Dom kao nešto što se stalno traži

Srpsko-kanadska umetnica Vesna Perunović, čija je izložba “Paradigma doma: Novo mesto pripadanja” otvorena u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, izjavila je da ta postavka problematizuje “momenat kad dom, koji je sigurno utočište, postaje nešto nestabilno – trenutak kada gubimo dom”.

“Već dve decenije susrećemo se s raznim situacijama – od migrantske krize, pa do ratova, zemljotresa, pandemija, koji menjaju tu paradigmu doma. Mene je Kanada naučila da je dom nešto što se traži, možda i ceo život. Moja putovanja između Kanade i Srbije su konstantna, a takođe putujem po raznim rezidencijama. Tako da je za mene pojam doma nešto fleksibilno, u procesu, traženju, stalnoj tranziciji”, rekla je Vesna Perunović 10. marta na otvaranju izložbe, koja je retrospektiva poslednjih petnaestak godina njenog rada.

Postavljena na sva tri nivoa Galerije-legata Čolakovića, izložba “Paradigma doma: Novo mesto pripadanja” (Home Paradigm: A New Place of Belonging) obuhvata radove Vesne Perunović nastale u periodu nakon 2000-ih, uključujući instalacije sa redimejd objektima, crteže, fotografije, video radove i site-specific intervencije.

Pored nekoliko ključnih ranijih ostvarenja iz autorkinog opusa (House of Exile / Kuća egzila, Cradle / Kolevka), izložba obuhvata i najrecentniju produkciju, poput instalacija velikog formata (Shifting Shelter / Promenjeno utočište, Archive of Insignificant Losses / Arhiva beznačajnih gubitaka).

Kako sama Vesna Perunović ističe, izložba razmatra paradigmu doma u savremenim kontekstima - od pojma fizički definisanog, neposrednog životno-formativnog i protektivnog okruženja, do razumevanja doma i domicilnog kao mesta i stanja koje se konstituiše u procesima, u ostvarivanju veza sa drugima i sa svetom kroz odnose, susrete i kretanja.

Direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Marijana Kolarić rekla je da lično migrantsko iskustvo, ali i šira promišljanja fenomena migracija i izmeštanja, predstavljaju za Vesnu Perunović tematska polazišta u radovima kao pokušaj razumevanja odnosa pojedinaca i zajednice u kontinuiranim kretanjima i susretima sa novim sredinama i identitetima. “Emotivni odnosi koji se tom prilikom uspostavljaju govore o strepnji u korenu transkulturalnog iskustva migranta kao sve prisutnijeg iskustva populacije savremenog sveta”, dodala je Marijana Kolarić.

Vesna Perunović, kako je navela, iz perspektive permanentnog kretanja, današnje velike mobilnosti i frekventnih dislociranja, otvara i niz pitanja o načinima na koje percipiramo dom i vrednosti koje mu se tradicionalno pripisuju poput sigurnosti, privatnosti, stalnog ili privremenog životnog okruženja, geografsko-etničke pripadnosti i slično. Izložba “Paradigma doma: Novo mesto pripadanja” je s tim u vezi naročito važna danas, kada se preispituju tradicionalne vrednosti i kada su migracije ne samo u pogledu trajnog preseljenja ali i povremenih izmeštanja i selidbi, svakodnevna pojava”, rekla je Marijana Kolarić.

I kanadski amnasador u Srbiji Džajlz Norman osvrnuo se na pojam doma, navodeći da je pitanje šta je i gde je dom - jedno od temeljnih pitanja za većinu Kanađana, jer velika većina potiče s nekih drugih prostora.

“Kanađani se bave, pregovaraju, bore s pitanjem pripadnosti, po prirodi stvari. Nažalost, uz rat koji ponovo razara Evropu, ovo pitanje je važno, neizbežno i akutno za milione ljudi, sada i ovde. Srbi treba da budu ponosni što je njihova zemlja među onima koje predstavljaju sigurnu luku, za one koji beže od nasilja i progona”, izjavio je Norman.

