Ejdus podneo ostavku
Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Predrag Ejdus podneo je 27. februara neopozivu ostavku na tu funkciju, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije, koje je ostavku prihvatilo i najavilo da će pokrenuti proceduru za imenovanje novog upravnika nacionalnog teatra. Ministarstvo kulture saopštilo je da će ostavku Ejdusa uputiti na dalju proceduru Vladi Srbije, koja ga je na to mesto i imenovala.
Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Predrag Ejdus podneo je 27. februara neopozivu ostavku na tu funkciju, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije, koje je ostavku prihvatilo i najavilo da će pokrenuti proceduru za imenovanje novog upravnika nacionalnog teatra.
Ministarstvo kulture saopštilo je da će ostavku Ejdusa uputiti na dalju proceduru Vladi Srbije, koja ga je na to mesto i imenovala.
Ministar kulture Nebojša Bradić, državna sekretarka Nadica Momirov, specijalni savetnik ministra Zoran Hamović i pomoćnice ministra za finansije i stvaralaštvo Vesna Jokanović i Ana Vučetić, održali su 25. februara sastanak sa Ejdusom i članovima Upravnog odbora Narodnog pozorišta, povodom rešavanja problema u radu tog teatra.
Na sastanku je zaključeno da će uprava Narodnog pozorišta predložiti načine rešavanja aktuelnih problema sa kojima se suočava, saopštilo je Ministarstvo kulture i najavilo da će, u skladu sa svojim nadležnostima, kao i do sada pružiti svu podršku delovanju i razvoju Narodnog pozorišta.
Ejdus, dobitnik nagrade “Dobričin prsten” za životno delo, jedan je od najuglednijih i ujedno najzaposlenijih glumaca na domaćoj sceni, a nedavno je prozvan u saopštenjima Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i Demokratske stranke Srbije za navodno nenamensko trošenje sredstava Narodnog pozorišta. Kritikovan je i zbog toga što prima dve plate, ali je u javnim nastupima objasnio da 30 odsto plate primao kao redovni profesor Univerziteta “Braća Karić”, a 70 odsto kao upravnik nacionalnog teatra.
Potvrdio je i navode da prima umetnički honorar od 50.000 dinara, na osnovu odluke UO Narodnog pozorišta, a demantovao je tvrdnje da je novac predviđen za novogodišnje paketiće deci utrošen na proslavu “Dobričinog prstena”, jer tu nagradu, kao i sve u vezi sa dodelom finansira kompanija Cepter.
Zamereno mu je, međutim, i što njegov pomoćnik Božidar Đurović režira u Kijevu, a direktorka Drame Tanja Mandić Rigonat u Ateljeu 212, što je objasnio da je reč o angažmanima van radnog vremena.
Ejdus je rekao “Politici” i da Narodno pozorište ima 800 zaposlenih, a prima od Ministarstva kulture novac za 736 radnika, a istakao je i da je, prvi put posle 20 godina, račun nacionalnog teatra na pozitivnoj nuli, dodajući da su ogromni zaostali dugovi u iznosu od 800.000 evra sanirani uz pomoć Ministarstva kulture.
Ministar kulture Nebojša Bradić izjavio je nedavno u intervjuu “Blicu” da treba razlikovati upravljanje administrativno - tehničkim aparatom i ekonomijom od upravljanja umetničkom delatnošću.
Bradić je rekao i da Ejdusova hrabrost da, kao upravnik bude originalan i unese drugačiji duh u nacionalni teatar, očito ne daje očekivane rezultate.
“Pitanje je kako se koriste umetnički resursi. Hladne glave treba da se odlučuje kako te dragocene resurse sačuvati i okupiti, uz mere racionalizacije koje treba da utvrdi uprava teatra. Narodnom pozorištu je u nekoliko navrata dat novac za socijalni program koji nije dao rezultate. Nije gorući problem samo broj zaposlenih, već šta zaposleni stvarno rade, odnosno ko tu godinama nema nikakvog posla i zašto. Kao što postoje umetnici koji svojim doprinosom unapređuju rad teatra, tako ima i onih koji su na ‘kolateralnoj dobiti’. Zato treba izaći iz javnih i ući u umetničke službe”, rekao je Bradić.
Bradić je rekao i da se ne razmišlja o privatizaciji nacionalnog teatra, ali da to ne znači da nije potreban drugačiji pristup kulturi.
“Demagogija i birokratizovanje kulture koji umesto stvaranja nude trošenje resursa i čekanje boljih vremena je iza nas. Svesni smo da kultura može da se prodaje kao ekonomska snaga zemlje”, naveo je Bradić i dodao da Predlog zakona o kulturi, koji je u proceduri, ostavlja više institucionalne slobode, što znači i više mogućnosti za učešće privatnog kapitala.
Međutim, nepripremljeni izlazak na tržište u ovom trenutku značio bi da se mnoge kreativne inicijative ugase, što bi bilo čak i pogubno za neke institucije i manifestacije, dodao je Bradić.
