Evropski paviljon - Tečna postajanja, od Beograda do Lisabona
Beogradski umetnici Bojan Đorđev i Siniša Ilić među kustosima su “Evropskog paviljona” 2024. godine, panevropskog i multidisciplinarnog programa koji propituje Evropu i njenu budućnost kroz umetničke projekte i naručene radove, a pod nazivom “Tečna postajanja” (Liquid Becomings), biće započet u junu u Beogradu i realizovan potom u formi četiri rečna broda koji će ploviti rekama Dunav, Visla, Rajna i Težo, a susrešće se u završnici u novembru u Lisabonu.
Evropska kulturna fondacija (ECF) raspisala je u junu 2023. godine poziv za predloge kustosa i domaćina “Evropskog paviljona” 2024. Izbor dobitnika granta od 500.000 evra poveren je međunarodnom žiriju, koji je jednoglasno dodelio nagradu konzorcijumu predvođenom nezavisnim umetničkim kolektivom espaço agora now, u koji su uključene i organizacije: FLOW iz Varšave, MS-Fusion iz Beča, Teatro Meia Volta iz Lisabona i Udruženi umetnički rad iz Beograda.
Predlažući putujući “Evropski paviljon” u formi četiri broda koji plove po četiri evropske reke - pre konačnog susreta u Lisabonu u okviru završnog umetničkog programa – projekat “Liquid Becomings” nudi, prema rečima žirija, najimaginativniji i najhrabriji format i na konstruktivan način propituje model nacionalnih paviljona i imaginarijuma koji oni predstavljaju.
Orkestrirajući kretanje preko granica, oslanjajući se na simboličko bogatstvo vode, a istovremeno naglašavajući i urgencije koje donosi, i insistirajući na fluidnosti samog evropskog identiteta, “Liquid Becomings” otvara, takođe, i neočekivanu i inovativnu perspektivu debate o Evropi. Dajući centralno mesto umetnicima/ama, uz učešće različitih zajednica na obalama reka Visle, Rajne, Dunava i Težo, kao i u istorijskom centru, ali i po periferijama Lisabona, projekat “Liquid Becomings” ima potencijal da ostvari trajni učinak u današnjoj Evropi i pomogne u zamišljanju zajedničke, višeglasne budućnosti.
Prema navodima kustoskog tima, u kojem su, uz Bojana Đorđeva i Siniše Ilića, i Laura Kalauz, Maria Magdalena Kozłowska, Alfredo Martins, Annette Mees, Naomi Russell i Olga Uzikaeva, projekat “Tečna postajanja” nije tradicionalni paviljon, niti izložba, a nije ni jedna predstava, već je “putovanje, avantura, eksperiment”.
Siniša Ilić, 4 reke
“Porinuće” projekta predviđeno je u junu u Beogradu, gde će biti objavljena lista umetnika, a već u septembru će se simultano odvijati četiri putovanja na četiri evropske reke. Projekat “Liquid Becomings” pratiće geografske konture Evrope sa fokusom na alternativne centre i kretanja, nevidljive teritorije i zajednice, kao i na perspektive i geografije periferija.
Brodovi, svaki sa posadom od pet umetnika/ca i kapetanom, fokusiraće se na četiri teme – ruševine i čudovišta, perimetri, zajedništvo i tela i politika.
Putovanja će biti posvećena zamišljanjima i isprobavanjima alternativnih načina bivanja zajedno. Umetnčke posade će istraživati nove imaginarijume, alternativne načine života i spekulativne budućnosti.
Svaki od brodova jednostavnom konstrukcijom nudi održiv i spor način putovanja. Iskustvo krajolika, prirode i ljudi koji žive na rekama, stvaraće jedinstvenu perspektivu povezanosti, naveli su kustosi, ističući da je to “putovanje participacije i doprinosa”.
Svi brodovi u novembru će se sresti u Lisabonu. Trodnevni umetnički program koji slavi višeglasje, liminalne prostore i putanje, povezaće staru luku Beato sa društveno-kulturnim kompleksom Quinta Alegre, lociranim u severnom predgrađu Lisabona.
