne katedre, institute, udruženja književnika, nastavnike. Proces bi morao biti u potpunosti javan a svi predlozi blagovremeno dostupni književnoj javnosti", ocenilo je SKD.
Prva zamenica direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Dejana Milijić Subić, koordinatorka komisije koja je odlučivala o lektiri, izjavila je za N1 da je predlog o izostavljanju poezije Desanke Maksimović iz programa donet zbog smanjenog fonda časova u četvrtom razredu gimnazije, koji je veoma težak.
"Imali smo časova koliko smo imali. Imali smo sve velikane savremene srpske poezije, Vaska Popu, Stevana Raičkovića, Ivana Lalića i ostalo je izvagati šta da ispadne iz tog kovčega sa dragocenostima. Dakle, ne iz zle namere, da odstranimo iz tog dela Desanku Maksimović, upravo sa idejom da se njeno stvaralaštvo obrađuje u svakom razredu osnovne škole. Da li je ta odluka ispravna, mudra očigledno da nije bila, jer eto književnosti koja je najzad objedinila srpsku javnost", navela je Dejana Milijić Subić, dodajući da su komisije Zavoda u veoma teškom položaju, jer imaju pretpostavljeni kanon, koji je ogroman. "Imamo mnogo pisaca kvalitetnih, poznatih, ne mogu svi da stanu u program", dodala je ona.
(SEEcult.org)
