Dosad nepoznat opus Bardžisa

Dosad nepoznate priče, scenariji i muzičke kompozicije Entonija Bardžisa (Anthony Burgess,1917-1993), pronađeni su u arhivi tog kultnog britanskog pisca, najpoznatijeg po romanu “Paklena pomorandža” koji je početkom 70-ih ekranizovao Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick).

Dosad nepoznate priče, scenariji i muzičke kompozicije Entonija Bardžisa (Anthony Burgess,1917-1993), pronađeni su u arhivi tog kultnog britanskog pisca, najpoznatijeg po romanu “Paklena pomorandža” koji je početkom 70-ih ekranizovao Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick).

Među pronađenim materijalima je i originalni scenario za film “Paklena pomorandža”, koji je izazvao kontroverzne reakcije kada se pojavio u bioskopima, pa je Kjubrik morao da ga povuče, a kasnije je postao klasik i upravo će imati specijalnu projekciju na 64. Filmskom festivalu u Kanu.

Burdžisov originalni scenario, koji dosad nije objavljen, nije ni iskorišćen za film, jer se nije svideo Kjubriku, pa je odlučio da napiše svoju verziju.

Piščeva verzija, prema navodima njegovog autobiografa Endrjua Bisvela (Andrew Biswell), znatno je drugačija od romana - žešća i nasilnija.

Vredna zaostavština Bardžisa, prema navodima Bi-Bi-Si-ja, pronađena je u tri njegove kuće, koje je njegova udovica, koja je preminula 2007. godine, zaveštala Međunarodnoj fondaciji “Entoni Bardžis” u Mančesteru.

Bardžis je napisao ukupno 33 romana, a istraživači su sada otkrili 20 neobjavljenih kratkih priča, kao i scenario za film o Napoleonu Bonaparti, koji je trebalo da snima Kjubrik.

U Bardžisovoj arhivi pronađeni su i delovi scenarija koji je radio za predstavu o eskapologu Hariju Hudiniju (Harry Houdini), sarađujući sa Orsonom Velsom (Welles).

Pronađen je i primerak dosad neobjavljene istorije Londona, kao i Bardžisov osvrt na istoriju engleske književnosti.

Neke od njegovih neobjavljenih kratkih priča opstale su samo u vidu audio snimaka.

Bardžis je često snimao sam sebe, čitajući svoje radove, jer je, kako je rekao njegov biograf, želeo da ih “oseti ušima”.

Bardžis je bio poznat kao autor izuzetno dugih romana, pa pronađene kratke priče predstavljaju svojevrsno iznenađenje.

“Mnoge priče su prilično bezobrazne i pune natprirodnog, a ima i dosta priča o duhovima ili o Bogu koji silazi dole na zemlju”, rekao je Bardžisov biograf.

Osim književnih dela, u arhivi je pronađeno i oko 200 Bardžisovih muzičkih kompozicija, među kojima su i tri simfonije, partitura baleta i više dela za orkestar.

Većina tih muzičkih dela nikada nije izvođena ili snimljena.

Baržis se tokom celog života bavio muzikom: poznato je oko 250 njegovih kompozicija, među kojima je i mjuzikl o Lavu Trockom i opereta prema Džojsovom “Uliksu”.

Prema rečima Bardžisovog biografa, obim do sada nepoznate zaostavštine tog pisca u znatnoj meri nadmašuje ukupan obim njegovg dosad poznatog opusa .

Bardžis je rođen u Mančesteru, gde je i živeo do 23. godine.

Preminuo je 1993. godine, a fondaciju nazvanu njegovim imenom osnovala je njegova druga supruga.

Bardžis nije imao potomke i druge naslednike.

B. Rakočević / SEEcult.org