Feministički pogled na uslove rada u kulturi
Može li feminizam ponuditi alate za oporavak oštećenog društvenog tkiva u uslovima političke i ekološke krize – pitanje je kojem je posvećen treći u nizu onlajn razgovora koje organizuje Kulturpunkt sa partnerima, a fokus ovoga puta biće na načinima rada u umetničkim, istraživačkim i dizajnerskim praksama.
Razgovor “Reparative Explorations: Feminist Pathways” biće održan 18. aprila u 16:30 sati na Zoom platformi i Facebook strani Kulturpunkta i partnera (Maska Ljubljana i Krytyka Polityczna), uz učešće istraživačica, umetnica i kulturnih radnica Tjaše Črnigoj (Slovenija), Nine Gojić (Hrvatska) i Pole Salicke (Poljska), te urednice i kulturne radnice Pie Brezavšček (Slovenija) kao moderatorke.
U okviru serijala razgovora posvećenih potrazi za odgovorima koje kultura može ponuditi za oporavak usled trenutne političke i ekološke krize, razgovor “Feminist Pathways” polazi od pitanja da li bi oblici i uslovi rada, kao i željeni načini rada, trebalo da slede određenu etiku brige, kojom bi se mogle opisati različite vrste relacija u vezi sa feminističkim orijentacijama.
U okviru ovog razgovora, “feminističko” je shvaćeno kao tip osvešćenosti koja omogućuje da vidimo probleme normativnih načina rada, kao i drugih društvenih situacija čiji je glavni cilj (re)produktivnost.
Foto: Clker Free Vector / Pixabay
Ideja reparativnosti, od koje program polazi, sledi koncept “reparativne kritike” teoretičarke Eve Kosofsky Sedgwick, koji se u humanistici koristi kako bi se opisali oblici mišljenja i tipovi reakcije koji ne slede unapred zadate pristupe, niti već postojeće okvire. Nasuprot paranoičnim pristupima, reparativni pristupi svom objektu pristupaju bez upisivanja i predumišljaja, ne analiziraju ga s distance već misle uz njega ili s njime, omogućujući da iz odnosa bliskosti i pažnje proiziđu neočekivani ishodi.
Tjaša Črnigoj studirala je pozorišnu režiju, filozofiju i komparativnu književnost, te se obrazovala u psihodramskoj terapiji. U rediteljskom radu posebno je zanima dokumentarno pozorište. U tom je žanru režirala predstavu Bakice s kolektivom Igralke, Savezom udruga Molekula i KUD-om Transformator. Pokrenula je 2021. godine transdisciplinarnu laboratorijz Through the eyes of the others: The city of love u Parizu. Dobitnica je stipendije Wiener Festwochena za perspektivne umetnice/ke i kulturne radnice/ke In the field (2022). U aktuelnoj pozorišnoj sezoni režira seriju izvedbenih predavanja koja tematizuju seksualni užitak kao osnovno seksualno pravo u okviru ljudskih prava (Seksualna edukacija II, Maska, Slovensko mladinsko gledališče, Mesto žensk).
Dramaturškinja Nina Gojić iz Zagreba uglavnom radi u savremenom plesu i grupno osmišljenom teatru. Piše tekstove za izvedbe i o izvedbama, te voli razmišljati o pisanju kao izvedbi. Takođe piše pisma. U saradničkim kontekstima razvija istraživački utemeljene, procesno usmerene formate i kuriozitete.
Dizajnerka i producentkinja u kulturi Pola Salicka iz Varšave kreće se između šuma, močvara, vrtova, materijala, instalacija, objekata, radionica i umetnosti. Obrazovala se u području industrijskog dizajna koje ostaje referentom i polazišnom točkom istraživanja kako radni procesi s različitim materijalima mogu biti uključivi i za više-no-ljudske zajednice. Zalaže se za snažniju saradnju ljudi i ostalih bića kakva se odražava u radikalnoj ekologiji i politici brige, kao i u društvenim odnosima. Ovakav način rada praktikuje i u kolaborativnim procesima poput Zakole grupe.
Razgovori “Reparative Explorations” obeležavaju početak zajedničkog programa i eksperimentalnog istraživačkog procesa koji vode Kurziv/Kulturpunkt (Zagreb), Maska (Ljubljana) i Krytyka Polityczna (Varšava). Kroz projekat će biti razvijane “reparativne metode” – kreativni oblici istraživanja koji će kroz kombinaciju teorijskih/naučnih i umetničkih/kulturnih alata, ispitivati i nadograđivati potencijal kulture za društveni oporavak.
U prvom razgovoru, nazvanom The Pursuit of Joy, učesnici su istražili mogućnosti užitka i radosti kao okidača u istraživačkim procesima, a u drugom je fokus bio na mogućnostima više-no-ljudskih odnosa i saradnji, odnosno potencijala umetničkih i istraživačkih pristupa koji se trude dovesti u pitanje uvrežene hijerarhije između vrsta i pojava na Zemlji.
Serija razgovora deo je projekta “Testing Ground: Reparative Practices for New Cultural Ecosystem” koji su, uz podršku Kreativne Evrope, razvili i sprovode Kurziv – Platforma za pitanja kulture, medija i društva, Stowarzyszenie Im. Stanislawa Brzozowskiego/Krytyka Polityczna i Maska Ljubljana.
Program podržavaju i Ministarstvo kulture i medija Hrvatske, Ured za kulturu, međugradsku i međunarodnu suradnju i civilno društvo Zagreba i Zaklada Kultura nova.
*Naslovna ilustracija: Maja Maar
(SEEcult.org)