Kustos izložbe Miroslav Karić, osvrćući se na delo Vesne Perunović, rekao je da ga je u njenom radu uvek privlačio vrlo pročišćen, jasan, sveden vizuelni jezik. Takođe, i njena svojevrsna poetska strategija u pažljivom izboru boja, materijala, predmeta sa kojima radi, jednostavnim performativnim gestovima koje izvodi.

Karić je posebno istakao izbor centralnih motiva koje Vesna Perunović postavlja u svoje radove, koji su “najviše u širem referentnom polju jakih arhetipskih slika i sadržaja, odnosno značenja i simbolike”.

Vesna Perunović je, nakon osnovnih i magistarskih studija u Beogradu i preseljenja u Kanadu krajem 80-ih godina XX veka, razvijala umetničku praksu najpre oko medija klasične slike, gradeći motivski prostor uglavnom na predstavama egzotičnih i imaginarnih predela. Devedesete godine su za nju bile period otvaranja novih tematskih polja kojima počinje da se bavi, a tiču se pitanja intimnosti, fragilnosti rodnih odnosa, interpersonalnih relacija, ali i refleksija o sopstvenom imigrantskom iskustvu.

Privremeno udaljavanje od medija slike Vesnu Perunović je uvelo u interesovanje za rad u drugim vizuelnim izrazima, posebno u istraživanje asocijativnih i značenjskih potencijala materijala sačinjenog od recikliranih kućnih predmeta i raznih vrsta tekstila. Tako nastaju prve skulpture i asamblaži u kojima će se umetnica, pri eksperimentisanju sa materijalima ali i tehnikama, najviše zanimati za primenu i kombinovanje njihovih suprotstavljenih namena i kvalitativnih svojstava, odnosno za ispitivanje mogućnosti da, u novim konstelacijama i sadejstvima, komuniciraju i posmatraču prenesu određeno emotivno stanje ili proces. Kontinuirana praksa u radu sa materijalima kao i dalja testiranja njihove simboličke izražajnosti i transformativnosti posle 2000-ih, obeležili su umetničku produkciju Vesne Perunović složenijim formalnim rešenjima u vidu instalacija, ambijentalno-skulpturalnih celina i site-specific intervencija.

Taj period za umetnicu označava i početak proširivanja umetničkog izraza na polje video umetnosti i performansa, a istovremeno je, u pogledu tematsko-problemskih istraživanja, sve više približujući promišljanjima i preispitivanju pojma identiteta u migratornim kretanjima, koncepta barijera i granica, fenomena izmeštanja u kontekstu transnacionalne i transkulturalne realnosti današnjeg sveta.

Vesna Perunović (1960) diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1987. godine. Od 1988. živi i radi u Torontu. Izlagala je na više stotina izložbi u Kanadi, SAD, Evropi, Aziji i Južnoj Americi.

Nedavno je učestvovala na Bijenalu u Havani (2019), u okviru izložbe Ad Infinitum i četvorogodišnjeg projekta Evropske unije Risk Change (2016-2020) koji se bavio fenomenom migracija. Učestvovala je na brojnim međunarodnim umetničkim rezidencijama širom sveta: ISCP u Njujorku, Red Gate u Pekingu, Glogauar u Berlinu, Risk Change na Malti, Galerija Miz Istanbul, Banff Residency u Alberti...

Njeni izložbeni projekti Emblems of Enigma (2007-2009) i Borderless (2009-2011) predstavljeni su u muzejima i galerijama u Kanadi i Istočnoj Evropi.

Vesna Perunović je dobitnica nagrade T.F.V.A. (2005) kao i brojnih grantova Kanadskog saveta za umetnost, uključujući prestižni OAC Chalmers Fellowship Grant (2019) za projekat The Politics of Exile and Compassion.

Izložbu su podržali: Ministarstvo kulture Srbije, Kanadski savet za umetnost, Savet za umetnost Ontarija, Savet za umetnost Toronta i ambasada Kanade u Beogradu.

Izložba će biti otvorena do 21. maja, a ulaz je besplatan.

*Foto: Bojana Janjić/MSUB

(SEEcult.org)