• Search form

24.12.2024 | 18:12

Monografija za 20 godina Slobodne zone

Monografija za 20 godina Slobodne zone

Festival Slobodna zona obeležio je 20 godina rada, posvećenog angažovanom filmu i kritičkom mišljenju, objavljivanjem reprezentativne i netipične monografije “Dodir budućnosti” koja, osim podataka i fotografija, sadrži i 11 autorskih tekstova na temu “Prostori slobode – Beograd, Srbija, Balkan, Evropa 2024”, dok je utiske i uspomene kroz intervjue podelilo 14 nekadašnjih i sadašnjih članova festivalskog tima.

Direktor Slobodne zone Rajko Petrović istakao je na promociji 24. decembra da su pored njega, kao glavnog i odgovornog urednika izdanja, u uredničkom timu bili i saradnici Slobodne zone Miona Kovačević, Milica Lapčević i Ivan Milenković, a veliki doprinos dao je i dizajner Nebojša Čović.

“Naša ambicija je bila da ova monografija ne bude samo faktografija ili dokumentacija, mada sam svakako želeo da se sačuva od zaborava ono što smo radili i kako se Festival razvijao, nego da napravimo knjigu koja bi se čitala, sa različitim vrstama tekstova, a i da lepo izgleda kada se stavi na policu ili radni sto, da bude vizuelno bogata, s obzirom na to da ovaj festival promoviše vizuelni oblik komunikacije”, rekao je Petrović u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.

Petrović je podsetio da je Slobodna zona i počela u Dvorani Kulturnog centra decembra 2005. godine, u sali sa svega 14-15 filmova, da bi do jubilarnog 20. izdanja, održanog u novembru 2024. godine, stigla do skoro 80 filmova u 14 sala u četiri grada.

Monografija Slobodne zone neće biti u prodaji, jer je ideja da se pokloni bibliotekama u Srbiji, u duhu decentralizacije koju taj festival odavno praktikuje organizujući turneje filmova, koje su do sada obuhvatile oko 60 mesta i gradova. Knjigu će dobiti i saradnici Slobodne zone u Srbiji i regionu, dok su svi autorski tekstovi dostupni medijima koji žele da ih prenesu, rekao je Petrović.

Monografiju otvara tekst Dubravke Ugrešić (koja je bila gost-selektor 2012. godine) “Onaj tko plaća, u pravilu, kupuje istinu”, a sledi tekst Miroljuba Stojanovića “Široki ugao”.

Stojanović je na promociji rekao da njegov tekst “najafirmativnije govori o ovom festivalu svetskog nivoa i njegovom kreativnom timu koji osmišljava jednu kulturnu politiku, a ne samo puki festival, i to radi na virtuozan način”.

Uz ocenu da Slobodna zona predstavlja kako originalno i dosledno sprovedeni koncept filmskog programa, tako i svojevrsnu dijalošku tribinu, pohvalio je i knjigu koja pruža, kako je rekao, hedonistički ugođaj svojim spektakularnim izgledom i sjajnim tekstovima.

“Posao Slobodne zone je da se bavi antidefetizmom”, izjavio je Stojanović, dodajući da bi ovom festivalu odgovarao i jedan od naslova Mišela Uelbeka “Proširenje područja borbe”.

Urednik diskusionog programa Kompas Ivan Milenković, čiji je tekst “Paradoksi slobode” takođe u monografiji, izrazio je zadovoljstvo što od svih pozvanih autora samo dvoje-troje nije prihvatilo, i to iz opravdanih razloga, da napiše tekst za ovo izdanje.

“Ne volim prigodne knjige. Naša jeste posvećena jubileju, ali je puna sadržine i komentara. Većina autora su naši prijatelji. Pokazali su volju da pišu o Slobodnoj zoni i dali nam kvalitetne tekstove”, istakao je Milenković.

Posebno je naveo Ivanu Bodrožić, koja je poslala priču “Volim te do smrti”, kao i Olivera Toškovića (Biće skoro propast sveta: Auto-putem do pakla ili stepenicama do neba), Jovana Čekića (Veštačka inteligencija i drugačiji uvid u realno), te Đorđa Pavićevića (Sloboda, njeni drugari, kradljivci i njihovi saradnici).

“Autori tekstova za koje sam ja bio zadužen izbegavaju metafiziku slobode. Nema uzvišenih priča o slobodi niti patetike. Nema priče koja se ne tiče slobode ovde i sada, ili u Gazi ili u Ukrajini ili za bilo kog pojedinca. Čini mi se da je to upravo ono što je oblikovala Slobodna zona“, izjavio je Milenković.

U monografiji su štampani i autorski tekstovi Adriane Zaharijević, Dragana Markovine, Jove Bakića, Jaroslava Pecnika i Zorana Paunovića.

Intervjui s direktorima, urednicima i selektorima Slobodne zone (među kojima i sa osnivačima Katarinom Živanović, Markom Popovićem i Veranom Matićem u okviru Fonda B92), njihova sećanja na ljude, filmove, događaje i nezaboravne trenutke iz istorije festivala, objavljeni su pod naslovom “Biseri van glavnog toka”.

Slede poglavlja posvećena pratećim programima, kao što su Slobodna zona junior, Kompas, Sonar i drugi, izjave saradnika, hronološki pregled selekcija i nagrada, reprodukcije plakata svih 20 izdanja festivala, spisak svih prikazanih filmova, kao i svih održanih tribina, masterklasova i drugih programa.

Knjiga je objavljena kao samofinansirajući projekat, na više od 300 strana velikog formata, u tvrdom povezu.

*Foto: Tanja Drobnjak

(SEEcult.org)

digitalizacija, nbs
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r