• Search form

29.10.2023 | 11:02

Džon Skofild uzbuđen zbog povratka na BDŽF posle 17 godina

Džon Skofild uzbuđen zbog povratka na BDŽF posle 17 godina

Američki gitarista Džon Skofild (John Scofield), jedan od vodećih džez gitarista današnjice, zvezda je završnice 39. Beogradskog džez festivala (BDŽF) na koji se vraća posle 17 godina, i to u istu dvoranu u kojoj je održao jedan od najupečatljivijih koncerata u novijoj istoriji te manifestacije – u nekadašnji Dom sindikata, sada MTS dvoranu. Skofild je u međuvremenu osvojio tri Gremi nagrade, te postao počasni doktor Berkli koledža, a uoči koncerta u završnici 39. BDŽF-a izjavio je da je uzbuđen zbog povratka u Srbiju.

U novom triju Skofild će, pored standardnog bubnjara Bila Stjuarta, predstaviti novog basistu Visenta Arčera, a nastupiće u okviru evropske turneje i svetske promocije Skofildovog novog, duplog albuma "Uncle John’s Band", koji je nedavno objavila čuvena produkcija ECM.

Prema njegovim rečima, veoma je zadovoljan dosadašnjim reakcijama na novi album.

“Recenzije koje sam pročitao do sada su bile pohvalne. Mislim da je važno da muzičari poput mene ostanu u trenutku, da se trude i sviraju najbolje što mogu, a ne da previše razmišljaju o tome kako su svirali u prošlosti. Retko slušam sopstvene ploče i ne uzimam mišljenje drugih ljudi suviše za ozbiljno, osim muzičara koje znam i poštujem. Njihovo pozitivno mišljenje mi je važno”, izjavio je Skofild za BDŽF povodom novog albuma, na kojem je snimio sedam originalnih kompozicija, ali i džez standarde i muziku u dijapazonu od Boba Dilana do Nila Janga.

Jedina ideja, kako je naveo, bila je da uhvate trenutak u kojem zajedno stvaraju muziku, interakciju koju ostvaruju i kako zajedno sviraju kao trio.

“To je bio koncept. Svi ‘rok klasici’ koji su se našli na albumu bili su sredstvo za našu improvizaciju. To su pesme koje volim i uživam da ih sviram, ali stvar je u tome šta smo mi uradili sa njima – to je mnogo važnije od samih kompozicija”, rekao je Skofild, koji nastupa u Beogradu posle Osla, a uoči Milana.

Povodom numere “Budo” legendarnog Majlsa Dejvisa, sa kojim je sarađivao 80-ih, Skofild je rekao da je zauvek zapamtio pojedine savete slavnog kolege.

“Jedna od njih je da kad sviram uvek ostavim prostora u svojim solo deonicama za muzičare sa kojima sviram. On je u tome bio majstor. Takođe, naučio me je da pustim da me bit nosi, ritam je od najveće važnosti. Srećan sam što sam imao priliku da sviram sa mnogim svojim muzičkim idolima i da izbliza posmatram i proučavam njihovo majstorsko umeće.

Verovatno sam od Majlsa naučio i da nije dobro biti neučtiv prema ljudima. Na svoj način pokazao nam je i ono što ne treba da budemo!”, istakao je Skofild, navodeći da je uzbuđen zbog povratka u Srbiju i zahvalan organizatorima iz Doma omladine Beograda za to što su ga ponovo pozvali.

“Zaista se veoma radujem koncertu i ponovnom susretu sa vašom publikom”, poručio je Skofild, koji važi za muzičara koji je veoma otvoren prema različitim muzičkim žanrovima.

Prema njegovom mišljenju, džez muzika se uvek menja i nema jednog načina za njeno izvođenje.

“Ukorenjen sam u tradiciciji jer volim tako mnogo muzike koja je nastala pre mene – naučio sam da sviram slušajući je. Bez tih korena ne bi ni bilo muzike. Kako bismo drugačije učili o muzici da nismo slušali toliko divnih kompozicija iz prošlosti? Ali, u isto vreme, ima toliko mnogo različitih muzičkih nasleđa i volim da ih pomešam sve zajedno”, kazao je Skofild, koji smatra da je najveći izazov za muzičare u 21. veku - zaraditi za život i imati publiku.

Za njega lično, kako je naveo, to i nije bio problem, jer je “ušao u posao, izgleda, u pravo vreme, jako davno, ali za mnoge koji sada počinju svoju karijeru nije lako”.

Skrenuo je pažnju i na izazove koje stvara veštačka inteligencija.

