Desankini majski razgovori
Pesničko-kulturna manifestacija "Desankini majski razgovori", koja se održava svake godine polovinom maja povodom rođendana Desanke Maksimović (1898-1993), biće završena 16. maja u Valjevu i Brankovini. Na dan rođenja velike srpske pesnikinje, na Trgu pesništva u Valjevu biće održan “Poetski čas učenika Desanki u čast”, a u njenoj rodnoj Brankovini biće svečano uručena nagrada "Desanka Maksimović" za 2011. godinu, koja je dodeljena Dušku Novakoviću. Nagradu za celokupno delo i doprinos srpskoj poeziji dodeljuje svake godine Zadužbina "Desanka Maksimović".
Pesničko-kulturna manifestacija "Desankini majski razgovori", koja se održava svake godine polovinom maja povodom rođendana Desanke Maksimović (1898-1993), biće završena 16. maja u Valjevu i Brankovini.
Na dan rođenja velike srpske pesnikinje, na Trgu pesništva u Valjevu biće održan “Poetski čas učenika Desanki u čast”, a u njenoj rodnoj Brankovini biće svečano uručena nagrada "Desanka Maksimović" za 2011. godinu, koja je dodeljena Dušku Novakoviću.
Nagradu za celokupno delo i doprinos srpskoj poeziji dodeljuje svake godine Zadužbina "Desanka Maksimović".
Žirijem je predsedavala ove godine pesnikinja Radmila Lazić.
Desanka Maksimović rođena je 16. maja 1898. u selu Rabrović kod Valjeva, a preminula je 11. februara 1993. u Beogradu, nakon čega je Vlada Srbije odlučila da se osnuje zadužbina koja nosi njeno ime i zadužila za to Narodnu biblioteku Srbije.
Pesnikinja je dobila 2007. spomenik u Beogradu, u parku Tašmajdan, u kojem je i provodila dosta vremena.
Desanka Maksimović maturirala je u Valjevskoj gimnaziji, a studije uporedne književnosti, opšte istorije i istorije umetnosti upisala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Već 1921. godine ušla je u prvu antologiju pesama - pesnik Sima Pandurović uvrstio je njenih 11 pesama u izbor časopisa “Misli”. Posle jednogodišnjih studija u Parizu, vrativši se u zemlju, dobila je 1925. godine prvi orden u životu - Orden sv. Save, a štampala je i prvu pesmu u “Letopisu Matice srpske” i postala profesorka Prve ženske gimnazije u Beogradu.
“Misao” je 1927. godine objavio njenu prvu knjigu pesama za decu “Vrt detinjstva”. Iste godine objavila je prvu pesmu u “Politici”, u uskršnjem broju, a ostala je dugogodišnji saradnik tog beogradskog dnevnog lista.
Srpska književna zadruga objavila je njenu prvu knjigu pripovedaka “Ludilo srca”, a tada je objavila i knjigu za decu “Srce lutke spavaljke”, u izdanju tada najpoznatijeg i najmoćnijeg beogradskog knjižara i izdavača Gece Kona.
U to vreme upoznala je i glumca i pesnika Sergeja Slastikova i udala se za njega.
Tokom Drugog svetskog rata, pogođena streljanjem đaka u Kragujevcu, napisala je prvu verziju svoje čuvene poeme.
Krajem 50-ih izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 1965. postala je i redovni član.
Matica srpska objavila je 1964. godine njenu čuvenu zbirku pesama “Tražim pomilovanje”, koja je nedugo zatim objavljena i u Ljubljani i Skoplju.
(SEEcult.org)