Digitalne apstrakcije Vesne Zarev
Umetnički rad, može se reći, najbolje se razume u izložbenom prostoru - kada je neposredno ispred vas, kada ga zaista vidite i kada otvara direktnu razmenu komunikacije. Taj osećaj inspirativnosti imala sam još rane 2002. godine, kada je umetnica Vesna Zarev izlagala u Galeriji SKC-a ciklus skulptura "Tren", nastao u prelomnom periodu njenog prelaska sa Akademije u Prištini na Akademiju u Zvečanu. Već tada sam se pitala kako ta, u osnovi klasična skulptura, poseduje unutar svog sklopa neka posebna fenomenološka svojstva prostornosti, trenutnih stanja i nadahnuća potencijalnog značenja. Razmišljala sam o njima kao o monumentalnim objektima, ali nije bilo uslova realizacije, kao što inače nema uslova i razumevanja za mlade umetnike - ni tada, ni danas.Izložba Vesne Zarev u Blok galeriji (21. april - 5. maj 2017), mišljenja u dimenzijama velikih prostora, postavljena u regularnim merama galerije, privlači pažnju i iznenađuje svojom prefinjenom preciznošću, skoro neverovatnim asocijacijama na područja apstrakcije u umetnosti, na one koncepte suptilnosti i osećajnosti apstrakcije posebno prisutne u radu nekih umetnika iz predhodnih epoha . U savremenom proširenom svetu umetnosti, asocirati pojam apstrakcije u kontekstu istorijskih kategorija, je pitanje ili moguće nužnost reagovanja da se povežu neke vremenske konstante u procesima pojavljivanja i nestajanja nekih njenih aspekata.
Radovi Vesne Zarev Dijagrami osećajnosti obuhvataju tri serije digitalnih struktura - dijagrame binarnih kodova na beloj osnovi, za koje se može reći da da imaju formu vizuelne poezije - u ovom slučaju, izvedene brojevima, konverzijom reči i teksta, dok druge dve serije, na crnoj i crno-beloj osnovi u savršenim matematičkim merama i proporcijama, predstavljaju vid digitalne apstrakcije. Ove serije polaze od bitne matrice geometrije balansa, pravilnog razlaganja slojeva mrežastih niti, linearnih spojnica i repetiranja ritmike udaha i izdaha u mernom ornamentalnom nizu. Crteži na crno-beloj osnovi u horizentalnom nizu svojim neizmeničnim tokom stvaraju utusak strujanja vizuelnih rezonanci, kao vazdušnih vibracija, poput zvučnih treptaja koji se mogu glasom, pevanjem i instrumentima interpretirati. Crteži na crnoj osnovi, u pozicioiranju različitih slojeva mrežastih struktura i linija, plasiraju stanja dinamike vidljivosi i nevidljivosi, efekte optičke promenljivosti.
Aprtrakcija Vesne Zarev je u postupcima rada. Ona nije cilj, refleksivno proizlazi iz vlastitih stanja osećajnosti, iz unutrašnjih i okolnih impulsa neposrednog umetničkog reagovanja. Za umetnicu Agnes Martin se govorilo da se nikada nije odvajala od svog lenjira i olovke u davnom vremenu neposredne manuelnosti, kada još nisu vladale napredne tehnologije. U ovom slučaju, umetnica takođe, bez obzira na vrstu projekta, sve izvodi lenjirom, olovkom, brojem milimetra, santimetra, metra... pa i na ekranu svaki i najmanji detalj jedinice romba izmeren je lenjirom, crtan i slagan pojedinačno, jedan po jedan u mrežne sisteme. Dakle, ovde se ne radi o preuzimanju već strukturiranih modela ploha (cut and paste), naprotiv, umetnica direktno, na osnovu preciznih mera romboidnog znaka, konstruiše imaginarne strukture i sklapa ih u inicijalni motiv značenja.
Suština ovih radova je u jezičkoj znakovnosti mentalnih i emocionalnih stanja bića između pravilnosti prirodnih zakonitosti reda i postojanosti naspram konteksta političkih sistema dehumanizirane logike sveta relnosti u kojoj se živi. Vizualizira prostore barijera kao objektivna stanja širenja i prožimanja, i merne opcije egzistencije, u kojima se opstaje na rubnim granicama ljudskih mogućnosti, održavanjem monotonije ritma udaha i izdaha.
U odnosu na shvatanja Agnes Martin, koja je, uprkos svemu u svom životu, izražavala lepotu i radost, u Dijagrima osećajnosti Vesne Zarev zavodljiva estetika perfekcije struktura i linearnog kretanja i ukrštanja, emituje etičku latentnu dramu pritisaka i sužavanja prostornog okruženja.
Biljana Tomić