“Nisam siguran kako će stvari sa veštačkom inteligencijom funkcionisati za umetnike i stvaraoce. Čini se da se prihodi muzičara smanjuju sa ekspanzijom digitalne muzike. Ljudi više ne kupuju muziku kao nekada, žele sve besplatno, a to nije od pomoći za troškovima koji postoje u procesu stvaranja muzike. Svi radimo više, a dobijamo manje”, kazao je Skofild.

Povodom prvog koncerta u Beogradu pre 17 godina, Skofild je naveo da je publika u Beogradu bila veoma posvećena i sjajno je reagovala.

“Imao sam utisak da je vašoj publici džez veoma bliska muzika. Uvek možete da ostetite kada je publika ‘sa vama’, a to je definitivno bio slučaj kada smo svirali u Beogradu prošlog puta”, istakao je Skofild, koji je od domaćih muzičara pomenuo trubača Duška Gojkovića, ističući da je bio odličan.

Uoči nastupa Džon Skofild trija, u MTS dvorani će nastupiti italijanski alt saksofonista Stefano di Batista (Battista) projektom “Morricone and More”, a u sali Amerikana DOB-a najavljen je duo FiL, odnosno Lejla Marsijal (Leïla Martial) i Valentin Sekaldi (Valentin Ceccaldi), te u samoj završnici programa saksofonista, klarinetista i kompozitor Silvan Rifle (Sylvain Rifflet) i Trubaduri (Troubadours).

Stefano di Battista, foto: Pascale Cholette

Povratnik na BDŽF je i Stefano di Batista, jedan vodećih italijanskih džezera, maštoviti improvizator romantičnog karaktera. Počev od 2016. godine posvećuje se istraživanju muzike iz svoje zemlje: snimio je album sa "italijanskim standardima", pa obrade filmskih tema Enija Morikonea, a uskoro će predstaviti i džez tumačenja dela Nina Rote, Luća Dale i Paola Kontea.

Francuskinja Lejla Marsijal, jedna od najoriginalnijih vokalnih interpretatorki na evropskoj muzičkoj sceni, istražuje veze modernog džeza sa francuskim folklorom, romskom tradicijom i muzikom Pigmeja. U duetu FiL sa violončelistom Sekaldijem, nastavlja putem započetim u triju Baa Box, manifestujući lakoću izvođenja i virtuoznost, kreirajući neobične predstave u divljoj improvizaciji.

Francuski saksofonista i klarinetista Silvan Rifle  dobitnik najvećih priznanja francuske džez zajednice, uključujući i nekoliko za album godine. U projektu Troubadours zamislio je kako bi zvučala muzika trubadura ako bi je svirali džezeri, spojivši srednjovekovne moduse sa Koltrejnovim modalnim skalama, bogatim evropskim koloritom i indijskim egzotičnim začinima.

Saksofon je, inače, u fokusu 39. BDŽF-a, koji je ponudio od 24. oktobra 39. oktobra dvadesetak koncerata domaćih i stranih umetnika iz 20 zemalja sa četiri kontinenta. Ostvarujući kontinuitet sa prethodnim izdanjima, 39. BDŽF predstavio je referentan izbor uglednih džez stvaralaca iz SAD, uz naglasak na evropskom džezu, koji čini više od 80 odsto programa.

Publika je imala priliku da uživa u žanrovski raznovrsnom programu koji je objedinjen sloganom Jazzscapes, a obuhvatio je bibap, džez-rok i fjužn, fri-džez i druge avangardne tendencije, te vokalni i orkestarski džez, kao i različita mešanja džeza sa folklorom, savremenom klasikom i elektronikom.

Organizator BDŽF-a je Dom omladine Beograda, a pokrovitelji Sekretarijat za kulturu Beograda i Ministarstvo kulture Srbije. Prijatelji 39. BDŽF su SOKOJ, Nacionalna platforma Srbija stvara i DPC Networks.

BDŽF su podržali: Austrijski kulturni forum; Francuski institut u Srbiji; Gete Institut; Italijanski institut u Beogradu; Ambasada Izraela; Ambasada Portugala i Institut Kamoeš; Zbigniew Seifert Foundation i Ministarstvo kulture i nacionalnog nasleđa Poljske; Program za internacionalizaciju muzike i scenskih umetnosti Španije, u koorganizaciji Instituta Servantes i Nacionalnog centra za promociju muzike, Nacionalnog instituta za scenske umetnosti i muziku INAEM, Ministarstva kulture i sporta Španije, u okviru Plana za oporavak, transformaciju i otpornost, finansiranog od strane Evropske unije – Nextgeneration.eu; Wallonie-Bruxelles International; Turistička organizacija Srbije; Turistička organizacija Beograda...

Festivalski sajt je bjf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).

*Naslovna fotografija: John Scofield Trio, c Nick Suttle

(SEEcult.org)

digitalizacija, nbs
Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.