Evropski njegoševski
Rekonstruisani Njegošev mauzolej na Lovćenu svečano je otvoren 19. oktobra, u okviru državne proslave 200 godina od rođenja tog Petra Drugog Petrovića Njegoša, a crnogorski premijer Milo Đukanović poručio je tom prilikom da je evropski put Crne Gore njegoševski put.
Đukanović je istakao da na Lovćenu počiva najveći um koji je Crna Gora dala, ali da se i danas nastavlja “nerazumevanje i zlonamerno tumačenje Njegoša”, prenela je vlada na svom sajtu.
“Neki mitomani, propovednici mržnje, hteli bi da u Njegošu nađu duhovnog oca i predvodnika. Njegoš nije bio pesnik genocida, nije pozivao u borbu protiv bilo kog naroda, već u borbu za slobodu”, poručio je Đukanović i izrazio uverenje da bi i Njegoš bio ponosan na današnju Crnu Goru, “zemlju na evropskom kursu, koja poštuje svoje velikane, svoju slavnu prošlost, i svoje tradicionalne prijatelje”.
Ističući da Njegoš “nije bio samo genijalni pesnik, već filozof i državnik” i “svetovni i duhovni vladar slobodne Crne Gore”, Đukanović je naglasio i da postoji svojevrsna simbolika ukupnog napretka Crne Gore i Njegoševe istorijske uloge u njenom kulturnom uzdizanju.
Njegošev mauzolej, rad velikog hrvatskog i jugoslovenskog vajara Ivana Meštrovića, podizan je više od dve decenije, a svečano je otvoren u julu 1974. Gotovo 40 godina kasnije, povodom Njegoševog jubileja, Crna Gora je temeljno obnovila taj, kako je istakao Đukanović, “jedinstveni spomenik crnogorske i evropske kulturne baštine”.
Đukanović je i na čelu Odbora za proslavu jubileja Njegoša, u kojem su, između ostalig, i ministri nauke i prosvete Sanja Vlahović i Slavoljub Stijepović, rektori univerziteta Mediteran i Donja Gorica Slobodan Backović i VeselinVukotić, prorektor Univerziteta Crne Gore Nataša Đurović, direktor Narodnog muzeja Pavle Pejović, naučnik Đorđe Borozan i direktor Instituta za crnogorski jezik i književnost Adnan Čirgić.
Mauzolej na Lovćenu rekonstruisan je u okviru vladinog projekta “Cetinje - grad kulture 2010-2015”.
*Foto: Vlada CG
(SEEcult.org)