Teatro Meia Volta otvara program komunalnim umetničkim događajem multikulturalne večere tokom kojeg će umetnici, posetioci i susedi međusobno deliti priče o putovanju, migracijama i željama za budućnost.
Trodnevni program će uključiti specijalno naručene radove portugalskih umetnika/ca kao što su pisac Gonçalo Tavares, performans umetnik i muzičar Johnathan Ulliel Saldanha i pozorišna autorka Paula Diogo.
Susreti i razgovori, obedi, rituali i priče biće prevedeni u nove evropske mitologije koje razvijaju umetnici i građani. “Budućnost predskazana rekom, budućnost koju svi vidimo”, kratak je opis tog programa.
Ilustracija MS Fusion prototip broda, foto: Reiner Prohaszka
Kao panevropski i multidisciplinarni umetnički program, “Evropski paviljon” inicirala je 2000. godine ECF, a proizilazi iz uverenja da je potrebno više kulturnih prostora koji prevazilaze nacionalne okvire da bi istraživali i zamišljali šta Evropa jeste i šta bi mogla ili morala da bude.
ECF je 2023. godine pokrenula novi grant od 500.000 evra koji je dodeljen kulturnoj organizaciji koja je predložila najambiciozniji, najimaginativniji i najubedljiviji projekat za “Evropski paviljon” 2024. Nudeći nove i inspirativne perspektive Evrope i njene budućnosti, “Evropski paviljon” doprinosi zbližavanju njenih zajednica i osnaživanju evropskog osećanja zajedništva kao misiji ECF-a.
Žirijem je predsedavala umetnička direktorka Instituta za internacionalne vizuelne umetnosti u Londonu Sepake Angiama, a činili su ga i profesionalci/ke iz širokog polja kulture različitih ekspertiza i praksi: gostujući profesor Univerziteta Mičigen u En Arboru i kustos 16. Bijenala u Kuenki Ferran Barenbilt, kulturni menadžer, univerzitetski predavač i NVO ekspert, umetnički direktor Budapest Brand Máté Gáspár, autor, komentator, dramski pisac i reditelj, direktor Muslimanskog instituta u Londonu Hassan Mahamdallie, potpredsednica Ekspertske komisije za izvođačke umetnosti Ministarstva kulture i članica Ekspertske grupe za strateški razvoj savremenog plesa Slovenije Teja Reba, spisateljica, teoretičarka politike, antirasistička feministkinja i nezavisna kustoskinja Françoise Vergès i kulturna menadžerka i politološkinja, direktorka varšavskog Opservatorijuma kulture Olga Wysocka.
Članovi žirija
Vodeća organizacija konzorcijuma koji je osmislio koncept “Evropskog paviljona” 2024. godine espaço agora now je nezavisna platforma koja se bavi preosmišljavanjem umetničkog razvoja i eksperimenta u sferi javnog u izvođačkim umetnostima, slaveći radikalnu imaginaciju i radikalne umetničke pozicije kao pokretačke snage u centru društva. Platforma je projekat holandske kulturne organizacije Pássaros i u rad uključuje više od 300 umetničkih, producentskih i pozicija kulturnog aktivizma različitih izvedbenih disciplina i žanrova širom sveta. Kroz zajednički rad kreira se organska mreža stalnih i nomadskih prostora susreta koji uspostavljaju nove vrste veza izvođačkih umetnosti, lokalnog stanovništva i javnih akcija. Pilot projekti su započeti u Roterdamu i Buenos Airesu, a druga čvorišta razvoja uključuju Lisabon, Beograd i Maputo.
Početna tačka za espaço agora now je potreba za “tekućim” vremenom i prostorom kada se ideje tek formiraju, i potreba za susretom različitih i umetničih disciplina i zajednica. Glavno pitanje je može li se obezbediti kritična masa za kreiranje zajedničkih prostora za umetničke rezidencije, otvorene prema korisnicima i građanima na nove načine, vitalne za zajedničku budućnosti. U centru vizije za espaço agora now je posvećenost kreiranju inkluzivnih prostora fokusiranih na potrebe umetnika/ca i zajednica u različitim kontekstima širom sveta, što je i u srcu predloga “Liquid Becomings” za “Evropski paviljon”.
(SEEcult.org)
