Enigma ratova

Izložba “Enigma ratova” na Univerzitetu u Lilu obuhvata radove grupe umetnika, među kojima je i Mihael Milunović iz Srbije, koji predstavljaju pokušaj rasvetljavanja monstruozne enigme oružanih sukoba koja traje hiljadama godina.

Izložba “Enigma ratova” na Univerzitetu u Lilu obuhvata radove grupe umetnika, među kojima je i Mihael Milunović iz Srbije, koji predstavljaju pokušaj rasvetljavanja monstruozne enigme oružanih sukoba koja traje hiljadama godina.

Izložba je pogled na osetljiv put između ratova i velikih sukoba u različita vremena - put kroz sukob slika, ali i pogleda na rat.

Kako razumeti u godinama mira enigmu rata i kako pristupiti monstruoznom izlivu nasilja bez granica, požaru vatre, krvi, smrti permanentnog stanja rata koje traje hiljadama godina. “Vidimo slike, čujemo svedočenja onih koji su prošli apokalipsu sukoba, ali enigma ostaje, a misterija se zgušnjava”, naveli su organizatori izložbe, koja će biti otvorena večeras u Kulturnom prostoru Univerziteta za nauku i tehnologiju u Lilu.

Fotografkinja Marie Dorigny predstavlja na izložbi dugačku i univerzalnu kohortu žena i dece žrtava jednog rata, večitih žrtava svih ratova, širom sveta, dok joj Jerome Sešini suprotstavlja brutalnu i nasilnu viziju muškaraca koji vode rat, vojni svet u svom sadašnjem obliku, sa svojom devastirajućom tehnologijom, kroz reportazu načinjenu 2005. godine u Iraku.

Akram Zaatari, koji živi i radi u Bejrutu, istražuje Liban posle rata, preko video rada koji je potpuno bez reči, i razotrkiva emocije razgrađivanjem stereotipa otpora, terora i nasilja.

Mihael Milunović, mladi umetnik srpskog porekla, predstavlja se skulpturom koja predstavlja vezu između tih različitih vizija - puškomitraljez u pravoj veličini, stvarniji nego u prirodi.

Kao kontrapunkt su tragovi velikog rata u Evropi - Philippe Schuller omogućava uvid u zamišljeno "podnožje" te istorije ratova.
Tragovi, sećanja na veliki sukob iz prošlog veka, 1914-1918. godine, ciklus sećanja, otisci utisnuti u generacije koje se premišljaju između rata i mira. Komadi betona sa grafitima, zarđalog metala baceni na zemlju… Zaostavština tih krvavih strasti i tih užasa koji teraju život da se uzdigne ponovo iznad.
Prema Karlu fon Klauzevicu, rat je nastavak politike drugim sredstvima, jer politička namera jeste kraj, a rat je sredstvo.

Prema navodima organizatora izložbe, što je veći broj racionalnih eksplikacija i što se više one slažu jedna na drugu, sve manje osvetljavaju skrivenu snagu tog ludila legalnog ubistva, prolivene krvi, smrti.

“Naučili smo da je 20. vek bio intenzivna epoha rata sa milionima mrtvih, ali je lansiranje atomske bombe na Hirošimu 6. avgusta 1945, ta ravnoteža terora, priuštilo nama u zapadnoj Evropi 60 godina mira. Razumemo i da je taj relativni mir fragilan i da lokalni sukobi u Africi, na Bliskom Istoku, na Balkanu, pokazuju do kog stepena granice između rata i mira postaju nejasne dok se umnožavaju građanski, verski, oslobodilacki ratovi, a ratne metafore ‘cvetaju’. Komercijalni rat, ekonomski rat, medijski rat….”, navedeno je u katalogu.
“Bez ikakve sumnje, treba da izmenimo pogled, da utvrdimo tu osetljivu tačku, poseban detalj koji oličava celokupan fenomen rata, naveli su organizatori izložbe, dodajući da je svedočenje fotografa, reč pesnika, kritički pogled umetnika, predstavlja pokušaj da se razume kretanje ljudske patnje, univerzalnija vizija lošeg, neshvatljiv užas upisan na licima i na telima u vremenima rata.

Možda nikada nećemo uspeti da proniknemo u monstruoznu enigmu rata. Ali bar, moći ćemo, ovim spojem vizija, snagom umetničkih predloga, da se više približimo suštini te milenijumske enigme”, naveli su organizatori izložbe, koja će biti otvorena do 27. marta.

Sajt Kulturnog prostora Univerziteta u Lilu je http://ustl1.univ-lille1.fr/culture