• Search form

21.05.2018 | 21:37

Direktna veza

Direktna veza

Zagrebački umetnik Tomislav Brajnović predstavlja se od 24. maja u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu izložbom “Direct Link / Direktna veza”, koja obuhvata instalacije, dokumentaciju, video radove, Fejsbuk komentare i tekstove preuzete sa interneta. Tim radovima Brajnović otkriva društvenu nejednakost koja se odražava u neravnopravnoj podeli bogatstva, moći i uticaja, manipulaciji i zloupotrebi napredne tehnologije koja postaje sredstvo kontrole slobodne volje.

Izložba u MSU prvo je veće samostalno predstavljanje Brajnovića u Zagrebu, a nazvana je pojmom direktna veza slovenačkog filozofa Slavoja Žižeka koji implicira direktnu povezanost ljudskog mozga i digitalnog prostora. Tehnologija i naučna istraživanja donose napredak, a ugradnja implantata zdravstvene dobrobiti. Ono što je pretnja gubitku autonomije ljudske misli i delovanja, a u krajnjoj liniji i slobode, mogućnost je upravljanja ljudskim umom posredovanjem implantiranih čipova i digitalnih veza. Prema Žižeku, za individuu tako nestaje mogućnost odvajanja od spoljneg sveta i mogućnost povlačenja u svoje unutrašnje svetove, te se nameće pitanje svih pitanja: “Ko će to kontrolisati?” S druge strane, Elon Musk smatra da čovek već poseduje odlike kiborga, time što je povezan s digitalnim uređajima, “oblacima” i prostorom. U najgorem scenariju to može dovesti do ukidanja slobodne volje i prostora slobode, te uvođenje cenzure umetnosti na nivou misli i ideje.

Stoga Brajnović na izložbi objavljuje manifest o smrti publike kao posledicu ukidanja umetnika, publike i umetnosti.

Umetnost je za Brajnovića, kako ukazuje MSU, više od istraživanja forme, likovnih sredstava, produkcije i prezentacije dela. Radikalnost umetničke ideje važnija mu je od radikalnosti umetničke forme. Njegovi radovi bave se pitanjima etičnosti i društvene pravednosti, predstavljajući kritičku refleksiju vremena u kojem živimo. Umetnost i život prožimaju se bez ostatka. Njegova metodologija je usmerena na postavljanje pitanja, analizu i kritiku društvenog trenutka, polemiku s pobornicima oprečnih stavova, te na nemirenje sa uopštenim odgovorima.

Raspon tema proteže se od socijalnih, verskih, političkih do ekonomskih kontroverzi, a prisutan je u radovima koji nastaju od početaka njegovog umetničkog delovanja u 90-im, pa do danas.

Brajnović lako prelazi iz medija u medij, pa se koristi videom, instalacijom, zvukom, performansom, ready-madeom i drugim sredstvima koja u određenom trenutku najbolje služe za prenos ideja. U novije vreme koristi društvene mreže kao medij umetničkog delovanja, jer pružaju mogućnost brzog širenja informacija i ličnih stavova, te iznošenje mišljenja velikog broja korisnika.

Rođen 1965. godine u Zagrebu, Brajnović je završio prvu godinu Likovne akademije u Hagu, a diplomirao je 1999. na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, u klasi profesora Đure Sedera. Poslediplomske studije završio je na Central St Martins College of Art & Design u Londonu 2003. godine.

Intenzivno radi i izlaže u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada, stipendija i priznanja. Učestvovao je u više rezidencijalnih projekata.

Predaje Nove medije, Mapiranje grada i Rekontekstualizaciju na Akademiji primenjenih umetnosti u Rijeci.

Od 2007. godine vodi projekat-galeriju Studio Golo Brdo. Takođe, autor je projekta “Večera sa umetnikom”.

Izložba “Direct Link / Direktna veza”, čija je kustoskinja kustoskinja Nataša Ivančević, biće otvorena u MSU do 10. juna, a potom će u smanjenom obimu biti predstavljena u Galeriji umjetnina u Splitu.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r