Rekonstrukcije sećanja - A šta ako prestanem da sanjam?

Beogradska umetnica Jelena Aranđelović predstavlja se od 2. jula u Savremenoj gradskoj galeriji Centra za kulturu u Aranđelovcu izložbom “Rekonstrukcije sećanja - A šta ako prestanem da sanjam?” koju je zamislila kao zbir dve celine - uličnih rekonstrukcija i sećanja ljudi.

Izložbene celine objedinju fotografski predlošci prema kojima su nastale.

“Neke fotografije sam sama kadrirala kao slike uličnih rekonstrukcija, dok su u slikama sećanja prikazani portreti ljudi o kojima skoro ništa i ne znam. Sve slike datiraju od 2019. do sada. Njima je zajednički i kontinuitet nastanka, tj. trajanje”, navela je Jelena Aranđelović u konceptu izložbe.

Obe celine objedinjuje pojam kopanja kao potrage i poniranja u dublje slojeve podsvesti.

“Šta je to što ljude pokreće na akciju, delanje? Koji su to okidači? Zašto se kontinuirano vraćamo u prošlost, kao da sadašnjost nije dovoljno pokretačka i upitna?”, pitanja su koja postavlja umetnica.

U najnovijim slikama, kako je dodala, trudi se da predstavi svojevrsni pejzaž koji će biti ispresecan fotografskim predožcima na nekoj daljoj ravni.

To nisu bukvalne predstave već zasebni svetovi koji se mogu tumačiti na različite načine.

“Meni je bilo bitno da, dok sam ih kreirala, imaju otklon od svakodnevnih događaja i predstava. Na nekima mi je grad bio motiv kroz naslikan kran, kao mesto kontinuiranih turbulencija i dinamika, dok je na drugima predstavljen pejzaž sa mora, sa figurama ljudi koji meditiraju na posebne načine. Grad se kontinuirano menja i usložnjava, jer proživljava svoju neprekidnu metamorfozu. Sam Pol Virilio u svojoj knjizi ‘Kritički prostor’ kaže: ‘Ako se arhitektura nekada prilagođavala prema geologiji, prema tektonici prirodnog reljefa, sa piramidama, kulama i drugim neogotskim trikovima, danas se prilagođava sofisticiranim tehnologijama čiji nas vrtoglav uspeh tera sa zemaljskog horizonta”.

Motiv koji se kontinuirano i direktno provlači u novim radovima je srce.

“Sasvim spontano me je privukao ovaj šuplji mišićni organ koji pumpa krv kroz krvotok pomoću stalnih ritmičkih kontrakcija. U njega i kroz njega sam upisivala uglavnom portrete nepoznatih ljudi i diskretno portret mog oca. Pokušala sam donekle da nađem racionalni smisao svega toga ali on je izmicao. Možda je ta iracionalnost i nemogućnost definisanja njegova snaga”, navela je Jelena Aranđelović, podsećajući na Aristotelove reči da se ono što je duhovno u čoveku nalazi u srcu, a nasuprot tome, “mozak je samo jedna vrsta aparata koji hladi i osvežava krv, jer on ublažava vrelinu i uzavrelost srca”.

Jelena Aranđelović diplomirala je (2003) i magistrirala (2008) slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, na kojem je na doktorskim studijama. Studirala je 2004/05. i na ENSBI (Ecole Nationale Superieure de Beaux/art) kao stipendistkinja francuske ambasade u Srbiji. Boravila je 2006/07. u Cite International des Arts u Parizu.

Dobitnica je stipendija Norveške (2002) i Francuskog kulturnog centra  (2004), kao i stipendije za talente iz fonda Republike Srbije za vreme studija.

Imala je više od 20 samostalnih izložbi i učestvovala je na mnogobrojnim umetničkim simpozijumima i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Članica je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 2003, a u statusu samostalnog umetnika je od 2006.

(SEEcult.org)